Belo u boji



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Bend ’’Belo u Boji’’ počinje sa autorskim radom 2015. godine. Do sada je bend radio na izdavanju svog prvog EP-a, ’’Sjaj sa druge strane večnosti’’. Bend svira alternativni rokenrol, sa raznim primesama. Nastupali su više puta u svom matičnom gradu, i na par svirki u Kragujevcu, Zaječaru, Leskovcu, Čačku, Beogradu... Pobeda na mini gitarijadi u Čačku povodom Zaječarske gitarijade predstavlja prvi takmičarski uspeh benda. Bend je ućestvovao na polufinalnoj večeri „50. Zaječarske gitarijade“. Nedugo posle te gitarijade bend je učestvovao i pobedio na Leskovačkoj gitarijadi, gde je proglašen za najbolji bend od strane stručnog žirija i publike. U bendu je izvršena promena vokala i na mesto Miodraga Danilovića, dolazi Đorđe Ćirić.


HC: Kada ste napravili bend, koja je vaša želja bila i kakav smisao on ima? Šta to vama znači a šta bi trebalo slušaocima?
BUB: Kao što rekoh, decembar 2015. nas je okupio oko autorske ideje. Svirali smo u kaver bendovima pre okupljanja i skontali smo da je vreme da prekinemo sa tim pesmama. Ok su, volimo da ih izvodimo, pre svega zbog poštovanja autora koju su nas oblikovali, ali je bilo vreme da stvaramo svoju priču. Kafe ’’Kod Bradonje’’, gluvarenje za šankom i lupamo glavu oko imena benda. Nekako, slučajno, ortaku izleti ime Belo u Boji, zvaćemo se BuB(BaB), kul je ime, hajmo dalje...

HC: Ideologija, motivi i filozofija benda...
BUB: Ideja ljubavi i prijateljstva. Pre svega, zaljubljenost u muziku, ‘’tu magičnu vazdušastu tekućinu’’. Znamo se dugo, basista Luka i ja smo odrasli u istom kraju, istoj ulici. Kao klinci nikada nismo sanjali o muzici, dok moj burazer (naš menadžer) nije došao sa pitanjem da li hoću da sviram gitaru. Sećam se, maznuo je bivšoj ribi akustaru iz Idee, doneo mi u sobu i sa njom još par sveščica za početnike. Taj momenat je promenio moj svet... Luka je u isto vreme imao priliku da od svog ćala, maestralnog klavijaturiste pokupi ljubav prema muzici. Probao je sa đitrom, ali ga je uvek više privlačila ritam sekcija. Kupuje bas i počinje naša priča... Od dugih peglanja u gajbama, skidanja pesama koje smo voleli, stekli smo ‘‘skil’’. Luka u Gimdži oformljuje kaver bend ‘’Variola Vera’’, slede dobre posećene svirke i poziv da uletim u bend. Toliko sam želeo da pokažem svoje umeće da sam poziv prihvatio na keca. Pažnja koju smo dobijali od momaka i devojaka naše generacije, ali i poštovanje starijih muzičara, poput Marinka i Bilija iz Bjesova, Marka Žile i Dimija iz Straha od Džeki Čena, Kovača i Kecmana iz Plišanog Mališana... Sva ta energija nas je gurala dalje i morali smo nešto stvoriti. Margina Variole i BuB-a bio je ulazak našeg bubnjara u bend. Brđanski Sumo, od milošte Zebra, imenom Miloš Knežević, u bend je doneo gruv na kojem bi mu i Bonzo pozavideo. Šalu na stranu, momak dominira svojim instrumentom. Mnogo nam je prijalo što je podržao ideju da što pre krenemo sa stvaranjem. Naš tadašnji frontmen Naum prelazi na ritam gitaru i tada konačno krećemo sa radom.  Rifovi su postojali i pre ideje o autorskom radu benda, pa smo ubrzo i stvorili aranžmane pojedinih pesama. Moj burazer se ‘kretao’ po gradu i znao je ljude i njihove talente. Sa Miodragom, našim pevačem, sam se upoznao te noći kada se kuvala ideja oko pesme ‘’Put’. Moj buraz je napisao ovu pesmu, a Mićko je bio oduševljen tekstom i sutradan na akustari napravio aranžman za ovu pesmu koja nije imala refren. Sav taj redosled događaja naveo nas je na to da Mićka pozovemo u bend. Izazov prihvaćen, imamo frontmena i to kakvog! Mićko je stariji od svih nas oko 12-15 godina, i bio je pravi izazov uklopiti ovaj veliki jaz u godinama. Naša mladost naspram njegovog iskustva. Slede svirke i učestvovanja na gitarijadama. U Leksovcu smo apsolutno dominirali i odneli pobedu. To priznanje nam je jako značilo i podstaklo da radimo i dalje u još većoj želji da velike bine bude sastavni deo našeg performansa.

