Drak (White Rabbit Band): Rokenrol mora da pomera granice
Helly Cherry
Skoro trideset godina je prošlo od kada smo imali priliku da u Nišu gledamo uživo jedan od najznačajnijih alternativnih bendova sa ovih prostora, White Rabbit Band. Bila mi je čast da sviram sa njima i iskoristila sam priliku da za Helly Cherry porazgovaram sa Draškom o koncertu, nekim životnim temama i sceni. Ono što bi mogao da bude uvod u naš razgovor je ovo što mi je rekao.
DRAK: Trenutno na ovoj planeti postoje dva sveta koji paralelno egzistiraju.
Jedan je stari svet, svet koji smo nasledili iz 20. veka, kome mediji ne daju da odumre. To je svet straha i nepoverenja, svet u kome je svako svakome neprijatelj, svet u kome nam treba jak policijski aparat da nas sačuva od nas samih. To je svet uspavanih potrošača, koji i dalje veruju svemu onome što im se servira na tv ekranu i što piše u štampi.
Drugi svet je već uveliko živ i prisutan na ovoj planeti, ali se mediji nerado osvrću na njega. Ljudi širom sveta se svakodnevno bude. Sve više ljudi kapira veliku obmanu u kojoj živimo, sve više ljudi gasi televizore, sve više ljudi gaji sopstvenu organsku hranu, sve više ljudi shvata da je ljubav konačno rešenje. Jedna univerzalna duhovnost jača na planeti, osećaj da smo svi povezani, osećaj da smo svi članovi jedne velike globalne porodice. Ovaj svet “probuđenih” svakodnevno raste, ali ga nećemo videti na televiziji. Televizija, a naročito tv vesti, je zapravo reklamna služba vlasti, kojima je cilj da nas drže u strahu, jer je zastrašenim ljudima lakše vladati.
Jedan je stari svet, svet koji smo nasledili iz 20. veka, kome mediji ne daju da odumre. To je svet straha i nepoverenja, svet u kome je svako svakome neprijatelj, svet u kome nam treba jak policijski aparat da nas sačuva od nas samih. To je svet uspavanih potrošača, koji i dalje veruju svemu onome što im se servira na tv ekranu i što piše u štampi.
Drugi svet je već uveliko živ i prisutan na ovoj planeti, ali se mediji nerado osvrću na njega. Ljudi širom sveta se svakodnevno bude. Sve više ljudi kapira veliku obmanu u kojoj živimo, sve više ljudi gasi televizore, sve više ljudi gaji sopstvenu organsku hranu, sve više ljudi shvata da je ljubav konačno rešenje. Jedna univerzalna duhovnost jača na planeti, osećaj da smo svi povezani, osećaj da smo svi članovi jedne velike globalne porodice. Ovaj svet “probuđenih” svakodnevno raste, ali ga nećemo videti na televiziji. Televizija, a naročito tv vesti, je zapravo reklamna služba vlasti, kojima je cilj da nas drže u strahu, jer je zastrašenim ljudima lakše vladati.
 |
| foto: Srđan Stevanović |
HC: WHITE RABBIT BAND POSLE SKORO 30 GODINA U NIŠU.. KAKVI SU TVOJI UTISCI?
DRAK: U Nišu je uvek super. Bila je gužva, volim gužvu, puno klupski odevenog sveta, dobar zvuk, dobar support band Language.Sex.Violence. Sve je bilo kako treba. (Nišlije malo čudno govore, ali su veliki domaćini, nema šta!)
HC: KAKAV JE BIO KONCERT KAD STE SA ORGAZMOM SVIRALI U NIŠU I KAKO JE BILO SAD?
DRAK: Prvi put sam u Nišu svirao sa WHITE RABBIT BAND-om negde u februaru 1987. godine. Borko, naš sadašnji bubnjar, bio je sa nama još onda. Svirali smo kao support Električnom Orgazmu u jednoj sportskoj dvorani koja prima oko dve hiljade ljudi. Drugačije se svira u velikim dvoranama. Sve je mnogo glasnije. Daleko veća energija, povišen adrenalin.
