Beck - Morning Phase
Helly Cherry
Neko vreme pratio sam koju da reč upotrebim kako bih ukratko opisao Beckov 'Morning Phase' album. Šta god bi mi palo na pamet ne bi mi se svidelo.
Tek kada sam shvatio da 'Morning Phase' kako se pokazalo kasnije može debelo svrstati u 'rock', prava istina je da ovaj album lebdi između žanrova moćno i suvereno dajući ti do znanja da ga ne brine ama baš nikakva kategorizacija, već sam sadržaj i pre svega melodičnost, mala inventivna rešenja-(iako će poznavaoci Beckovog opusa reći da je ovaj album neinventivnije, ali uverljivije ponavljanje albuma 'Sea Change' iz 2002. - ali to je samo delimično istina).
Ovaj album je suptilan rezultat 'crossovera žanrova' tokom karijere u svom sporom, smirenom tempu, i bio bi idealan za soundtrack nekom epskom filmu.
No kada pričamo o utisku zvanom 'Naj rock album godine' eh, tu bi se zaista i mogla slomiti mnoga koplja. I moja.
Ovo je rock album koje je po svemu na 'rock' granici ali ipak jeste. Spada pod čak ne toliko 'alternativni' koliko u podžanr koji se uglavnom sastoji od grupe autorskih legendi: Bob Dylan, Paul Simon & Art Garfunkel, Joni Mitchell, Neil Young.
Toliko je ovaj album dobar.
Za one koji ipak uopšte ne poznaju Becka i njegov opus valja reći par zanimljivih stvari: 'Morning Phase' je pomalo neobičan rezultat rada autora koji je svojevrsni muzički kameleon i koji je sličan album već napravio (gore spomenuti 'Sea Change') pa iako ga sam Beck uopšte ne smatra sličnim, većina se slaže da je ovo nastavak koji je bolji od originala, dakle percepcija slušatelja je bitno drugačija od percepcije autora. Uz oblilje sporih, atmosferičnih, skoro 'eteričnih' harmonija, maksimalno i upečatljivo korištenih akustičnih instrumenata s bitnim naglaskom na perkusije. A sve to od izvođača koji je svoje prethodne albume radio u stilu muzičkog kaleidoskopa: sve poznato i viđeno ali sve u vrlo izražajnom i autorski drugačije viđenom. Ili drugim rečima: originalno.
Oni koji su za Becka čuli i 1994. kada je izdao fenomenalni 'Mellow Gold' ne bi ipak spojili ta dva izdanja sa jednom osobom. Autor jednog od najvećih alt hitova devedesetih 'Loser' i autor 'Morning Phase' ipak su jedna te ista osoba, a to samo govori o veličini i vriednosti autora.
Ninoslav Trajković
Tek kada sam shvatio da 'Morning Phase' kako se pokazalo kasnije može debelo svrstati u 'rock', prava istina je da ovaj album lebdi između žanrova moćno i suvereno dajući ti do znanja da ga ne brine ama baš nikakva kategorizacija, već sam sadržaj i pre svega melodičnost, mala inventivna rešenja-(iako će poznavaoci Beckovog opusa reći da je ovaj album neinventivnije, ali uverljivije ponavljanje albuma 'Sea Change' iz 2002. - ali to je samo delimično istina).
Ovaj album je suptilan rezultat 'crossovera žanrova' tokom karijere u svom sporom, smirenom tempu, i bio bi idealan za soundtrack nekom epskom filmu.
No kada pričamo o utisku zvanom 'Naj rock album godine' eh, tu bi se zaista i mogla slomiti mnoga koplja. I moja.
Ovo je rock album koje je po svemu na 'rock' granici ali ipak jeste. Spada pod čak ne toliko 'alternativni' koliko u podžanr koji se uglavnom sastoji od grupe autorskih legendi: Bob Dylan, Paul Simon & Art Garfunkel, Joni Mitchell, Neil Young.
Toliko je ovaj album dobar.
Za one koji ipak uopšte ne poznaju Becka i njegov opus valja reći par zanimljivih stvari: 'Morning Phase' je pomalo neobičan rezultat rada autora koji je svojevrsni muzički kameleon i koji je sličan album već napravio (gore spomenuti 'Sea Change') pa iako ga sam Beck uopšte ne smatra sličnim, većina se slaže da je ovo nastavak koji je bolji od originala, dakle percepcija slušatelja je bitno drugačija od percepcije autora. Uz oblilje sporih, atmosferičnih, skoro 'eteričnih' harmonija, maksimalno i upečatljivo korištenih akustičnih instrumenata s bitnim naglaskom na perkusije. A sve to od izvođača koji je svoje prethodne albume radio u stilu muzičkog kaleidoskopa: sve poznato i viđeno ali sve u vrlo izražajnom i autorski drugačije viđenom. Ili drugim rečima: originalno.
Oni koji su za Becka čuli i 1994. kada je izdao fenomenalni 'Mellow Gold' ne bi ipak spojili ta dva izdanja sa jednom osobom. Autor jednog od najvećih alt hitova devedesetih 'Loser' i autor 'Morning Phase' ipak su jedna te ista osoba, a to samo govori o veličini i vriednosti autora.
Ninoslav Trajković