Kada vam se poslednji put učinilo da ste držali dah od prvog do poslednjeg tona nastupa nekog benda?
Helly Cherry
Obscure Sphynx, Thy Disease, Mud Factory, Obscured @ CK13, Novi Sad, 18.4.2015.
CK13 je već dobro poznat po nastupima alternativnih bendova. Izuzetak nije bilo ni ovo veče. Poljski sastavi Obscure Sphinx i Thy Desease su na turneji par dana rezervisali za Srbiju, od toga subotnji za Novi Sad. Binu sa njima su delili domaći Mud Factory i Obscured.
Mud Factory, pobednici 47. Zaječarske gitarijade su nastupili prvi. Sledeći onu narodnu „po jutru se dan poznaje“ veče je počelo da obećava da će prevazići očekivanja. I jeste. Vranjanci su imali definitivno najenergičniji nastup. Pevač ni sekund nije mirovao a još bolje što se to apsolutno nije odražavalo na vokal, ni mrvicu. Nametao se utisak da će se u svakom momentu i basista i bubnjar lansirati par metara u vis i da će pritom iskočiti iz svoje kože. Momci više nego očito vole to čime se bave i to su preneli i na publiku, tako da je verovatno par ušinutih vratova među posetiocima subotnje svirke. Žao mi je samo što je tokom njihovog nastupa publika tek pristizala i u punom broju se okupila tek u par poslednjih numera, kao i to što se u par pesama vokal gotovo uopšte nije čuo. Kad smo već kod vokala, u više navrata me je podsetio na Phil Anselma, ne samo glas već i pokreti i gotovo identična faca (naravno, pričamo o Filu iz mlađih dana). U njihovoj muzici ima očitih uticaja, ali su to spakovali u svoj zvuk pun i masti i gruva. Uz stalne pozive prisutnima da se ipak približe bini otprašili su svoje promovišući novi EP „Project Extinction“ koji je upravo izašao za Nocturne media.
Usledio je nastup lokalnih snaga, novosadski Obscured. Na već pomenutoj 47.gitarijadi osvojili su drugo mesto a u tročlanom sastavu obeležili su 10 godina postojanja benda a radovi na trećem albumu su u toku. U nastup su nas uvele matrice na koje se ostatak benda gromoglasno nadovezao. Gitarista je dobar deo svirke proveo u transu i nekom svom svetu, svirajući sklopljenih očiju dok je vokal vezivao pažnju svojom raznolikošću. Jedina zamerka nastupu što se dupla bas pedala nije čula ni malkice. Ali to ipak nije u većoj meri omelo nastup ni publiku da uživa u njemu.
Poljski industrial sastav Thy Disease je već prvom pesmomostavio utisak jako dobro usvirane ekipe. Definitivno su žanrovski odkočili od prethodna 2 benda, ali su ipak energijom nastavili sličnom putanjom. Odlično animiranje publike od strane frontmena čiji vokal i nastup prave neopisivi kontrast sa izrazom lica plišanog mede koje ispliva pri zadovoljnom osmehivanju publici. Po prvi put te večeri zvuk je bio perfektan.
A onda ono zbog čega sam prvenstveno i došla – Obscure Sphinx. Bend koji sam sasvim slučajno iščeprkala na you tube-u negde u vreme izlaska njihovog drugog albuma „Void Mother“ i koji realno i nisam očekivala da ću ikad čuti u Novom Sadu. Na moju neizmernu radost osmožičane gitare, šestožičani bas i sjajan vokal i performans frontgerle su ostavljali bez daha. Sjajan mračan koncept sa elementima koječega, ali brutalno uklopljeno u njima svojstvenu celinu. Savršen zvuk, semplova taman koliko treba, growl, krici i umilan, čist glas... Kada vam se poslednji put učinilo da ste držali dah od prvog do poslednjeg tona nastupa nekog benda? E, toliko su bili dobri. Na kraju su se uslikali sa publikom komentarišući da im je ovo bio najbolji koncert na (dazumima krcatoj) turneji.
Elem, beše to sjajno koncertno veče. Malo problema sa zvukom u prva dva nastupa, publike sasvim dovoljno da se napravi dobra atmosfera. Sva 4 nastupa odlična. Što mi sa druge strane ostavlja i malo gorčine u sećanju na ovo veče jer – predstavnika medija nigde. Već koji put. A ovi bendovi to nisu zaslužili.