HC: U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?
BUB: Naši tekstovi su plod našeg menadžera i frontmena. Oni kao stariji momci, članovi pesničke družine ’’Mladi i mrtvi’’, dugo barataju rečima i nekako se poklopilo da je vreme da iz svojih fioka izvade svoje dugo skrivane pesme. Mi smo odlepili kad smo čuli kako naš frontmen lepi stihove na muzički tepih koji smo već precizno skrojili. Pesme kojima pojimo uši naših slušalaca govore o ljubavi, beznađima na životnim putovanjima, problemima u društvu, ali i pozitivnom pogledu na svet koji moraš imati ako misliš da opstaneš u 21. veku. Pesma ’’Rokenrol u kurcu’’ je priča o svemu, rafal našeg menadžera koji postavlja mnoga pitanja i bezobrazno se nameće ta jedna strofa i refren koji se ponavljaju. ’’Stihovi slabovidi’’ jesu takvi, a zbog čega? Zbog gomile kiča i šunda koja se toliko nakotila poslednjih 15 godina da je ’’rokenrol u kurcu’’, možda? Možda je zbog toga potrebno ’’još malo biti nezreo, skakati u gomili, snove svoje popiti’’? Odgovor čuvam za sebe, vi procenite sami što je revolt temelj stubova hrama Belog u Boji.
Svaki nastup doživljavamo ozbiljno i bez foliranja. Koliko je teško oguliti slojeve svoje duše pred ljudima na bini znaju samo oni koji su istom hodali, ali isto tako neprocenjiv osećaj kad vidite da se ta informacija vraća raznim gestikulacijama publike. Volimo i živimo rokenrol, pesme su samo pečati našeg postojanja...

HC: Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?
BUB: Teško, nije lako ni malo. U današnjem vremenu ne možeš da živiš od rokenrola, barem mi ne možemo još uvek, i ne bih da vam popujem i propovedam ono što već znate. Mogu da kažem da naš bend nije ništa dobio od grada u kojem živi i stvara. Pomenu nas tek kad ostvarimo neki uspeh i predstavimo boje našeg grada, a nikako da se sete da odgovore na uzaludne molbe da se nama i ostalim bendovima koji stvaraju obezbedi jedna soba od 15 kvadrata. Gornji Milanovac je jako uporište rokenrola i postoji toliko bendova da možemo sami da organizujemo festival 3 dana, a da pritom ne pozovemo ni jedan bend sa strane. O svirkama u gradu priča cela zemlja, porede nas sa Sijetlom i grandž scenom devedesetih, a samo zamislite kad bismo imali makar malo više uslova za stvaranje...?
Konkretno vezano za BuB, postojao je problem vezan za broj proba u mesecu koji je morao biti rešen. Zbog nemogućnosti da ispuni planirani raspored funkcionisanja benda, naš frontmen dobrovoljno napušta bend, ali i dalje ostaje u pozadini priče koju gradimo. Na njegovo mesto dolazi mladi Đorđe Ćirić, spoj Gaj Ričijeve Rokenrole i ludila u jednom.  Ovaj mladić se vrlo brzo uklopio u našu priču i doneo nove ideje i tekstove. Pred nama je promovisanje EP-a ‘’Sjaj sa druge strane večnosti’’ i rad na albumu prvencu. Naravno, svirke su naš glavni adut i poenta postojanja.

HC: Problemi sa kojima se suočavate kao bend...
BUB: Jebeni novac. Nedovoljna promovisanost i pažnja od strane javnosti, ali bih voleo da to budu naši najveći problemi. Para nema, nabavićemo, haha... Kupićemo i taj kurčevi kombi i krenuti na turneje koji toliko dugo želimo, a vi se spremite!

HC: Kome i u kojoj prilici biste pustili vaš bend?BUB: Sa najveće planine ove krvave i napaćene zemlje, kroz najveće Maršale koji postoje, celom svetu koji će tek da čuje za nas! Zato što smo napaćeni kao narod, zato što i sva glad i bol koju imamo moraju proći, sve do stanja nirvane gde će vas naši bubnjevi i gitare odvesti.
Dug život rokenrolu je naša poruka, a vi se ne budite lenji kad dođemo u vaš grad, već podržite priču, jer ’’podrška je važna’’!



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva