Sećanje na kultni Fast Radio 102.7 MHz
Helly Cherry
Fast radio je krenuo sa emitovanjem 1993. godine sa pesmom "Lili Marlen" od Marlen Ditrih. Ja sam ga otkrio sasvim slučajno menjajući radio stanice na starom kasetofonu. Tako da od tog trenutka ostale radio stanice nisam imao potrebe ni da slušam. Sećam se da je stvar koja je tada išla na 102.7 Mhz ''Last Train To Transcentral'' od tada omiljene mi grupe ''The KLF''. Tada nije bilo računara i Mp3 muzike, već je emitovana samo muzika sa kaseta i ploča.
Osim muzike mogli ste čuti i legendarne džinglove prepune specifičnog humora.
Program koji je emitovan nije bio namenjen širokim narodnim masama, jednostavno nije bio komercijalan. Kasnije su ubacivane i reklame koje su bile osmišljene tako da ih niste mogli razlikovati od samih džinglova. Na primer jedna od njih je reklama za pogrebnu opremu u kojoj lik objašnjava koliko je lep sanduk da bi odmah leg'o u njega...
Dosta tih džinglova i reklama sam lansirao na tjubu kako ne bi otišli u zaborav. Vrsta muzike je bila nesvakidašnja, kako reče neko od voditelja u jednom od džinglova, najviše volim da slušam Sepulturu i muziku sa kompjutera.
Za vreme bombardovanja Fast radio nije prekidao emitovanje. Tada su nastali čuveni džinglovi sa deda Slavkom koji šalje telegrame Nato paktu. Kao i onaj ''Ništa ne miriše tako lepo kao napalm ujutru'' ili ''Nato ajvarju'' itd. Nekada nije bilo interneta, jutjub-a pa kad čuješ neku dobru stvar, a takvih je često bilo na 102,7 MHz, sav se naježiš. To je bila svojevrsna komunikacija sa publikom putem muzike kojom je rečeno sve, tako da vesti i slične emisije nisu ni bile potrebne.
Slobodno mogu da kazem da je Fast radio učestvovao u vaspitanju (novi duh tog vremena) i u muzičkom obrazovanju mnogih generacija. Najviše mi se sviđalo to sto su i sami voditelji imali potpunu slobodu izražavanja, pričali su spontano šta im padne na pamet. Da bi nakon što je postao najslušaniji radio u Niškom regionu bio prinuđen da prekine emitovanje, što je i učinio sa istom pesmom sa kojom je i počeo. Bio je to kultni radio i retka oaza normalnosti i dobre muzike.
Kakva su vaša sećanja na Fast i koji je vaš omiljeni džingl?
Osim muzike mogli ste čuti i legendarne džinglove prepune specifičnog humora.
Program koji je emitovan nije bio namenjen širokim narodnim masama, jednostavno nije bio komercijalan. Kasnije su ubacivane i reklame koje su bile osmišljene tako da ih niste mogli razlikovati od samih džinglova. Na primer jedna od njih je reklama za pogrebnu opremu u kojoj lik objašnjava koliko je lep sanduk da bi odmah leg'o u njega...
Dosta tih džinglova i reklama sam lansirao na tjubu kako ne bi otišli u zaborav. Vrsta muzike je bila nesvakidašnja, kako reče neko od voditelja u jednom od džinglova, najviše volim da slušam Sepulturu i muziku sa kompjutera.
Za vreme bombardovanja Fast radio nije prekidao emitovanje. Tada su nastali čuveni džinglovi sa deda Slavkom koji šalje telegrame Nato paktu. Kao i onaj ''Ništa ne miriše tako lepo kao napalm ujutru'' ili ''Nato ajvarju'' itd. Nekada nije bilo interneta, jutjub-a pa kad čuješ neku dobru stvar, a takvih je često bilo na 102,7 MHz, sav se naježiš. To je bila svojevrsna komunikacija sa publikom putem muzike kojom je rečeno sve, tako da vesti i slične emisije nisu ni bile potrebne.
Slobodno mogu da kazem da je Fast radio učestvovao u vaspitanju (novi duh tog vremena) i u muzičkom obrazovanju mnogih generacija. Najviše mi se sviđalo to sto su i sami voditelji imali potpunu slobodu izražavanja, pričali su spontano šta im padne na pamet. Da bi nakon što je postao najslušaniji radio u Niškom regionu bio prinuđen da prekine emitovanje, što je i učinio sa istom pesmom sa kojom je i počeo. Bio je to kultni radio i retka oaza normalnosti i dobre muzike.
Kakva su vaša sećanja na Fast i koji je vaš omiljeni džingl?
Miljan Ilić aka Razbijanje Četvrte Dimenzije