Mighty Zazuum - Into the Unknown
Helly Cherry
Into the Unknown benda Mighty Zazuum već nakon prvog slušanja ostavlja upečatljiv utisak i potrebu da se album obrne još jednom. Ili više puta. Ovom albumu se morate prepustiti tek onda kada ste potpuno spremni i rasterećeni, jer dijagonalno preslušavanje i slušanje pod stresom ne donosi pravi utisak.
Već u prvoj numeri otkrivaju svoja interesovanja koja pretaču u muziku, i savetuju nam da se borimo protiv novog svetskog poretka. Bave se teorijama zavere na drugačiji, skoro metafizički način. Svoje lirike temelje na vrlo širokom polju, ali razmatraju samo nekoliko tema, ne odlazeći daleko u rasprave. Javlja se povremeno unutrašnja ezoterija, čak metafizika postojanja, i sve to levitira u jednoj hermetičkoj spirali, gde se priča uzdiže spajanjem naizgled nesrodnih tema u jednu zajedničku lavinu misli.
Gitare odzvanjaju, povremeno se javi fuzz, ali generalno su široke i praskave, odajući psihodelični, čak desert rock stil. Vokal će vas bez imalo sumnje izuzetno podsetiti na Cedric-a iz benda The Mars Volta, a kompletan rad Mighty Zazuum-a biva pod žestokim uticajem pomenutog benda. Ako vas ne podseti na njega, podsetiće vas onda na Serj Tankiana (SOAD). Numere su aranžirane sa dosta instrumentalnih, često disonantnih rifova, koji struje kroz ispresecane i nesvakidašnje taktove. Povremeno se pojavi post rock melodika koja se lagano pretače u progresivnije deonice. Bubanj je izuzetno energičan, bogat duplom pedalom, ali se dosta drži u okvirima jednostavnosti, što u velikoj meri olakšava i čini slušanje zanimljivijim. Na par mesta numera biva presečena prilagođenim waltz ritmom, koji zvuči opijajuće i unosi vas u svoju igru. Ritam sekcija neosporno dominira u numeri Deep, gde bass neodoljivo podseća na neumorni Sheehan-ov stil, bez imalo izgleda da će se umoriti i stišati intenzitet. Pred sam kraj numere, uzdiže se potpuno lucidan ritam sa vrištećim gitarama koje dopiru sa svih strana, i sve zvuči kao opšti haos, katastrofa, kao ptice koje naprasno padaju sa neba u nekom apokaliptičnom filmu, da bi se sve vrlo jednostavno završilo, bez mnogo agonije i mučenja.
Iako su tekstovi pisani u slobodnoj formi, bez mnogo pravila i bez simetrije, u svakoj numeri se izdvaja određena deonica koja zvuči kao mantra, i koja vas tera da ukrstite glasove u svojevrsnu šamansku molitvu čak iako ne znate tekst, već umesto toga puštate da vam grlo odzvanja samoglasnicima.
Ovakvi albumi ne bivaju odsvirani i otpevani bez pokrića, pa tako iza ovog albuma stoji široko značenje, što mu daje samo dodatnu vrednost. Razumevanje tog značenja nije znanje za odabrane, već dolazi na individualnom nivou i zavisi od trenutnog stepena individualne unutrašnje spoznaje bića. Iako vas posle nekoliko uzastopnih slušanja zaboli glava od lavine psihodeličnih tonova i ritmova, jednostavno se ne možete odvojiti od daljeg preslušavanja ovog albuma. Jer ovaj album je kao pijanstvo – sve je počelo sa jednom jedinom čašicom.
Tihomir Škara
Već u prvoj numeri otkrivaju svoja interesovanja koja pretaču u muziku, i savetuju nam da se borimo protiv novog svetskog poretka. Bave se teorijama zavere na drugačiji, skoro metafizički način. Svoje lirike temelje na vrlo širokom polju, ali razmatraju samo nekoliko tema, ne odlazeći daleko u rasprave. Javlja se povremeno unutrašnja ezoterija, čak metafizika postojanja, i sve to levitira u jednoj hermetičkoj spirali, gde se priča uzdiže spajanjem naizgled nesrodnih tema u jednu zajedničku lavinu misli.
Gitare odzvanjaju, povremeno se javi fuzz, ali generalno su široke i praskave, odajući psihodelični, čak desert rock stil. Vokal će vas bez imalo sumnje izuzetno podsetiti na Cedric-a iz benda The Mars Volta, a kompletan rad Mighty Zazuum-a biva pod žestokim uticajem pomenutog benda. Ako vas ne podseti na njega, podsetiće vas onda na Serj Tankiana (SOAD). Numere su aranžirane sa dosta instrumentalnih, često disonantnih rifova, koji struje kroz ispresecane i nesvakidašnje taktove. Povremeno se pojavi post rock melodika koja se lagano pretače u progresivnije deonice. Bubanj je izuzetno energičan, bogat duplom pedalom, ali se dosta drži u okvirima jednostavnosti, što u velikoj meri olakšava i čini slušanje zanimljivijim. Na par mesta numera biva presečena prilagođenim waltz ritmom, koji zvuči opijajuće i unosi vas u svoju igru. Ritam sekcija neosporno dominira u numeri Deep, gde bass neodoljivo podseća na neumorni Sheehan-ov stil, bez imalo izgleda da će se umoriti i stišati intenzitet. Pred sam kraj numere, uzdiže se potpuno lucidan ritam sa vrištećim gitarama koje dopiru sa svih strana, i sve zvuči kao opšti haos, katastrofa, kao ptice koje naprasno padaju sa neba u nekom apokaliptičnom filmu, da bi se sve vrlo jednostavno završilo, bez mnogo agonije i mučenja.
Iako su tekstovi pisani u slobodnoj formi, bez mnogo pravila i bez simetrije, u svakoj numeri se izdvaja određena deonica koja zvuči kao mantra, i koja vas tera da ukrstite glasove u svojevrsnu šamansku molitvu čak iako ne znate tekst, već umesto toga puštate da vam grlo odzvanja samoglasnicima.
Ovakvi albumi ne bivaju odsvirani i otpevani bez pokrića, pa tako iza ovog albuma stoji široko značenje, što mu daje samo dodatnu vrednost. Razumevanje tog značenja nije znanje za odabrane, već dolazi na individualnom nivou i zavisi od trenutnog stepena individualne unutrašnje spoznaje bića. Iako vas posle nekoliko uzastopnih slušanja zaboli glava od lavine psihodeličnih tonova i ritmova, jednostavno se ne možete odvojiti od daljeg preslušavanja ovog albuma. Jer ovaj album je kao pijanstvo – sve je počelo sa jednom jedinom čašicom.
Tihomir Škara