Spuštanje kosmičke post rok prašine: There. i Lednik u Firchie Think Tank studiju
Helly Cherry
U subotu se u Firčijevom Think Tank-u spustila kosmička prašina na antarktičke ledene predele. Novosadska trojka Lednik ugostila je niški bend There., a oba benda su malobrojnu publiku ukrcala na supersoničnog ledolomca koji se otisnuo sa besnih ledenih talasa pravo u novootkriven planetarni sistem Trappist-1.
Lednik je sveža ekipa iz Novog Sada koja prži post-metal uz povremene posete sludge i doom atmosferama. Gitarista, koji je dugi niz godina vodio one-man band Dichotomy Engine, prenosi svoje uticaje u Lednik, tako da su neke numere prenesene u bend i aranžirane na nov način. Tokom svirke je bilo mnogo prštećih i disonantnih rifova u vrlo niskim štimovima, uz odlične melodijske pasaže, a ritmovi su se smenjivali od blast-beat-a, preko marširajućih do laganih intermezzo odmorišta. Ekipa je mnogo više okrenuta ambijentalnim zvucima, i ne zalaze previše u neki mainstream post rock. Možda najdalje što odlaze u tom pravcu je Maybeshewill, ali samo u pravcu groove-a, nikako u smislu harmonija. Čini mi se da je ovo druga ili treća svirka benda, i izveli su je sasvim zadovoljavajuće. Ono što mi je zasmetalo je preglasan bubanj i nedostatak dinamike istog. Instrumentalna muzika je podložna velikim varijacijama u glasnoći i u dizanju i spuštanju dinamike, a ovde se to nije osetilo, jer je bubanj konstantno nabijao glasnoću, tako da je (de)cresendo postojao samo u teoriji. Pored toga, u recept za još bolji zvuk bi trebalo uključiti i malo bolju razradu numera, jer mnoga razrešenja rifova zvuče kao da su rešena na brzinu i bez toka, a time se prekida jedan zdrav legato zvuka. Nadam se da ekipa iz benda neće ovo shvatiti kao negativnu „kritiku“, već kao sitne savete gde bi trebali da se fokusiraju u razvoju zvuka.
Lednik je sveža ekipa iz Novog Sada koja prži post-metal uz povremene posete sludge i doom atmosferama. Gitarista, koji je dugi niz godina vodio one-man band Dichotomy Engine, prenosi svoje uticaje u Lednik, tako da su neke numere prenesene u bend i aranžirane na nov način. Tokom svirke je bilo mnogo prštećih i disonantnih rifova u vrlo niskim štimovima, uz odlične melodijske pasaže, a ritmovi su se smenjivali od blast-beat-a, preko marširajućih do laganih intermezzo odmorišta. Ekipa je mnogo više okrenuta ambijentalnim zvucima, i ne zalaze previše u neki mainstream post rock. Možda najdalje što odlaze u tom pravcu je Maybeshewill, ali samo u pravcu groove-a, nikako u smislu harmonija. Čini mi se da je ovo druga ili treća svirka benda, i izveli su je sasvim zadovoljavajuće. Ono što mi je zasmetalo je preglasan bubanj i nedostatak dinamike istog. Instrumentalna muzika je podložna velikim varijacijama u glasnoći i u dizanju i spuštanju dinamike, a ovde se to nije osetilo, jer je bubanj konstantno nabijao glasnoću, tako da je (de)cresendo postojao samo u teoriji. Pored toga, u recept za još bolji zvuk bi trebalo uključiti i malo bolju razradu numera, jer mnoga razrešenja rifova zvuče kao da su rešena na brzinu i bez toka, a time se prekida jedan zdrav legato zvuka. Nadam se da ekipa iz benda neće ovo shvatiti kao negativnu „kritiku“, već kao sitne savete gde bi trebali da se fokusiraju u razvoju zvuka.
Nakon njih, There. je posuo svoj kosmički prašak za pecivo po prisutnima. Kombinovali su numere sa EP-a „Session 4“ i albuma „Chasing The Basics“ u jedan modernizovani stil jamming-a sedamdesetih. Dve gitare su štrikale mlečni put od kontrapunktova, dok je u pozadini odzvanjao white noise sawtooth synth-a (nadam se da razumete ovo, proklet bio strani jezik). Bend uživo zvuči mnogo šire i sirovije nego na snimcima, a uživa dodatnu slobodu u vidu neplaniranih improvizacija koje povremeno bivaju prelaz i uvod u sledeću numeru.
Svirka je trajala svega dva sata, jer je nakon nje počinjala žurka, tako da su oba benda morala da se preciznim izborom pesama predstave na što bolji način, a što im je svakako uspelo. Publika je opet druga tema, ali uzimajući u obzir stil svirke, nešto više od trideset ljudi je bilo sasvim dovoljno da isprati i podrži bendove. Oba benda sam slušao prvi put, There. predstavlja perspektivan instrumentalni bend, dok je Lednik novorođenče novosadskog instrumentala koje tek treba da povede priču u svom pravcu.
Tihomir Škara