Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Bio je to rovovski rat - strip i priča o tragediji čovečanstva



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Žak Tardi, Bio je to rovovski rat, PHOENIX PRESS, 2013

    Priče o ratu najčešće podrazumevaju uzbudljive pripovesti o herojima koji junački savladavaju neprijatelja i osvajaju naše simpatije svojom hrabrošću i veštinom. Ako tematizuju istorijske događaje, glavni junak je uvek na pravoj strani, protiv zlih osvajača, sa slabijima i ugroženima.

    U tom pogledu Tardijev strip je pravo osveženje jer temelji svoju priču na Prvom svetskom ratu i učešću francuske vojske u njemu, ali je prikazuje na potpuno drugačiji način. Iako slike nisu u boji, to nije crno-bela pripovest o zlim Nemcima i herojima Francuzima koji se bore za svoju slobodu i svetsku pravdu. Ovo je priča o besmislenosti rata i običnog čoveka koji je njegova žrtva. Ovo je priča o tragediji čovečanstva.


    U prvih desetak slika Tardi prikazuje eksplozije i mašine koje donose uništenje, a onda usmerava pažnju na krhke ljude koji su u rovovima sa obe strane. Taj prvi deo stripa je vizuelno dinamičniji zbog samih oblika polja koja variraju od vitražnih slika, preko minijatura u kojima su lica vojnika prikazana kao na fotogafijama za lična dokumenta, do velikih, panoramskih prikaza. U ostatku stripa stranice će biti podeljene na tri jednaka polja, čime se ostvaruje harmoničnost u pripovedanju. Čini se da je prvi deo stripa nalik na skicu onoga što će biti razvijeno u njegovom ostatku: upoznajemo jednog junaka, običnog čoveka, kroz čiju perspektivu sagledavamo okruženje vojnika u rovu, njihove dužnosti i stalnu opasnost kojoj su izloženi, njihovu svakodnevicu, snoviđenja i komšare iz kojih se bude u još strašnijoj realnosti blatnjavog rova, a na kraju smrt, uvek prisutnu smrt koja zatvara pojedinačne priče.

    Strip je podeljen na dva dela Tardijevim kratkim tekstom u kojem prepričava anegdotu o njegovom dedi koji je bio učesnik u Prvom svetskom ratu. Taj tekst odlično oslikava motivaciju samog autora i približava nam ličnu perspektivu sa kojom je on stvarao ovo delo. Kaže kako strahuje da smo i danas duboko odeljeni rovovima sa Ničijom zemljom između Istoka i Zapada i naglašava da njegova priča nije strogo omeđena razdobljem od 1914. do 1918. godine, već da je u pitanju „RAT SAM PO SEBI“. U ostatku stripa prikazuje rat, tu strašnu ljudsku tvorevinu, kroz niz pripovesti pojedinaca koji su se našli uvučeni u njega. Ne postoji jedan glavni junak, niti je ovo samo konkretna priča o sukobu Nemaca i Francuza. Pri kraju stripa perspektiva se širi i obuhvata sve učesnike rata, sve nacionalnosti, a njihovo učešće se senči spominjanjem istorijskih događaja iz budućnosti, poput susreta Vijetnamaca i Amerikanaca.

Pripovedanje je epizodično, nalik na omnibus, junaci se smenjuju, a iz njihovih malih sudbina čitamo totalitet rata. Pripovedanje je najčešće u trećem licu, ali u pojedinim situacijama tekst nosi razmišljanja i sećanja junaka u prvom licu. Dijalozi su retki, pa su zato posebno istaknuti, za mene i najbolji, momenti kada prikazuje pojedinca u krupnom kadru, koji podseća na televizijski intervju, kako predstavlja sebe i uvodi nas u svoju priču. Tardi vešto koristi tekst da slici da dubinu i dodatnu dimenziju, kao na primer u kratkoj pripovesti o vojniku koji sebe zarazi gangrenom da bi bio demobilisan i zbog čega ubrzo umire, a rat se nastavlja. Ova priča je kroz šest slika pojačana prikazom tenka koji se približava bodljikavoj žici na kojoj leži vojnik, a onda i kako gazi preko njega i odlazi dalje, jer „u međuvremenu, rat se nastavio“. Svoj lični stav i osudu rata nenametljivo, ali vrlo upečatljivo, plasira kroz konfrontiranje citata iz nekog generalskog hvalospeva žrtvi i ratu i slike vojnika koji gine u besmislenom jurišu. Može se reći da su zapovednici u ratu jedini negativni junaci, a da su svi drugi žrtve neke jezive igre u kojoj nemaju nikakvu kontrolu. Čak i kada imaju slabosti, kao vojnik za kojeg se sumnja da krade od mrtvih, mi se saosećamo sa njima jer uviđamo njihove ljudske mane, dok su zapovednici prikazani kao bezosećajne mašine koje jure ostvarenje ciljeva po cenu tuđeg života.

    „Bio je to rovovski rat“ u ovakvom tvrdoukoričenom izdanju je izuzetan primerak za svakog ljubitelja stripa. Pored samog stripa, knjiga je obogaćena i sažetim predgovorom koji iznosi najvažnije istorijske pojedinosti i objašnjava vremenski kontekst u kojem se odigrava radnja priče. Na kraju stripa postoji i pogovor koji se tiče učešća Srbije u Prvom svetskom ratu zbog kojeg celokupna priča dobija još jednu tragičnu notu, jer herojstvo naše vojske sada doživljavamo iz perspektive onih malih ljudi koji su bili u još težnim okolnostima. Tardijev ekspresionistički stil i perfektno korišćenje senki postavlja ovo delo u klasike devete umetnosti, a zbog svog kvaliteta i literarne vrednosti u potpunosti može da se koristi kao školska lektira.

Stefan Pas



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva