Digresija: Stvaramo bez straha od tuđih očekivanja



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Digresija je nastala 1989. godine u Beogradu. 1994. godine snima svoj prvi album u kasetnom izdanju pod nazivom „Lice ulice" - MY-011, koji izdaje Sloba Selena i njegova izdavačka kuća „Music Yuser" iz Novog Sada. Grupa je album snimala u sastavu: Goran Pajkić, Vladimir Adamović, Nenad Šarac i Dragan Marković - Škot. Iste godine Digresija nastupa u KST-u kao predgrupa novosadskoj grupi Boye i gde god se ukazala prilika po čitavoj Srbiji.
1996. godine grupa u studiju Akademija snima singl sa dve pesme „Rat i brat" i „Velika voda", sa Aleksandrom Radosavljevićem kao producentom i Nikolom Vranjkovićem kao snimateljem. Iste godine grupa učestvuje na Festivalu alternativnog roka u Aranđelovcu gde osvaja prvu nagradu.
1997. godine grupa se pojavljuje na kompilaciji „...Ovo je zemlja za nas... - Radio Boom 93 (1992-1997)" - D011 u izdanju izdavačke kuće Radio92.
1998. godine grupa ulazi u studio i snima album pod nazivom „Superalbum", čiji je izlazak planiran za 1999. godinu, ali se nikada nije dogodio. Grupa je album snimala u sastavu: Goran Pajkić, Vladimir Adamović, Nenad Šarac i Goran Racić. Snimatelj Aleksandar Radosavljević, producent Nikola Vranjković.
2016. godina Digresija nastavlja sa radom u sastavu: Goran Pajkić, Vladimir Adamović, Ljubiša Savković i Nikola Radivojević. Snima maksi singl pod imenom „Progres", na kom se nalaze tri pesme - „U kazamatu", „Glad" i „Šlager o jutru". Producent i snimatelj pesama je Nikola Radivojević, a kao gosti se pojavljuju Nevena Filipović i Branislav Pipović.
2017. godine Digresija je u studiju i snima svoj treći album.

 
HC: Kada ste napravili bend, koja je vaša želja bila i kakav smisao on ima? Šta to vama znači a šta bi trebalo slušaocima?
D: Digresija se ponovo okupila 2016. godine, nakon petnaest godina pauze i u drugoj postavi. Promišljamo kako da u jednoj sekundi utrošimo svu raspoloživu energiju na rad koji nas čini izuzetnim i koji nas pojedinačno menja. Povezuje i pokreće, provocira do srži, ispunjava i život čini čarobnim. Život uvek ima svoju muziku. Mi je stvaramo ili biramo, ili dopuštamo da nas drugi truju. I to je ono što želimo da postignemo kod naših slušalaca - da stvaraju i svesno biraju.

HC: Ideologija, motivi i filozofija benda...
D: Postojiš dok stvaraš, stvaraš dok si slobodan, slobodan si dok osvajaš - sebe, svoje strahove, nove korake, svoje ljubavi i tuge, otvorenost i promenu. Naši motivi su kretanje, kretanje, kretanje...

HC: U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?
D: 50-50% kao zoon politikon. Potreba da umuzičimo jedinu sačuvanu pesmu Gavrila Principa „U kazamatu“ ili ranije snimimo „Rat i brat“ jeste vid naše društvene angažovanosti. Isto kao što su to i „Velika voda“ ili „Šlager o jutru“, bez obzira koliko se razlikovale u svemu te pesme. Uvek smo prisutni mi, ali uvek i kao nužno društvena bića. Naš izbor muzike kao vrste umetničkog izražaja nije bez razloga. Reč je o najangožavanijoj vrsti stvaralaštva koje dopire i ima snagu da pokrene i zaokuplja i najapasivnijeg slušaoca.

HC: Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?
D: Ljudi su tu, dese se promene, ali na to od početka računamo kao mogućnost. Imali smo ogromnu promenu u istoriji benda, i promenu članova i života svih nas. Ali valjda je sve to deo lične i bendovske istorije. Prednost je što nas to nije trajno odvojilo od muzike, već je učinilo da budemo svoj na svome dok stvaramo. A to je jedino bitno.

HC: Problemi sa kojima se suočavate kao bend...
D: Mi smo bend bez problema. Ne bavimo se muzikom da bismo imali problema i kategorično odbijamo postojanje svakog problema, i najmanjeg problema.
U svetu u kojem je sve izraženija potreba za definisanjem i samodefinisanjem kroz probleme, naš izbor je da problema nemamo. I nemamo ih. Postoje različite situacije, pogodnije ili manje pogodne, rešavamo ih ili ne, idemo dalje.  

HC: Kome i u kojoj prilici biste pustili vaš bend?
D: Nije za svadbe i sahrane, sve ostale prilike su odlične. Mi stvaramo bez straha od tuđih očekivanja ili uslovljene ljubavi i svima bismo pustili naše pesme. Različite generacije, konzumenti određenih muzičkih pravaca i žanrova, fanovi jasno profilisanih muzičkih ikona,... ništa nama ti okviri ne govore, jer verujemo da bez obzira šta neko voli u našoj muzici može pronaći svoju luku i odskočnu tačku. I veoma je dragoceno čuti te različite utiske.



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Pratite nas na Fejsbuku

Najčitanije

Arhiva