To su bila drugačija vremena. Mogućnosti izbora za kulturnu zabavu su bile mnogo manje, pa su koncerti bili daleko više posećeni. Recimo, ako večeras WHITE RABBIT BAND svira u Nišu, isto veče ima u gradu bar još pet-šest mesta gde se može izići. A u ono doba, ako WHITE RABBIT BAND svira u Nišu, to je verovatno jedino dobro zezanje, ne samo tog dana, nego verovatno i te cele nedelje. Koncerti su bili ređi, pa su više težine imali. Prodavali smo stotine karata. Ljudi su se posebno oblačili i spremali za koncert. Koncerti su bili ključni momenti našeg postojanja.
HC: ŠTA SE NA SCENI PROMENILO A ŠTA NIJE?
DRAK: Pa, ljudi vole da kažu kako je “rock’ n ‘roll umro” itd., ali nije umro, promenio se, čak je možda sada rock’ n’ roll jači nego ikada. Mislim da je ponuda prevelika, publika je prezasićena sadržajima na YouTube, svako veče ima koncerata i mesta za izlazak, tako da je rock izgubio možda taj osećaj uzbuđenja. U ono doba, krajem 70ih i početkom 80ih, koncerata je bilo toliko malo, da smo mi gledali SVE što se moglo gledati u Beogradu. Gledali smo i Deep Purple i Nazareth i Jethro Tull i Santanu. Sve smo gledali. Svaki akord smo gutali i pamtili. Ako ne odeš na koncert, nešto jako važno si propustio.
Tako se danas scena za alternativnu muziku rasparčala. Nekada je u svakom gradu bilo jedno centralno mesto gde su se alternativci ili metalci okupljali, a sada su razbijeni na po više malih klubova.
Takođe, nekada su narodnjaci i rockeri bili dva potpuno odvojena sveta. Ako si slušao/svirao rock, ti nisi imao veze sa narodnjacima, i obrnuto. A danas vidim da klinci slušaju i jedno i drugo.
HC: ŠTA VAS JE NAGNALO DA KRENETE NA OVU TURNEJU I KAKO TI ZA SADA IZGLEDA?
DRAK: A šta ja znam? Mislim da smo na turneju krenuli iz čistog inata. Razgovarali smo sa ljudima, pravili neke planove. Ali smo uglavnom naletali na nedostatak entuzijazma. Sve u fazonu, “neće to moći”, “neće se isplatiti”, “neće vam niko doći”, “to više niko ne sluša”. Onda smo shvatili da, ako hoćemo da se razvijamo kao bend, moramo sami da uzmemo stvari u svoje ruke. I tako je nastala ova turneja. Hoćemo da dokažemo ljudima da rock ‘n’ roll nije umro i da će za dobar bend uvek biti publike i interesovanja.
Za sada izgleda super. Upoznajemo Srbiju, sviramo u gradovima u kojima nismo do sada nikad bili, upoznajemo ljude. Fenomenalno!
HC: MISLIŠ LI DA INTERNET UBIJA MUZIKU ILI JE POMAŽE?
DRAK: Mislim da mediji ubijaju muziku, dok je internet održava u životu. Mediji potenciraju “komercijalnu” muziku, dakle muziku pravljenu prema kalupima koji obezbeđuju projektovanu zaradu. S druge strane, alternativna, autentična muzika je i dalje prisutna, ali je nećete čuti na radiju. Zato postoji internet. Nekada sam morao čak u Amsterdam da odem da kopam po radnjama sa vinilima da pronađem npr. “Brian Jones Presents the Drums and Pipes of Jajouka” i skupo da platim jedini primerak u radnji, a danas taj isti album mogu da preuzmem sa YouTubea. Sad je muzika daleko dostupnija nego ikada ranije.
DRAK: U Nišu je uvek super. Bila je gužva, volim gužvu, puno klupski odevenog sveta, dobar zvuk, dobar support band Language.Sex.Violence. Sve je bilo kako treba. (Nišlije malo čudno govore, ali su veliki domaćini, nema šta!)
