Noair - Existential



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Lirska buntovnost MUSE-a, kabaretski ritam Marilyn Mansona, glas Anthony Kiedis-a, semplovi Depeche Mode-a, sve su to prve asocijacije koje vam padnu na pamet nakon preslušavanja benda NOAIR i njihovog albuma Existential.

Retko se pronađe lep pop album čije pesme zvuče i mračno i srećno mešajući durske i molske momente kroz njih. Kako kažu, sviraju alternativni pop, a ovo što nam nude se provlači kroz mnoge stilove i podseća na sve one poznate radijske pesme koje smo slušali, ali ne možemo da im se setimo imena. Svaka pesma je mali hit i favorit, bez obzira da li je okrenuta otporu ka globalnim promenama ili borbi protiv unutrašnjih demona. Pesme su raznovrsne i svaka nosi svojstveni pečat, pa tako jedna gura napred u zanosu, a već je sledeća povučena unazad i lagano pleše. Pojedini kraći delovi na momente međusobno podsećaju na neku od prethodnih pesama, ali je to zanemarljivo.

Vokal i ceo instrumentalni sastav je maksimalno energičan i predan muzici, pa zato pesme zvuče snažno bez obzira što su mekšeg žanra. Na početku rekoh na koga vokal podseća, a naveo bih još jednog kantautora čiji je glas skoro identičan ovome – Glen Hansard, s tim što Glen forsira malo grublje pevanje, dok ovde sve teče glatko i sanjivo.

Zvuk je pomalo grub, pa pesme dobijaju atmosferu elektronske muzike jer je sve dosta izoštreno i naglašeno. Fali malo prirodne atmosfere koja bi ublažila grube ivice i koja bi pustila da sve malo lakše teče svojim tokom.

Na album je stavljen „silazni akcenat“ – počinje jednostavnim i bržim numerama, i lagano se razvija do sporijih, razvučenijih i težih numera, ne napadajući slušaoca naglim promenama i iznenađenjima. Melodija ima mnogo, nisu karakteristične, i lepo pomažu da se pesma već na prvo slušanje potpuno svari i legne na svoje mesto u slušaocu.

Nisam se često družio sa ovakvim albumima, ali ovaj mi se izuzetno dopao jer uz sav mainstream pristup ostavlja maksimalno pozitivan utisak, bez lažne skromnosti i bez prežvakanih motiva. A ono što je najbitnije je da nije ograničen u jednom koloseku, već se vešto provlači kroz najbolje savremene periode muzičke istorije i interpretira ih na jedan lak i zanimljiv način.

Tihomir Škara



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva