Hej! Sinoćnim (21.5.) koncertom grupe „Disciplina Kičme“ započela je sezona u Banovini. Leto još nije počelo u pravom smislu te reči, koncert je zbog toga odložen za nedelju dana ali prognoze su na sreću bile pogrešne tako da kiša nije poremetila odličan koncert. 
 
 
„Disciplina Kičme“ je bend koji treba da gledate svako malo, jer je jedan od retkih na sceni koji ima nova iznenađenja za nova pokolenja svaki put. I sama sam ih gledala mnogo puta u svim fazama kroz koje su prolazili. Koja je važna pojava na underground sceni od samog njenog začetka i evo sinoć dokazuje da to i dalje stoji kao činjenica.

Originalnost ovog benda je takođe neosporna činjenica. Počevši od koncepta koji fura, gruva, a za mene lično najviše se ogleda u parolama koje pevaju. Otrežnjujućim, iskrenim, buntovničkim i direktnim. U poslednje vreme mogu da kažem da je Disciplina skoro pa pank bend jer se baš tim angažovanim parolama i kritikom savremenog života itekako u mom sistemu vrednosti kotira kao nešto što nikada neće biti blisko širokim narodnim masama i nekoj zavidnoj popularnosti. To je cena koju plaćamo. 
 
Pred par stotina veoma vernih fanova sinoćni koncert je bio prava poslalstica za sve nas. Koja ne podilazi ni svojim najvernijim fanovima i koncert je uglavnom bio promocija novog albuma, pesama novijeg datuma a svi oni koji su kukali kako nije bilo starih pesama.. šta da vam kažem. Što niste redovno pratili Disciplinu? Mogu da kažem da bih i ja više volela da se sviraju pesme sa moja dva omiljena albuma „Zeleni Zub na planeti dosade“ i „Nova iznenađenja za nova pokolenja“. Ali sam iskreno na kraju i bila zadovoljna jer sam čula sve nove pesme uživo. A i publika je horski pevala sa Kojom i Manjom u više navrata što govori u prilog tome da put kojim idu ima smisla. Ja se svaki put setim Rolingstounsa i kako im se više ne povraća kad krenu da sviraju Setisfekšn posle 50 godina. I meni su nove pesme uvek zanimljivije kad ih uradimo i sviramo uživo po prvi put. A nove pesme Discipline su odlične i drugačije od svega što je Koja radio pre toga, ali su i zadržale duh koji je godinama prepoznatljiv kad je ovaj bend u pitanju.

Zato sam i na početku ovog teksta napomenula da je dobro svako malo gledati ovaj bend jer ta gruv-nojz-fank-rokenrol fuzija Zelenog Zuba-Najboljeg-Kojo, izvini uvek ima nešto novo da vam pruži. Ako ste od onih koji vole da čuju nešto novo i nešto drugačije.

Koncert je pružio vrhunsko zadovoljstvo svima nama od početka do kraja. Beskompromisnim nastupom, prepunog energije i sjajne svirke. Mada su mogli da izađu i na još jedan bis, ako ćemo iskreno al’ ajde.. Makar zbog onog prekinutog koncerta prošli put. 
 
Ono što je meni hajlajt, evo celog dana, je da razmišljam koliko je Koja ultimativno važan stožer onog dela srpske i regionalne scene, koji nikad nije čak ni flertovao sa mejnstrimom i masovnim transom. Jednim delom, Koja i njegov bend su uporište za sve one koji misle da je to ispravan put i da ga se treba držati. Drugim delom, te parole koje peva su toliko meni urezane, kao ono.. da sam ih sama napisala. Jeee! Mislim, posle toliko vremena na sceni ne treba da komentarišem i muzički sjajnu potporu, je l’ da. To je već jedan autentičan pečat koji bledo pokušavaju da kopiraju neki bendovi. Treba valjda mnogo toga da si preturio preko žica kao Koja da bi zvučalo i imalo snagu kakvu ima. 
 

Ono čime želim da završim ovaj tekst je, a to je moje lično subjektivno mišljenje. Ipak bih više volela da Disciplinu gledam u klupskom prostoru. Nekako mi je ta intima kluba ipak zanosnija nego Banovina koja ječi. Jeste, lepo je na vazduhu, ima mesta za skakanje i muvanje. Ali baš zbog svega o čemu sam pisala gore, eto.. Problem je što Niš nema adekvatno veliki klupski prostor za koncerte ove proporcije, znam. Niš nema mnogo toga. U meni to izaziva bunt.

txt: Olja Wagner
foto: Miloš Stojanović