HC: KAKAV JE BIO KONCERT KAD STE SA ORGAZMOM SVIRALI U NIŠU I KAKO JE BILO SAD?
DRAK: Prvi put sam u Nišu svirao sa WHITE RABBIT BAND-om negde u februaru 1987. godine. Borko, naš sadašnji bubnjar, bio je sa nama još onda. Svirali smo kao support Električnom Orgazmu u jednoj sportskoj dvorani koja prima oko dve hiljade ljudi. Drugačije se svira u velikim dvoranama. Sve je mnogo glasnije. Daleko veća energija, povišen adrenalin.
To su bila drugačija vremena. Mogućnosti izbora za kulturnu zabavu su bile mnogo manje, pa su koncerti bili daleko više posećeni. Recimo, ako večeras WHITE RABBIT BAND svira u Nišu, isto veče ima u gradu bar još pet-šest mesta gde se može izići. A u ono doba, ako WHITE RABBIT BAND svira u Nišu, to je verovatno jedino dobro zezanje, ne samo tog dana, nego verovatno i te cele nedelje. Koncerti su bili ređi, pa su više težine imali. Prodavali smo stotine karata. Ljudi su se posebno oblačili i spremali za koncert. Koncerti su bili ključni momenti našeg postojanja.
HC: ŠTA SE NA SCENI PROMENILO A ŠTA NIJE?
DRAK: Pa, ljudi vole da kažu kako je “rock’ n ‘roll umro” itd., ali nije umro, promenio se, čak je možda sada rock’ n’ roll jači nego ikada. Mislim da je ponuda prevelika, publika je prezasićena sadržajima na YouTube, svako veče ima koncerata i mesta za izlazak, tako da je rock izgubio možda taj osećaj uzbuđenja. U ono doba, krajem 70ih i početkom 80ih, koncerata je bilo toliko malo, da smo mi gledali SVE što se moglo gledati u Beogradu. Gledali smo i Deep Purple i Nazareth i Jethro Tull i Santanu. Sve smo gledali. Svaki akord smo gutali i pamtili. Ako ne odeš na koncert, nešto jako važno si propustio.
Tako se danas scena za alternativnu muziku rasparčala. Nekada je u svakom gradu bilo jedno centralno mesto gde su se alternativci ili metalci okupljali, a sada su razbijeni na po više malih klubova.
Takođe, nekada su narodnjaci i rockeri bili dva potpuno odvojena sveta. Ako si slušao/svirao rock, ti nisi imao veze sa narodnjacima, i obrnuto. A danas vidim da klinci slušaju i jedno i drugo.
HC: ŠTA VAS JE NAGNALO DA KRENETE NA OVU TURNEJU I KAKO TI ZA SADA IZGLEDA?
DRAK: A šta ja znam? Mislim da smo na turneju krenuli iz čistog inata. Razgovarali smo sa ljudima, pravili neke planove. Ali smo uglavnom naletali na nedostatak entuzijazma. Sve u fazonu, “neće to moći”, “neće se isplatiti”, “neće vam niko doći”, “to više niko ne sluša”. Onda smo shvatili da, ako hoćemo da se razvijamo kao bend, moramo sami da uzmemo stvari u svoje ruke. I tako je nastala ova turneja. Hoćemo da dokažemo ljudima da rock ‘n’ roll nije umro i da će za dobar bend uvek biti publike i interesovanja.
Za sada izgleda super. Upoznajemo Srbiju, sviramo u gradovima u kojima nismo do sada nikad bili, upoznajemo ljude. Fenomenalno!
HC: MISLIŠ LI DA INTERNET UBIJA MUZIKU ILI JE POMAŽE?
DRAK: Mislim da mediji ubijaju muziku, dok je internet održava u životu. Mediji potenciraju “komercijalnu” muziku, dakle muziku pravljenu prema kalupima koji obezbeđuju projektovanu zaradu. S druge strane, alternativna, autentična muzika je i dalje prisutna, ali je nećete čuti na radiju. Zato postoji internet. Nekada sam morao čak u Amsterdam da odem da kopam po radnjama sa vinilima da pronađem npr. “Brian Jones Presents the Drums and Pipes of Jajouka” i skupo da platim jedini primerak u radnji, a danas taj isti album mogu da preuzmem sa YouTubea. Sad je muzika daleko dostupnija nego ikada ranije.
