LUNA (Novi Sad) + Promocija knjige ’’Ogledala Lune’’
Mikser House – Beograd, 31.3.2017. – 19:30

Kultna novosadska grupa Luna poslednji koncert je održala pre trinaest godina na četvrtom Exit festivalu. Međutim, knjiga pod nazivom ’’Ogledala Lune’’ u izdanju Društva ljubitelja popularne kulture okupila je ovu novotalasnu post punk-goth rock družinu za još dva koncerta. Jedan u rodnom Novom Sadu, a drugi u Beogradu veče ranije. Ovaj potonji, ujedno i prvi, se dogodio sinoć, 31. marta u Mixer House-u u beogradskoj Savamali. Karte za ovaj događaj, četiri po osobi,  su se mogle besplatno preuzeti u danima koji su prethodili koncertu i to u dva navrata, uz još jedan dodatni kontigent koji je sam bend udelio onima koji nisu imali sreće i brzine za regularnim.
 

Vrata Mixer House-a su otvorena u 19:30, dok je celokupni praznik zaljubljenika u Lunu zvanično počeo promocijom gorepomenute knjige ’’Ogledala Lune’’ u 20 časova. Na binu je izašao moderator, a odmah za njim i tvorci knjige Predrag Popović Buca, Goran Tarlać i Saša Rakezić Zograf. Autori su se, jedan za drugim, smenjivali u odgovorima koji su se ticali njihovog rada, rada na knjizi, same knjige i grupe Luna. Buca je govorio o Popboksu, zatim o njegovim štampanim pretečama Džuboksu i Ritmu, i udruženju nasledniku Društvu ljubitelja popularne kulture. Zograf je pričao o areheologiji knjige, odnosno o iskopinama i temeljnom dugogodišnjem radu na knjizi, dok se Tarlać dotakao mistike vezanoj za Lunu i udelio gostima neke precizne informacije o jedinom zvaničnom izdanju benda, ploči ’’Nestvarne stvari’’ i dojmovima novosadskih savremenika. Nakon 42 minuta, koliko traju ’’Nestvarne stvari’’, publici su se autori i moderator zahvalili i napustili binu.

Publika je bila poprilično šarenolika. U tom heterogenom sastavu mogli su se videti različiti društveni, kulturni i supkulturni profili. Od gotičara i hipstera, preko Nebojše Pajkića i Žarka Koraća, do popova, umetnika i muzičara, poput Koje iz Discipline Kičme i Marčela. U pauzi između promocije knjige i koncerta, gosti su mogli da pazare knjigu ’’Ogledala Lune’’ po promotivnoj ceni od 2000 dinara, uz koju ide CD, i odvojeno, reizdanje ’’Nestvarne stvari’’ na kompakt disku.

Ono što su neki uspeli poslednji put da vide 2004. godine u Novom Sadu, Beograd je dobio u petak 31. marta 2017. godine u 21:30. Svetla su prigušena, Cure i Joy Division sa razglasa ugašeni i sve je bilo spremno. Legende su izašle na binu. Mina za sintisajzerom i bas mašinom, Bale na gitari, Firči za bubnjevima i Tišma za mikrofonom i uz notni stalak. Nisu ništa morali da kažu, samo su se pojavili i svi mi u publici smo već bili u transu. Epifanija je započeta fragmentima pesme ’’Kao Neko’’ Slobodana Tišme uz instrumentalnu pratnju ostatka Lune koja se nastavila u ’’Spori Metropolis’’. Tišma je nakon uvodne numere zauzeo dobro poznatu poziciju kraj notnog stalka odakle je mogla da se zaori sledeća pesma ’’Amazon’’. Na trećoj pesmi ’’Lambo’’ me je obuzela takva prijatna jeza od tabana do čela da je osećaj, doslovno, neopisiv. Ta difuzija lepote u zvuku i time proizvedena emocija je nešto što bih najiskrenije svakom poželeo. Publika je to definitivno mogla da oseti sinoć. Napajanje energijom nastavilo se numerom ’’Muzika’’, dok se emotivni superlativ dogodio u narednoj, u ’’Intimi’’. Bale je svoj punk rock duh zadržao do dana današnjeg, što se moglo primetiti postupcima i kretanjima po bini, pa je tako znao u pojedinim momentima da otrči do Mine, da mimikom i pantomimom komunicira sa publikom i da početke i krajeve pesama u paketu sa Firčijem sinhronizuje, ali i improvizuje, u maniru koji dolikuje ovakvom zvuku. 
 
foto: Mikser House, fejsbuk stranica
Apsolutna katarza nastupila je numerom ’’Ogledalo Lune’’. Ova najlegendarnija pesma Lune je doslovno okupirala ceo prostor Mixer House-a. Publika je glasom, rukama, duhom pratila numeru od prvih, do poslednjih tonova. Firči, čovek u čijem će lokalu Novi Sad doživeti ovo što je dan pre Beograd, je ovde pokazao sve svoje majstorije za bubnjem. U publici je bilo ljudi različitih generacija, od onih koji su, možda, u kratkotrajnom muzičkom i koncertnom angažmanu Lune (1981-1984) uspeli da uživo pogledaju bend, do onih koji su bili deca na koncertu 2004, poslednjem pre ponovne aktivacije i u tom smislu mora se uočiti da je upravo ’’Ogledalo Lune’’ kod svih izazvalo najveću telesnu i emotivnu reakciju.

Ništa manje se nije dogodilo ni kod naredne numere ’’Okean’’. Neverovatna lepota u glasu Jasmine Mitrušić Mine koja ne jenjava svih ovih godina dozvolila nam je da se osetimo kao da slušamo ploču. Mio zvuk refrena i stihova je potvrdio permanentnu lepotu ove pesme i ukazao na neverovatnu činjenicu, a to je da će ova pesma zauvek nositi ovakvu težinu i takvu autentičnost. Poslednja numera bila je ’’Balder na prozoru’’. Bale je imao malih poteškoća pri kraju sa gitarom, ali nedovoljnih da bilo kakvu ocenu pomere, ni milimetar manje.

Nakon 50 minuta svirke i osam numera u izvedbi, svetla su se popalila. Jasmina Mitrušić Mina, Slobodan Tišma, Ivan Fece Firči i Zoran Bulatović Bale poklonili su se publici. Svi zajedno smo tražili još. Ja sam se iskreno nekako nadrealno nadao pesmi ’’Nestvarne Stvari’’, a još nadrealnije ’’Fakiru’’. Ipak, to je bilo sve od Lune. Vedrina, emocija i osmesi su bili prisutni kod celokupnog auditorijuma, a i vazduh je nekako odisao ovim stvarnim stvarima. 
 

Nadam se, a verujem da nisam jedini, da će ovakav spektakl Luna prirediti još neki put svojim obožavateljima i obožavateljkama. Jednostavno ovakav status kultnog i ovakav kvalitet bi trebalo makar jednom u par godina doživeti. Realnost je, međutim, takva da je ovo po svoj prilici poslednji put da je beogradska publika mogla videti Lunu uživo. Ipak, nada poslednja umire, a želja bi mogla biti metod.

Nemanja Mitrović Timočanin