Mnogi ljudi misle da je većina kultnih knjiga u startu naišla na odličan odziv kako izdavača, tako i kritičara i publike. Ali zapravo jedino pisci znaju koliko je realnost drugačija. Mnoge knjige koje se danas smatraju remek delima umetnosti, prvenstveno su više puta odbijane od izdavača ili vraćane nazad na dodatne ispravke. Neka dela su godinama čučala zaključana u fioci ili pak u nekom zabačenom folderu na kompjuteru. Ali na sreću autora, a i nas čitaoca, ipak su sticajem različitih okolnosti ugledala svetlost dana, tj. štamparije.

Dobar deo velikana svetske književnosti je više puta bio odbijan. Džemjs Džojs je dobio jedno prosto ’’ne’’ za Dablince isto kao i Džek Keruak za svoje putešestvije. Tu su još i Knjiga o džungli, Da Vinčijev kod, pa čak i Veliki Getsbi, ali lista se tu ne završava. Kako bismo motivisali mlade pisce i pokazali im da nikada ne treba da odustaju i koliko truda nekada treba da ulože kako bi doprli do izdavača i publike, izdvojili smo pet najinteresantnijih priča o svetskim bestselerima koji su prvenstveno bili odbijeni.

Stiven King – Keri


Kingov prvi roman – Keri, našao se u prodaji petog aprila 1974, ali njegov put do izdavaštva nije bio nimalo lak. To je bio njegov četvrti roman i u početku ga je i on sam otpisao. Keri je prvo trebalo da bude kratka priča, ali nakon napisane tri stranice, King ju je bacio u đubre. Na svu sreću, njegova žena Tabita je spasila priču i naterala ga da je proširi u roman. Ali ni tu nije bio kraj Kingovim mukama, jer je trideset izdavača odbilo Keri. Jedan od izdavača je u obrazloženju naveo da nisu zainteresovani za naučnu fantastiku prožetu negativnim utopijama jer se tako nešto uopšte ne prodaje. Kada je Doubleday Publishing odlučio da izda roman u tvrdom povezu, King je bio oduševljen i iskoristio je novac koji je unapred dobio kako bi preselio porodicu iz prikolice u kojoj su živeli i kupio nova kola. Ali sreća nije dugo trajala kako je prodato samo 13 000 primeraka knjige (za američko tržište je ovo malo) i King je pomislio da je stigao do kraja. Ali nije bio u pravu. Prava na meko izdanje su uskoro prodata Signet Books-u i Kingu je uplaćeno 200 hiljada dolara. U prvoj godini prodato je preko milion primereka. King je u svojoj dosadašnjoj karijeri prodao preko 350 miliona primeraka knjiga.

Meri Šeli – Frankenštajn


Iako se danas Frankenštajn smatra pravim klasikom, kako na polju književnosti, tako i samog horora kao žanra, njegov put do izdavaštva je bio pun prepreka. Iako je roman završila 1817. Meri Šeli nije uspela da ga izda punih godinu dana. Tek je marta 1818. grupica izdavača pristala da objavi roman, ali uslov je bio da se ime autorke ne pojavi na koricama. Kao i sa Kingovom Keri, odziv je u početku bio jako loš. Odštampano je 500 primeraka od kojih je prodato svega 25. Tek trinaest godina kasnije, 1831, Frankenštajn dobija pažnju kakvu zaslužuje. Danas je Frankenštajn, uz Drakulu, najpopularnije čudovište u svetu horora.

Vladimir Nabokov – Lolita


Nabokova Lolita se smatra jednim od najčuvenijih i najcenjenijih romana dvadesetog veka. Od kako je roman izdat, davne 1955, prodato je preko 50 miliona primeraka, čime se našao na listi najprodavanijih naslova svih vremena. Ali izdavači su se isprva plašili mogućih pravnih posledica i javne osude. Jedan od izdavača koji se Nabokovu obratio, u svom pismu objašnjava:

’’Sadržaj se čini odvratnim čak i prosvećenom Frojdancu. Publici će biti gnusno i neće se prodavati, a i učiniće veliku štetu vašoj već rastućoj popularnosti. Mislim da bi ovaj rukopis trebalo zakopati ispod stene i ostaviti tako hiljadu godina.’’

Nakon što su ga svi veliki izdavači odbili, Nabokov je otputovao u Francusku gde je sklopio ugovor sa izdavačem Olympia Press na svega 500 primeraka. U godinama koje su usledile, Lolitu su objavila sve izdavačke kuće koje su je prvenstveno odbile. Sva sreća pa nikada nisu našli dovoljno veliku stenu ispod koje bi je ostavili.

Džordž Orvel – Životinjska farma


O Orvelovoj Životinjskoj farmi nema toliko toga da se kaže. Zapravo ima, to je jedno od najpoznatijih dela svetske književnosti, ali nema nečega što pravi ljubitelji pisane reči već ne znaju. Ali izdavačka istorija ove knjige je definitivno jedna od najkontroverznijih. Isprva su izdavači odbili Životinjsku farmu, plašeći se da ne destabilizuju odnose između Britanije, Sjedinjenih država i Sovjetskog saveza. Tomas Sterns Eliot je odbio Orvelovo delo zbog njegove navodne trockijevske politike. Iako je, prema njegovim rečima, to bilo dobro pisanje, istakao je da je trockijevski pogled bio neubedljiv, kao i da bi izazvao ogromnu polemiku među kritičarima. Orvel se na kratko obradovao kada je Džonatan Kejp pristao da objavi Životinjsku farmu, ali je kasnije ipak morao da je odbije i to na predlog britanskog ministra informisanja. Interesantno je što je kasnije otkriveno kako je izvesni ministar bio sovjetski špijun. Tek nekoliko meseci nakon Drugog svetskog rata je izdavač Secker and Warburg odlučio da objavi ovaj, sada već kultni, antiutopijski roman.

Dž. K. Rouling – Hari Poter i Kamen mudrosti


Možda nekome scenario u kome direktor izdavačke kuće odbija Dž. K. Rouling i njen roman deluje nemoguće i apsurdno, ali realnost je ipak drugačija i oštrija. Nakon dvanaest odbijanja, trebalo je da se pojavi jedna osmogodišnjakinja, Alis Njuton, ćerka osnivača Bloomsbury izdavačke kuće koja je zahtevala od svog oca da joj omogući da pročita ostatak knjige. Ali i tada je bilo poteškoća. Naime, stručnjaci iz oblasti marketinga su smatrali da je ovo knjiga za dečake u ubedili su spisateljicu da se potpiše sa Dž.K. umesto sa Džoen. Takođe su joj savetovali i da pronađe dnevni posao kako se ne bi oslanjala samo na pisanje. Svi znamo šta je usledilo. Prodato je preko 450 miliona primeraka knjige, snimljeno je 8 blokbastera, dok su fanovi raspršeni po čitavom svetu. Možemo reći da je dosta ljudi uživalo u ovoj dečačkoj knjizi, bez obzira na godine i pol.

Dakle, put do izdavača je trnovit. Ima tu dosta vrata koje treba otvoriti, zidova koje treba preskočiti i puteva na koje se treba vratiti, ali najvažnije je ne odustajati. A ako kojim slučajem niste pročitali neku od ovih knjiga sa liste, šta čekate? Otrčite do najbliže biblioteke ili knjižare!

Izvor: HappyNoviSad