Da li je Placebo rock, alternativni ili neki mix to je sada totalno nebitno. Oni proslavljaju dvadeset dve godine karijere i dvadeset godina od izlaska prvog albuma istog imena.

Gitarista Brian Molko i basista Stefan Olsdal još uvek su u bendu. Imali su nekoliko izmena što se tiče bubnjara, ali ni to nije narušilo njihov rad. Pristup Placeba alternativnoj sceni nije prošao neopaženo. Molkov krhki glas sa kompleksnim tekstovima i androgenim izgledom, nije mogao tek tako da se ignoriše. Brian i Stefan su se upoznali u školi i tada formirali prvi bend koji se zvao Ashtrey Heart. Kasnije su ime promenili u Placebo – ironično ismevajući prvu polovinu devedesetih.


Prvi album takođe imena „Placebo“ izašao je dve godine kasnije i zauzeo fantastično peto mesto na top listi. Za prvi album, i više nego sjajno. Bio je neobičan jer se našao u Brit pop eri, a bio je dosta alternativniji od aktuelnih albuma te ere. Sa prvim bubnjarom su imali problema tokom snimanja albuma i promocije istog. Rešili su da profesionalno završe turneju i krenu sa nekim drugim. Ukazala im se prilika da otvaraju koncerte za sada pokojnog Bowiea koji je jako gotivio njihov album. Toliko su mu se svideli da su svirali na njegovom pedesetom rođendanu. Prvenac je nagrađen silnim nagradama.

Dve godine kasnije, izlazi „Without you I’m nothing“. Prelazak kod većeg izvođača doneo je i održan uspeh i solidne singlove, ali se očekivalo mnogo više. Treći album usledio je šablonski – dve godine kasnije. „Black market music“ je izbacio koji kvalitetni singl, oseća se Bowiev uticaj, ali nije prošao dobro i nije dovoljno kvalitetan za nivo koji je sam Placebo postavio sa prvim albumima. Mnogi su se pitali da li je po sredi kreativna kriza. Ne, baš suprotno.

Njihov možda najbolji album,  „Sleeping with ghosts“ izašao je 2003. godine i doneo pregršt sjajnih singlova gde bez preterivanja, svaka pesma ima svoj univerzum i čini ovo umetničko delo. Ni punu godinu kasnije, izašao je i prvi DVD – snimak koncerta iz Pariza. Tada su izdali i kompilaciju sa hitovima, i to je, po meni, urađeno previše rano.

„Meds“ je izašao 2006. godine i za njega se, pored sjajnih singlova, veže čuveni leak. Album je „procurio“ dva meseca ranije, a opet je stigao na prvo mesto listi u raznim zemljama. Krajem 2007. su se na dosta neprijatan način odvojili od dugogodišnjeg bubnjara Stevea Heweitta. Varijanta – menadžer ga je nazvao i rekao – nisi više u bendu, ne slažete se.

Novi bubnjar, Steve Forrest ostavio je trag na albumu „Ashtrey heart“ jednom zrelom i komercijalno dosta uspešnom albumu. Turneja koja je promovisala „Ashtrey heart“ je uz manje prekide trajala skoro pune dve godine. Usledile su i dve godine zaslužene pauze. Tada izlazi i sedmi album „Sound like love“ dosta mlak album ako se pogleda na šta smo navikli kada je u pitanju bend Placebo, i gle čuda – pozdravili još jednog bubnjara. Prošle godine imali su i svoj MTV Unplugged momenat. Sad bi bio red da se vrate na prave staze. Nadam se da kreativnost nije isparila.

Za Placebo se (osmim klišea red alkohola, red opijata) ne vezuju nikakvi posebni skandali. Oko njih je više bio veo misterije, jer svojim androgenim, krhkim pojavama, zbunjivali su mnoge. Bubnjari su im uvek bili strejt, Molko je biseksualac a Stefan je homoseksualac. U nedostatku tračeva, novinari su se zanimali ovim glupostima dok su mogli zapravo, da im daju još više medijskog prostora. Preživeli su i sa svim tim praznim novinskim naslovima, koncentrišući se na svoju umetnost.

Tamara Maksimović