Other Eyes Wise i The Colony se vratili Požarevac
Helly Cherry
Veoma mi je teško da pronađem prave reči kojima bih započeo storiju o sinoćnjem (8. jun) koncertu britanskih bendova „The Colony“ (Glazgov) i „Other Eyes Wise“ (London), koji su po drugi put za osam meseci nastupili u požarevačkom klubu „KB“. Prethodna svirka ova dva benda me je, slabo je reći, oduševila. Zato sam u neverici gledao objavu promotera „Hammer and Tongs“ kojom se najavljivao njihov povratak u ove krajeve. Nije bilo ni najmanje šanse da ih propustim.
Dovoljno je reći da sam se jutros probudio sa glavoboljom i sa pomalo „tupim“ mislima. Da je veče bilo loše ili (u najboljem slučaju) prosečno, vrlo verovatno bih ustao samo da odem do toaleta. Nisu pivo i rakija pomogli da uživam u koncertu, već su odlična atmosfera i energični nastupi ostrvljana ubijali efekte alkohola. Jedno je znati šta može da se očekuje od nekog benda, ali je sasvim druga stvar kada doživite još bolje iskustvo, kada vam bukvalno bude krivo što koncert ne traje makar 10 minuta duže. Pogledao sam na suvenire koje sam dobio na svirci, a koji su bili ostavljeni na stolu par trenutaka pre nego što sa se strovalio krevet, kao podsetnik da nisam sanjao...
Čim su „The Colony“ krenuli sa svojim repertoarom, svaka misao vezana za bilo šta van svirke je bila blokirana. Odličan zvuk, odlično raspoloženje članova, odlična svirka i puno, puno energije. Ono što je najbitnije – uzajamne. Bend je dao sve od sebe, publika takođe. Prošlu turneju su završili u Požarevcu i iz tog razloga su odlučili da tako bude i sa ovom. Znali su šta ih čeka, jer su tada, pred daleko manjem brojem ljudi, izvukli ono najbolje. Sada su dobili mnogo više. Možda ne onoliko koliko su mogli i koliko zaslužuju, ali ipak dovoljno da se na njihovim licima raspozna uživanje, iako su pre dolaska u klub proveli više od 6 sati u putu. Maestralan je bio svaki minut koji su proveli na bini. Njihov zvuk i kvalitet pesama, pomešani sa njihovom srdačnošću i druželjubivošću, ne mogu ostaviti ravnodušnim nikoga. Ne morate voleti taj žanr ili ono što sviraju, ali isto tako ne možete poreći da ono što rade – rade perfektno.
Njihovih četrdesetak minuta je prošlo, čini mi se, kao u trenu. Pošto je radni dan, nastupi oba benda su bili nešto kraći nego što bi bili da su svirali vikendom. „Other Eyes Wise“ su posle pauze i pripreme zauzeli svoje pozicije i krenuli sa svojim post-doom mini epopejama. Stilski potpuno drugačiji bend od prethodnog, ali nikako manje kvalitetan. Suvišno je reći da je i tokom njihovog nastupa zvuk bio odličan i da je njihovo izvođenje bilo isto takvo. Na svirkama se desi da jedan od dva benda zataji, da jedan bude bolji od drugog, ali sada je to bila mrtva trka. Uostalom, tako je bilo i prošlog puta. Ljudi su pronašli recept za savršen spoj progresivnog i doom metala sa malo sludge-a, a sa kombinacijom čistih i growl vokala samo pojačavaju efekat svake pesme. Ako ste mislili da je to ubilo poestioce – varate se. U par navrata su ljudi iz publike dolazili na binu, blejali pored bubnjara i tako dali potpuno novu dimenziju čitavom nastupu. Naravno, da ih je više od trojice to ne bi bilo tako lako izvodljivo. Ipak, neverovatan je osećaj kada se te spone između fanova i bendova toliko isprepliću da bukvalno zaboraviš da si na svirci, već na žurci na kojoj su se ortaci latili instrumenata. Za sam kraj njihovog repertoara su se na bini, pored fanova, našli i momci iz „The Colony“. Ti ljudi nisu samo kolege ili saputnici na turneji jedni drugima, oni su pre svega prijatelji koji na najbolji mogući način pokazuju da je muzika tu da spoji ljude.
I pre i posle nastupa, kao tokom pauze, Bagzi iz „Headbang vloga“ i ja smo koristili priliku da se ispričamo sa članovima oba benda, podelimo utiske, čujemo njihova iskustva, slikamo se. Drago mi je što sam imao prilike ponovo da ih vidim i čujem i kajao bih se da nisam došao. Prisustvovao sam mnogim dobrim koncertima, ali ovaj ima posebnu draž. Zato mi i jesu bile „tupe“ misli, zato i jesam bio pomalo u bedaku. Jes' da je to „pozitivan“ bedak, ali... Lepe stvari relativno kratko traju. Ruku na srce, verujem da sam pravi srećnik što sam na jednoj odličnoj svirci bio sa curom koju volim, sa dragim prijateljima i što sam u svakom trenutku uživao maksimalno. Dnevne nedaće sa ostale da se „kisele“ i da čekaju novi dan. Sve loše misli su stavljene u najmračniji budžat svesti, a one dobre su makar na nekoliko sati imale apsolutnu dominaciju.
