Priče o spotovima (32): Bolesna štenad – Multietnička atrakcija
Helly Cherry
Kada sam prvi put gledao spot za pesmu „Multietnička atrakcija“ beogradskog pank benda „Bolesna Štenad“, bilo mi je prilično smešno i zaista su me zabavljali i pesma i video. Ali nakon skoro sedam minuta monotone muzike i ne baš tako zanimljive animacije, ne bih poželeo da spot pogledam ponovo, a kamoli da čujem pesmu.
Zarad ovog teksta žrtvujem svu svoju rasutu pažnju i svojski se trudim da shvatim da li je ovaj spot zajebancija/prozivka/poigravanje sa očekivanjima publike/nešto najbolje što se pojavilo u poslednjih deset godina ili možda najveća glupost koja je zadesila Jutjub još od Gangam stajla.
Korišćenje „Saut Park“ (South Park) serije i njene vrlo poznate minimalističke animacije je ono što problematizuje pitanje da li je ovo prozivka ili ne. Svi koji su gledali ovu seriju znaju da se bilo kakav upliv stvarnosti i pojavljivanje realnih ljudi u Saut Parku stavlja u kontekst koji je ili afirmativan ili prozivački. Epizode ove američke serije su jasno osmišljene i režirane tako da se pozabave određenom temom, a likovi koji se pojavljuju u njoj samo su sredstva za postizanje poente, koja je najčešće sažeta u završnom izlaganju nekog od likova. Tako da preuzimanje tog stila animacije za ceo spot, nameće gledaocu očekivanja: već od prvih kadrova pretpostavljamo da je u pitanju neka sprdnja i očekujemo da je na nečiji račun.
Za glavnog junaka imamo pevača ošišanog na debilku, sa seljačkim rumenilom na licu i šabanskom kajlom koja viri preko „siledžijke“. Pošto je glas sinhronizovan sa njegovim ponašanjem i pevanjem, sa ovim likom poistovećujemo ono što govori pesma, kao da se iznosi njegovo mišljenje. Već zbog takve postavke pretpostavljam da je u pitanju autoironija, dakle zezanje, a ne neka ozbiljna prozivka. Prvi stihovi nas upućuju da su predmet sprdnje članovi grupe „Multietnička atrakcija“. Nakon ove strofe, beskonačno se nižu nabrajanja ljudi sa scene koji ih nerviraju poput pomenute Multietničke atrakcije. U spisak su ubačeni Cane Partibrejkers, Nikola Vranjković, Oliver KKN, Kojot, Dušan iz Discipline „kičmija“, Bandar iz Piknika, Timbe, što pokazuje raznovrsnost u tome ko sve nervira glavnog lika. To su sve prilično poznati ljudi sa beogradske scene, što omogućava najširoj publici da razume pesmu, ali ima i potencijalni da izazove smeh, jer predstavljanje tih ljudi u animaciji nosi dozu humora. Pesma je jednolična, povremene varijacije u temi i priključivanje višeglasja u skandiranju refrena čini pesmu slušljivom, inače bi ona bila potpuno ravna i nezanimljiva. Spot utiče da monotonost pesme bude manje primetna, jer u njemu postoji neka radnja. Svirka se dešava u nekom klubu, likovi koji se pojavljuju polako preuzimaju binu i umesto početnog benda, na kraju sviraju i pevaju pomenuti ljudi sa beogradske scene. Najzanimljiviji momenti su oni kada Vranjković svira rif i ispaljuje lasere iz očiju (2:44), kao i onaj u kojem Timbe baca di-džej kontroler kao bumerang (3:32), da bi tek na kraju i sam pevač bio oboren na zemlju, čime se završava spot i beogradska scena simbolično pobeđuje. Ako razumemo spot kao suprostavljanje kvalitetne muzike narodnjačkim fazonima i kiču sisatih pevaljki u krupnom kadru na te-veu, onda mislim da ova pesma nije ni malo prozivačka, mada bi se moglo diskutovati koliko je duhovita.
Stvarno ne znam da li su članovi grupe „Bolesna štenad“ bliski sa svim ovim ljudima nabrojanim u pesmi, jer postoji i pitanje da li su samo iskoristili njihovu popularnost da ovu pesmu učine smislenom i zanimljivom za publiku, jer da je ova pesma neka lična sprdnja između benda i njihovih bliskih prijatelja muzičara, ne verujem da bi bila toliko popularna. Iako je u ovom slučaju to pomalo ljigav postupak samoreklame, i dalje ne mislim da je u pitanju prozivka, jer na kraju se pomenuti likovi ipak predstavljaju kao pobednici. U jednom razgovoru za Blic pročitao sam izjavu Dušana Kojića Koje povodom ovog spota: „OK je sve to, međutim, koliko sam video, to je neka štos pesmica, kao neki Balašević na radnoj akciji, samo nije akustična gitara. Dosadna je i smara ta nasilna duhovitost, koja je sada popularna. Samo ime pomenute grupe već upućuje na odsustvo smisla“. Slažem se da je najveći problem ove pesme ta usiljena duhovitost koja je zanimljiva na prvo slušanje, ali sa svakim sledećim je sve besmislenija i postaje iritanta.
U komentarima na spot možete da pročitate i negativne i pozitivne komentare, kao i vazda prisutne prozivke i napušavanja među ljudima različitog mišljenja. Moje mišljenje je da ovakav spot nije reprezentativno niti preterano vredno delo, a nemoguće je govoriti o bilo kakvoj umetničkoj vrednosti. Međutim, ovaj muzički video ipak ima svoj značaj jer budućim autorima može da posluži kao reper za kvalitet, jer nije poenta samo iskoristiti već poznatu osnovu, kao što je ovde slučaj sa Saut Parkom, već tome dati i neki lični pečat i produbiti smisao osnove na kojoj se rađa ideja.
Zarad ovog teksta žrtvujem svu svoju rasutu pažnju i svojski se trudim da shvatim da li je ovaj spot zajebancija/prozivka/poigravanje sa očekivanjima publike/nešto najbolje što se pojavilo u poslednjih deset godina ili možda najveća glupost koja je zadesila Jutjub još od Gangam stajla.
Korišćenje „Saut Park“ (South Park) serije i njene vrlo poznate minimalističke animacije je ono što problematizuje pitanje da li je ovo prozivka ili ne. Svi koji su gledali ovu seriju znaju da se bilo kakav upliv stvarnosti i pojavljivanje realnih ljudi u Saut Parku stavlja u kontekst koji je ili afirmativan ili prozivački. Epizode ove američke serije su jasno osmišljene i režirane tako da se pozabave određenom temom, a likovi koji se pojavljuju u njoj samo su sredstva za postizanje poente, koja je najčešće sažeta u završnom izlaganju nekog od likova. Tako da preuzimanje tog stila animacije za ceo spot, nameće gledaocu očekivanja: već od prvih kadrova pretpostavljamo da je u pitanju neka sprdnja i očekujemo da je na nečiji račun.
Za glavnog junaka imamo pevača ošišanog na debilku, sa seljačkim rumenilom na licu i šabanskom kajlom koja viri preko „siledžijke“. Pošto je glas sinhronizovan sa njegovim ponašanjem i pevanjem, sa ovim likom poistovećujemo ono što govori pesma, kao da se iznosi njegovo mišljenje. Već zbog takve postavke pretpostavljam da je u pitanju autoironija, dakle zezanje, a ne neka ozbiljna prozivka. Prvi stihovi nas upućuju da su predmet sprdnje članovi grupe „Multietnička atrakcija“. Nakon ove strofe, beskonačno se nižu nabrajanja ljudi sa scene koji ih nerviraju poput pomenute Multietničke atrakcije. U spisak su ubačeni Cane Partibrejkers, Nikola Vranjković, Oliver KKN, Kojot, Dušan iz Discipline „kičmija“, Bandar iz Piknika, Timbe, što pokazuje raznovrsnost u tome ko sve nervira glavnog lika. To su sve prilično poznati ljudi sa beogradske scene, što omogućava najširoj publici da razume pesmu, ali ima i potencijalni da izazove smeh, jer predstavljanje tih ljudi u animaciji nosi dozu humora. Pesma je jednolična, povremene varijacije u temi i priključivanje višeglasja u skandiranju refrena čini pesmu slušljivom, inače bi ona bila potpuno ravna i nezanimljiva. Spot utiče da monotonost pesme bude manje primetna, jer u njemu postoji neka radnja. Svirka se dešava u nekom klubu, likovi koji se pojavljuju polako preuzimaju binu i umesto početnog benda, na kraju sviraju i pevaju pomenuti ljudi sa beogradske scene. Najzanimljiviji momenti su oni kada Vranjković svira rif i ispaljuje lasere iz očiju (2:44), kao i onaj u kojem Timbe baca di-džej kontroler kao bumerang (3:32), da bi tek na kraju i sam pevač bio oboren na zemlju, čime se završava spot i beogradska scena simbolično pobeđuje. Ako razumemo spot kao suprostavljanje kvalitetne muzike narodnjačkim fazonima i kiču sisatih pevaljki u krupnom kadru na te-veu, onda mislim da ova pesma nije ni malo prozivačka, mada bi se moglo diskutovati koliko je duhovita.
Stvarno ne znam da li su članovi grupe „Bolesna štenad“ bliski sa svim ovim ljudima nabrojanim u pesmi, jer postoji i pitanje da li su samo iskoristili njihovu popularnost da ovu pesmu učine smislenom i zanimljivom za publiku, jer da je ova pesma neka lična sprdnja između benda i njihovih bliskih prijatelja muzičara, ne verujem da bi bila toliko popularna. Iako je u ovom slučaju to pomalo ljigav postupak samoreklame, i dalje ne mislim da je u pitanju prozivka, jer na kraju se pomenuti likovi ipak predstavljaju kao pobednici. U jednom razgovoru za Blic pročitao sam izjavu Dušana Kojića Koje povodom ovog spota: „OK je sve to, međutim, koliko sam video, to je neka štos pesmica, kao neki Balašević na radnoj akciji, samo nije akustična gitara. Dosadna je i smara ta nasilna duhovitost, koja je sada popularna. Samo ime pomenute grupe već upućuje na odsustvo smisla“. Slažem se da je najveći problem ove pesme ta usiljena duhovitost koja je zanimljiva na prvo slušanje, ali sa svakim sledećim je sve besmislenija i postaje iritanta.
U komentarima na spot možete da pročitate i negativne i pozitivne komentare, kao i vazda prisutne prozivke i napušavanja među ljudima različitog mišljenja. Moje mišljenje je da ovakav spot nije reprezentativno niti preterano vredno delo, a nemoguće je govoriti o bilo kakvoj umetničkoj vrednosti. Međutim, ovaj muzički video ipak ima svoj značaj jer budućim autorima može da posluži kao reper za kvalitet, jer nije poenta samo iskoristiti već poznatu osnovu, kao što je ovde slučaj sa Saut Parkom, već tome dati i neki lični pečat i produbiti smisao osnove na kojoj se rađa ideja.