HC: DA LI JE ALBUM KAO FORMA IZGUBIO SMISAO ILI SI I DALJE ZA OLDSKUL NAČIN PREZENTOVANJA MUZIKE?
DRAK: Za mene je album potpuno izgubio smisao. Ne razumem ni zašto ljudi još uvek snimaju albume, ni ko to kupuje i sluša. Ne pamtim kada sam poslednji put otišao u radnju i kupio album, ne znam ni kako se to danas radi. Da li se CD-ovi još slušaju, pojma nemam? Muziku slušam preko YouTubea, uglavnom volim pojedinačne stvari ili pustim neki atmosferski chill da se vrti satima. Volim zvuke tibetanskih zvona ili indijanskih frula, to me smiruje, opušta, produbljuje.
DRAK: Za mene je album potpuno izgubio smisao. Ne razumem ni zašto ljudi još uvek snimaju albume, ni ko to kupuje i sluša. Ne pamtim kada sam poslednji put otišao u radnju i kupio album, ne znam ni kako se to danas radi. Da li se CD-ovi još slušaju, pojma nemam? Muziku slušam preko YouTubea, uglavnom volim pojedinačne stvari ili pustim neki atmosferski chill da se vrti satima. Volim zvuke tibetanskih zvona ili indijanskih frula, to me smiruje, opušta, produbljuje.
HC: DUGO SI NA SCENI.. MOŽE LI ROKENROL DA DOSADI ILI ZASTARI?
DRAK: To zavisi od pojedinca do pojedinca. Rock ‘n’ roll nije samo muzika, nego i način razmišljanja, način poimanja sveta. Rock ‘n’ roll mora da ima dozu oštrice, rock ‘n’ roll mora da bude “opasan” do izvesne mere. Rock’ n’ roll mora da pomera opšte-prihvaćene granice i norme. Ako se to zaboravi, pa taj rock ‘n ‘roll postane prihvatljiv našim roditeljima, to je jasan indikator da sa tim rockom nešto nije u redu.
Pomislio sam da je cela stvar gotova, kad je Đoka Balašević izbacio “Računajte na nas”. To je bila najveća izdaja rock ‘n’ rolla ikada. To je bilo takvo uvlačenje u dupe vlastima, da mi je muka bilo kad sam to prvi put čuo. Srećom, nedugo posle toga, Pankrti iz Slovenije su izdali punk verziju iste te stvari, koja se zvala “Ne računajte na nas”. To je pravi rock; to je esencija rock ‘n’ rolla, bravo Pankrti, imate moje poštovanje zauvek! Sve dok postoji taj osećaj bunta i doslednost istini i doslednost sebi samome, rock’ n’ roll neće dosaditi ili zastareti.
HC: BORITE SE ZA „LEKALIZACIJU“ MARIHUANE. ZAŠTO?
DRAK: Da, medicinske marihuane. Od kad sam bio mali, čuo sam za rak. Rak je bio nešto kao neka “crna rupa”, neka bolest koja hara i jede ljude nasumično. Kad dobiješ rak, to je bilo kao da si na lutriji izvukao smrtnu presudu. Ali u to doba, rak je dobijalo oko 2% stanovništva. U međuvremenu, stanje se pogoršalo, tako da u Srbiji trenutno oko jedna trećina stanovništva boluje od raka. Konvencionalna medicina očigledno nije u stanju da spreči ovu epidemiju raka, dok sa druge strane svakoga dana čitamo medicinske izveštaje o novim nalazima o tome kako THC, aktivni sastojak medicinskog kanabisa, uništava ćelije raka. Oko 90% zemalja u Evropi i Americi već primenjuju medicinsku marihuanu u lečenju raka.
