Album .5: The Gray Chapter je peti po redu album američkog sastava Slipknot. Naravno, svi će porediti ovo sa Iowa-om, kultnim radom, ali zvuk najviše naliči nagruvanoj verziji Vol 3 (The Subliminal Verses). Brutalnost i melodija, buntovni tekstovi, puni mladalačke energije, i refreni od kojih će se naježiti svi pravi fanovi benda.

Ovaj album odlikuju sledeće tri osobine: energičnost, buntovnost u pristupu pravljenja muzike, i pažljivost u snimanju probranog materijala čije zapisivanje u tonski oblik traje od kraja 2013. godine. Naravno album je i mračan, prepun teskobe i nepatvorene mržnje prema besmislenosti sveta u kome frontmen, Kori Tejlor živi. Ta teskoba je deo svakog bića na kugli zemaljskog, jedna nota ili informacija pretvaraju svet u pakao, sledeće u raj. Bend se svojski potrudio da nas razveseli, da pošalje dođavola svu pop zaostavštinu i da novu notu odavno odapelom podžanru heavy metal muzike. Ima tu zaista svega, i mesta za pevanje, skakanja, šutke, i sve što nas čini radosnim posle zauzete nedelje, ili usred iste, ako nam se hoće. 

I pored promena u postavi, smrti basiste Pola Greja, Slipknot praše punom parom. Nisu se promenili ni za inč od početnih pozicija, ovo je album za sve poštovaoce tvrdog, gitarskog zvuka, nešto što će nervirati i komšije, i žene i decu i ljude koji ispred piju. Čvrsto, muški odsvirano, neverovatno producirano, remek delo NU metala. Naravno, biće i nezadovoljnih, ljubitelja sentiša i pop zvuka 90ih, ali, šta raditi u tom slučaju, pitao bi se prosečan slušalac. Pustiti im album na uvce. To će ih svakako učiniti, ako ne vernicima, onda barem tolerantnim na ovaj, beskompromisni zvuk.

Ilija Đurđanović