Dovoljno je reći da sam se jutros probudio sa glavoboljom i sa pomalo „tupim“ mislima. Da je veče bilo loše ili (u najboljem slučaju) prosečno, vrlo verovatno bih ustao samo da odem do toaleta. Nisu pivo i rakija pomogli da uživam u koncertu, već su odlična atmosfera i energični nastupi ostrvljana ubijali efekte alkohola. Jedno je znati šta može da se očekuje od nekog benda, ali je sasvim druga stvar kada doživite još bolje iskustvo, kada vam bukvalno bude krivo što koncert ne traje makar 10 minuta duže. Pogledao sam na suvenire koje sam dobio na svirci, a koji su bili ostavljeni na stolu par trenutaka pre nego što sa se strovalio krevet, kao podsetnik da nisam sanjao...
Čim su „The Colony“ krenuli sa svojim repertoarom, svaka misao vezana za bilo šta van svirke je bila blokirana. Odličan zvuk, odlično raspoloženje članova, odlična svirka i puno, puno energije. Ono što je najbitnije – uzajamne. Bend je dao sve od sebe, publika takođe. Prošlu turneju su završili u Požarevcu i iz tog razloga su odlučili da tako bude i sa ovom. Znali su šta ih čeka, jer su tada, pred daleko manjem brojem ljudi, izvukli ono najbolje. Sada su dobili mnogo više. Možda ne onoliko koliko su mogli i koliko zaslužuju, ali ipak dovoljno da se na njihovim licima raspozna uživanje, iako su pre dolaska u klub proveli više od 6 sati u putu. Maestralan je bio svaki minut koji su proveli na bini. Njihov zvuk i kvalitet pesama, pomešani sa njihovom srdačnošću i druželjubivošću, ne mogu ostaviti ravnodušnim nikoga. Ne morate voleti taj žanr ili ono što sviraju, ali isto tako ne možete poreći da ono što rade – rade perfektno.
Njihovih četrdesetak minuta je prošlo, čini mi se, kao u trenu. Pošto je radni dan, nastupi oba benda su bili nešto kraći nego što bi bili da su svirali vikendom. „Other Eyes Wise“ su posle pauze i pripreme zauzeli svoje pozicije i krenuli sa svojim post-doom mini epopejama. Stilski potpuno drugačiji bend od prethodnog, ali nikako manje kvalitetan. Suvišno je reći da je i tokom njihovog nastupa zvuk bio odličan i da je njihovo izvođenje bilo isto takvo. Na svirkama se desi da jedan od dva benda zataji, da jedan bude bolji od drugog, ali sada je to bila mrtva trka. Uostalom, tako je bilo i prošlog puta. Ljudi su pronašli recept za savršen spoj progresivnog i doom metala sa malo sludge-a, a sa kombinacijom čistih i growl vokala samo pojačavaju efekat svake pesme. Ako ste mislili da je to ubilo poestioce – varate se. U par navrata su ljudi iz publike dolazili na binu, blejali pored bubnjara i tako dali potpuno novu dimenziju čitavom nastupu. Naravno, da ih je više od trojice to ne bi bilo tako lako izvodljivo. Ipak, neverovatan je osećaj kada se te spone između fanova i bendova toliko isprepliću da bukvalno zaboraviš da si na svirci, već na žurci na kojoj su se ortaci latili instrumenata. Za sam kraj njihovog repertoara su se na bini, pored fanova, našli i momci iz „The Colony“. Ti ljudi nisu samo kolege ili saputnici na turneji jedni drugima, oni su pre svega prijatelji koji na najbolji mogući način pokazuju da je muzika tu da spoji ljude.
I pre i posle nastupa, kao tokom pauze, Bagzi iz „Headbang vloga“ i ja smo koristili priliku da se ispričamo sa članovima oba benda, podelimo utiske, čujemo njihova iskustva, slikamo se. Drago mi je što sam imao prilike ponovo da ih vidim i čujem i kajao bih se da nisam došao. Prisustvovao sam mnogim dobrim koncertima, ali ovaj ima posebnu draž. Zato mi i jesu bile „tupe“ misli, zato i jesam bio pomalo u bedaku. Jes' da je to „pozitivan“ bedak, ali... Lepe stvari relativno kratko traju. Ruku na srce, verujem da sam pravi srećnik što sam na jednoj odličnoj svirci bio sa curom koju volim, sa dragim prijateljima i što sam u svakom trenutku uživao maksimalno. Dnevne nedaće sa ostale da se „kisele“ i da čekaju novi dan. Sve loše misli su stavljene u najmračniji budžat svesti, a one dobre su makar na nekoliko sati imale apsolutnu dominaciju.
Antonio Jovanović