U Srbiji zakon još uvek ne prepoznaje koncept medicinske marihuane, već krivično gone sve one koji se leče ovim prirodnim lekom. Mi smatramo da svaki građanin ima ustavno pravo da bira sebi lečenje, a zakon im uskraćuje to pravo. Ako danas dobijete rak u Srbiji, možete da se lečite konvencionalnim metodama, od kojih ozdravi oko 4% obolelih ili možete da primenite narodni lek, za koji se ide u zatvor. Pa, vi vidite, em ste dobili dijagnozu neizlečive bolesti, em ste krimilalac, ako odlučite da se lečite. To nije u redu. To je nepravda. Zakon ne valja, zakon mora da se menja. Eto, o tome se radi.
HC: ŠTA SI DOBRO PROČITAO U ZADNJE VREME I IMAŠ LI KNJIGU KOJOJ SE STALNO VRAĆAŠ?
DRAK: Trenutno čitam “Dragulj Medine”. To je istorijska fantastika, opisuje događaje u Arabiji vezane za život Proroka Muhameda. Knjiga je malo nespretno napisana, ali se dotiče teme koja mi je veoma interesantna. Uvek sam voleo da čitam o životima izuzetnih ljudi.
Knjiga kojoj se stalno vraćam je “Illuminatus”. Autori su Robert Anton Wilson i Robert Shea. To je jedna debela knjižurina na engleskom; koliko znam, nije prevedena na srpski. Kad sam je prvi put pročitao, još negde u 70-im godinama (dobio sam je od Peđe Wolffa, sa kojim sam tada svirao u Igri Staklenih Perli), mislio sam da je to čista fantastika sa malo istine. Onda sam knjigu ponovo čitao svakih desetak godina, a svaki put sam otkrivao nove, do tad neotkrivene dubine. Danas mislim da je sve u toj knjizi istina, samo što je objavljena jedno 50ak godina pre svoga vremena.
HC: ŠTA SU VAM PLANOVI U NAREDNOM PERIODU?
DRAK: Svet u kome živimo menja se takvom brzinom, da je teško praviti čvrste planove. Pravimo samo kratkoročne planove. Za sada imamo nameru da završimo ovu turneju do kraja godine. Onda ćemo da se povučemo na mesec-dva i da snimimo još dve ili tri nove stvari. Jedna od tih stvari će svakako biti i naša najnovija stvar “Bog voli rock ‘n ‘roll”.
Kao što je jako važno da ljudi shvate da rak više nije neizlečiva bolest, mislim da je važno da ljudi shvate da svirati ili slušati rock ‘n ‘roll nije greh, da je sasvim ok biti srećan i dobro se zabaviti u životu.
Nastavićemo da sviramo, nastavićemo da guramo prave vrednosti. Vremena su teška i ljudima je potrebna jedna doza rock’ n ‘rolla da se napune energijom i da se ne predaju. Never surrender! Never give up!
Intervju pripremila Olja Wagner
DRAK: To zavisi od pojedinca do pojedinca. Rock ‘n’ roll nije samo muzika, nego i način razmišljanja, način poimanja sveta. Rock ‘n’ roll mora da ima dozu oštrice, rock ‘n’ roll mora da bude “opasan” do izvesne mere. Rock’ n’ roll mora da pomera opšte-prihvaćene granice i norme. Ako se to zaboravi, pa taj rock ‘n ‘roll postane prihvatljiv našim roditeljima, to je jasan indikator da sa tim rockom nešto nije u redu.
Pomislio sam da je cela stvar gotova, kad je Đoka Balašević izbacio “Računajte na nas”. To je bila najveća izdaja rock ‘n’ rolla ikada. To je bilo takvo uvlačenje u dupe vlastima, da mi je muka bilo kad sam to prvi put čuo. Srećom, nedugo posle toga, Pankrti iz Slovenije su izdali punk verziju iste te stvari, koja se zvala “Ne računajte na nas”. To je pravi rock; to je esencija rock ‘n’ rolla, bravo Pankrti, imate moje poštovanje zauvek! Sve dok postoji taj osećaj bunta i doslednost istini i doslednost sebi samome, rock’ n’ roll neće dosaditi ili zastareti.
