Lele, al' je bilo ladno! Kuku majci, al' je bilo ladno napolju. E, al' zato unutra.... 
 
Volim ove zimske svirke, jer niko ne visi napolju da pije pivo, a sinoć je bilo toliko 'ladno da ne bi mogli da sede napolju ni da su založili vatru i oko nje pili mešavinu kuvanog vina, grejane rakije i neutronske zvezde.

Ludak u Razvoju (iliti L.U.R.), Iskaz i domaćini Dok 7 održaše svirkicu u Feedbacku sinoć (23.1.). Naizgled čudna kombinacija bendova, meni, lično, veoma neočekivana izgleda funkcioniše odlično. Dobro i ja malo jedem ono što se ne jede; L.U.R. i Dok 7 sarađuju odavno, ali mi je Iskaz u toj kombinaciji bio veoma zanimljiv izbor. 
 

L.U.R. su otvorili svirku on a high note, što bi rekli Englezi, sa par veoma energičnih i brzih numera, u svom melodic punk maniru i, naravno, glasno u tri lepe. Jer tako i treba, jelte. Prijatno iznenađenje mi je bilo što je već na početku svirke bilo jedno stotinak ljudi i što sam video mnoga lica koja ne poznajem, što je ili znak da se virus alternativne scene ponovo širi, ili je to do toga što se dosta ljudi iscimalo iz nekih drugih gradova da dođe na ovu svirku. A možda sam samo omatoreo i ne poznajem više nikog, 'bemliga. Uglavnom, do jaja je što se nešto dešava. Svirka L.U.R.-a je trajala jedno 45 veoma utegnutih, tačnih i melodičnih minuta, uz pokoji breakdown. Uvek je dobro ubaciti brutalan koraški brejk u melodični pankić. 
 

Iskaz su nastavili sa malo drugačijim zvukom. Od starta se čulo šta možemo da očekujemo od njihove svirke, koja je počela introom na matrici, koja je prožimala ceo nastup. U početku mi se malo činilo da gitara nije izlazila baš najbolje i bilo je veoma "basovito", ali se to sredilo ubrzo. A i u Feedbacku ponekad ima veze i gde stojiš, pa se tako negde bolje čuje gitara, negde vokal, itd. Al' dobro, u takvim prostorima jednostavno mora tako. Ono što mi je skrenulo pažnju i ostavilo najveći utisak je jedan ludi metalstep brejk koji su imali, koji mi je izvrnuo creva i zadavio me njima. U svakom slučaju, jednom sam, davno, rekao da je Iskaz srpki Limp Bizkit, i da, to definitivno stoji. Mnogima je (iako nijednog od njih nikad nisam čuo da mi da legitiman razlog) to nešto čega bi se stideli, ali ne vidim zašto. Bizkit rastura svirku a, bome, i Iskaz. Hah, da, negde na pola njihove svirke sam se povukao pozadi, kod stepenica, i snimio sam dvoje malo starijih ljudi od većine publike, recimo po 40ak i kusur godina, koji su na koncert došli sa sinom i ćerkom. Otac je, čini se, dosta uživao u svirci, a klinja u Iskaz majici je skakutao pored njega i pio sokić. Veoma cakana scena, i drago mi je da, umesto da kažeš klincu „Mali si, šta ćeš ti tamo, to narkomani, blabla“, uhvatiš lepo i odeš sa njim na koncert benda koji on voli, ako već nećeš da ga pustiš samog, jer ima, tipa 12 godina, a tako pokažeš interesovanje za ono što tvoje dete voli, priuštiš mu nešto čime može da se frajeriše u školi sutra (ili u ponedeljak), i sve u svemu daš klincu dašak normalne porodice i pozitivne energije u ovom suludom vremenu.
 

Dok 7 nas je vratio u pank raspoloženje posle te kratke rep/nu-metal pauze. O njihovom nastupu zaista nema čovek šta da kaže, osim – sjajno! Dobro, ponovo jedem nejestivo, ima šta da se kaže, čuli smo neke nove pesme koje pokazuju tendenciju da Dok 7 kreće da se razvija u nekom više hardkor pravcu, pritom ne odustajući od melodičnosti koja ih je karakterisala oduvek. I to je sjajno. Istorija je pokazala da se bendovi uglavnom „nađu“ negde oko trećeg albuma, i to je ono što se dešava sa Dok 7. To ne znači da se nisu nalazili do sad, samo je moj utisak da je ono što smo sinoć čuli – to. To je zvuk koji im treba i sa kojim izvlače maksimum iz sebe. I ponovo – brejkovi. Živeli brejkovi! Naravno, da bi bili efektni, moraju da se odsviraju tačno, a kada imaš Bojančeta i Matejića na ritam sekciji, to je zagarantovano.

Luka Radulović