Kompletnu galerija možete pogledati OVDE.
Marina Perović
CK13 je već dobro poznat po nastupima alternativnih bendova. Izuzetak nije bilo ni ovo veče. Poljski sastavi Obscure Sphinx i Thy Desease su na turneji par dana rezervisali za Srbiju, od toga subotnji za Novi Sad. Binu sa njima su delili domaći Mud Factory i Obscured.
Mud Factory, pobednici 47. Zaječarske gitarijade su nastupili prvi. Sledeći onu narodnu „po jutru se dan poznaje“ veče je počelo da obećava da će prevazići očekivanja. I jeste. Vranjanci su imali definitivno najenergičniji nastup. Pevač ni sekund nije mirovao a još bolje što se to apsolutno nije odražavalo na vokal, ni mrvicu. Nametao se utisak da će se u svakom momentu i basista i bubnjar lansirati par metara u vis i da će pritom iskočiti iz svoje kože. Momci više nego očito vole to čime se bave i to su preneli i na publiku, tako da je verovatno par ušinutih vratova među posetiocima subotnje svirke. Žao mi je samo što je tokom njihovog nastupa publika tek pristizala i u punom broju se okupila tek u par poslednjih numera, kao i to što se u par pesama vokal gotovo uopšte nije čuo. Kad smo već kod vokala, u više navrata me je podsetio na Phil Anselma, ne samo glas već i pokreti i gotovo identična faca (naravno, pričamo o Filu iz mlađih dana). U njihovoj muzici ima očitih uticaja, ali su to spakovali u svoj zvuk pun i masti i gruva. Uz stalne pozive prisutnima da se ipak približe bini otprašili su svoje promovišući novi EP „Project Extinction“ koji je upravo izašao za Nocturne media.
Usledio je nastup lokalnih snaga, novosadski Obscured. Na već pomenutoj 47.gitarijadi osvojili su drugo mesto a u tročlanom sastavu obeležili su 10 godina postojanja benda a radovi na trećem albumu su u toku. U nastup su nas uvele matrice na koje se ostatak benda gromoglasno nadovezao. Gitarista je dobar deo svirke proveo u transu i nekom svom svetu, svirajući sklopljenih očiju dok je vokal vezivao pažnju svojom raznolikošću. Jedina zamerka nastupu što se dupla bas pedala nije čula ni malkice. Ali to ipak nije u većoj meri omelo nastup ni publiku da uživa u njemu.
Poljski industrial sastav Thy Disease je već prvom pesmomostavio utisak jako dobro usvirane ekipe. Definitivno su žanrovski odkočili od prethodna 2 benda, ali su ipak energijom nastavili sličnom putanjom. Odlično animiranje publike od strane frontmena čiji vokal i nastup prave neopisivi kontrast sa izrazom lica plišanog mede koje ispliva pri zadovoljnom osmehivanju publici. Po prvi put te večeri zvuk je bio perfektan.
A onda ono zbog čega sam prvenstveno i došla – Obscure Sphinx. Bend koji sam sasvim slučajno iščeprkala na you tube-u negde u vreme izlaska njihovog drugog albuma „Void Mother“ i koji realno i nisam očekivala da ću ikad čuti u Novom Sadu. Na moju neizmernu radost osmožičane gitare, šestožičani bas i sjajan vokal i performans frontgerle su ostavljali bez daha. Sjajan mračan koncept sa elementima koječega, ali brutalno uklopljeno u njima svojstvenu celinu. Savršen zvuk, semplova taman koliko treba, growl, krici i umilan, čist glas... Kada vam se poslednji put učinilo da ste držali dah od prvog do poslednjeg tona nastupa nekog benda? E, toliko su bili dobri. Na kraju su se uslikali sa publikom komentarišući da im je ovo bio najbolji koncert na (dazumima krcatoj) turneji.
Elem, beše to sjajno koncertno veče. Malo problema sa zvukom u prva dva nastupa, publike sasvim dovoljno da se napravi dobra atmosfera. Sva 4 nastupa odlična. Što mi sa druge strane ostavlja i malo gorčine u sećanju na ovo veče jer – predstavnika medija nigde. Već koji put. A ovi bendovi to nisu zaslužili.
Kompletnu galerija možete pogledati OVDE.
Marina Perović