HC: BORITE SE ZA „LEKALIZACIJU“ MARIHUANE. ZAŠTO?
DRAK: Da, medicinske marihuane. Od kad sam bio mali, čuo sam za rak. Rak je bio nešto kao neka “crna rupa”, neka bolest koja hara i jede ljude nasumično. Kad dobiješ rak, to je bilo kao da si na lutriji izvukao smrtnu presudu. Ali u to doba, rak je dobijalo oko 2% stanovništva. U međuvremenu, stanje se pogoršalo, tako da u Srbiji trenutno oko jedna trećina stanovništva boluje od raka. Konvencionalna medicina očigledno nije u stanju da spreči ovu epidemiju raka, dok sa druge strane svakoga dana čitamo medicinske izveštaje o novim nalazima o tome kako THC, aktivni sastojak medicinskog kanabisa, uništava ćelije raka. Oko 90% zemalja u Evropi i Americi već primenjuju medicinsku marihuanu u lečenju raka.
U Srbiji zakon još uvek ne prepoznaje koncept medicinske marihuane, već krivično gone sve one koji se leče ovim prirodnim lekom. Mi smatramo da svaki građanin ima ustavno pravo da bira sebi lečenje, a zakon im uskraćuje to pravo. Ako danas dobijete rak u Srbiji, možete da se lečite konvencionalnim metodama, od kojih ozdravi oko 4% obolelih ili možete da primenite narodni lek, za koji se ide u zatvor. Pa, vi vidite, em ste dobili dijagnozu neizlečive bolesti, em ste krimilalac, ako odlučite da se lečite. To nije u redu. To je nepravda. Zakon ne valja, zakon mora da se menja. Eto, o tome se radi.
HC: ŠTA SI DOBRO PROČITAO U ZADNJE VREME I IMAŠ LI KNJIGU KOJOJ SE STALNO VRAĆAŠ?
DRAK: Trenutno čitam “Dragulj Medine”. To je istorijska fantastika, opisuje događaje u Arabiji vezane za život Proroka Muhameda. Knjiga je malo nespretno napisana, ali se dotiče teme koja mi je veoma interesantna. Uvek sam voleo da čitam o životima izuzetnih ljudi.
Knjiga kojoj se stalno vraćam je “Illuminatus”. Autori su Robert Anton Wilson i Robert Shea. To je jedna debela knjižurina na engleskom; koliko znam, nije prevedena na srpski. Kad sam je prvi put pročitao, još negde u 70-im godinama (dobio sam je od Peđe Wolffa, sa kojim sam tada svirao u Igri Staklenih Perli), mislio sam da je to čista fantastika sa malo istine. Onda sam knjigu ponovo čitao svakih desetak godina, a svaki put sam otkrivao nove, do tad neotkrivene dubine. Danas mislim da je sve u toj knjizi istina, samo što je objavljena jedno 50ak godina pre svoga vremena.
HC: ŠTA SU VAM PLANOVI U NAREDNOM PERIODU?
DRAK: Svet u kome živimo menja se takvom brzinom, da je teško praviti čvrste planove. Pravimo samo kratkoročne planove. Za sada imamo nameru da završimo ovu turneju do kraja godine. Onda ćemo da se povučemo na mesec-dva i da snimimo još dve ili tri nove stvari. Jedna od tih stvari će svakako biti i naša najnovija stvar “Bog voli rock ‘n ‘roll”.
Kao što je jako važno da ljudi shvate da rak više nije neizlečiva bolest, mislim da je važno da ljudi shvate da svirati ili slušati rock ‘n ‘roll nije greh, da je sasvim ok biti srećan i dobro se zabaviti u životu.
Nastavićemo da sviramo, nastavićemo da guramo prave vrednosti. Vremena su teška i ljudima je potrebna jedna doza rock’ n ‘rolla da se napune energijom i da se ne predaju. Never surrender! Never give up!
Intervju pripremila Olja Wagner