Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Dilan Dog: Kuća izgubljenih ljudi



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Fenomen gradjevina za koje se veruje da su stacionari paranormalnih pojava dugo ne jenjava. Sijaset ljudi tvrdi kako je zaista imalo loša iskustva sa kućama u kojima obitavaju kojekakve natprirodne sile koje svoje žrtve nagone na iracionalnost i potpuno ludilo. Uglavnom se veruje da u tim gradjevinama još uvek „žive“ duhovi onih koji su tu, uglavnom, ubijeni ili im je učinjena makakva nepravda na ovom svetu, stoga njihove duše ne mogu da se upokoje i ostaju „zarobljene“ na ovom svetu, pokušavajući da stupe u kontakt sa onima koji bi imali tu nesreću da budu svedoci njihovog postojanja.

Epizoda o kojoj pišem je u Italiji objavljena 1991. godine pod nazivom „La casa degli uomini perduti“, upravo govori o jednoj tzv. „ukletoj“ kući, i produkt je stvaralačke simbioze Ticijana Sklavija i Djampjera Kasertana. Kasertano je, pored saradnje sa Sklavijem, na kreiranju istog stripa saradjivao i sa Djuzepeom Ferandinom, afirmisanim scenaristom, čiji autorski pečat, pored ovog stripa, nosi nekolicina zvučnih imena u svetu devete umetnosti, medju kojima bih spomenuo „Orient express“. Čitaocima Dilana Doga bih preporučio „Gospodara tišine“ u izdanju hrvatskog „Ludensa“, epizodi koja reprezentativno prikazuje stvaralački tandem Ferandino-Kasertano.

U „kući izgubljenih ljudi“ srećemo Džeremija Hanskona, Dilanovog prijatelja i strastvenog istraživača ukletih gradjevina širom Engleske, nakon čijeg misterioznog nestanka u kući izvesnog Vlada Velaska, naš protagonist odlučuje da se privremeno tu useli, i odgonetne epilog tragične sudbine svoj prijatelja. Pored Džeremija, raniji stanari pomenute kuće nestajali su bez traga, što je kod meštana sela Hadson stvorilo izvesnu skeptičnost i averziju prema njoj. Ipak, legendarni Sklavi se potrudio da priča o ovoj kući koju lokalno stanovništvo karakteriše kao „ukletu“ ne dobije onu, rekao bih očekivanu dinamiku nalik onoj u filmskim ostvarenjima poput „Prizivanja zla“, ili „Kuće na ukletom brdu“.

Kao čitaocu, izuzetno mi se dopala ona karakteristična agonija koju Dilan proživljava u situacijma nemoći rešavanja odredjenog slučaja, što ga bukvalno dovodi do očajanja i bespomoćnosti usled kojih počinje da halucinira i gubi racionalan oblik razmišljanja. U ovoj epizodi Sklavi je našeg junaka toliko „izmučio“, da ga je doveo do iskušenja ponovnog odavanja alkoholu, pa čak i sklonostima ka pabovskim tučama, koje mu, inače, nisu prijemčive. Takođe, oduvek su mi vizuelni prikazi psihofizičke torture nad Dilanom bili interesantni (vidi „Vrt iluzija“, br. 70 u izdanju „Veselog četvrtka“). Kasertano je grafički maestralno predstavio Dilanovo stanje delirijuma propraćeno izmorenom facijalnom ekspresijom na kojoj dominiraju pogled u bunilu, enormni podočnjaci, povećana dužina kose, neobrijana brada i pocepana odeća.

Sve u svemu, „Kuća izgubljenih ljudi“ je još jedan pokazatelj impozantne stvaralačke plodnosti velikog Ticijana Sklavija, i  pandan je ostalim kultnim epizodama ovog serijala.

Ilija Najdanović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva