Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Inquisitor Uzumaki (dreDDup, Crime Scene Records) otkriva koja su albumi obeležili 2014.



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Za one koji su bežali sa časova, Inquisitor Uzumaki, ili Mihajlo Obrenov kako piše u ličnoj karti, se već najmanje 18 godina aktivno bavi scenom kroz rad sa svojim industrial crossover bendom dreDDup. Pored toga, osnivač je i Crime Scene net etikete koja je za par godina objavila preko 100 izdanja bendova sa područija bivše nam zemlje, uglavnom nekih "pomerenih" žanrova. Poslednje čega se dohvatio jeste ponovno pokretanje Scena Festa u Novom Sadu, festivala koji ima za cilj da scenu u ovom gradu vrati na pravo mesto. Pred kraj godine otkriva po kojim će izdanjima pamtiti 2014.

1)    DEATH RATTLE - In Shade (2014, Limb Records)
Album prvenac sjajnog Engleskog noir pop industrial benda Death Rattle. Ovaj album odiše iskrenom emocijom i mračnom elektronikom, sjajnom atmosferom i fantastičnom produkcijom. Death Rattle uživo zvuče još fantastičnije i iskreno jedva čekam da čujem neki njihov novi rad i da ih ponovo vidim uživo. Bend koji će svakako za koju godinu biti svetsko priznato ime, ovaj album to svakako pokazuje.

2)    EINSTüRZENDE NEUBAUTEN – Lament (2014, Mute Records)
Povratnički album pionira industrial zvuka Einsturzende Neubauten-a i ponovna njihova koncertna prisutnost samo dokazuje da ovaj bend ne planira da se zaustavi u skorije vreme. Iako je od prošlog albuma ’The Jewels’ prošlo dobrih 6 godina ovaj album je produkcijski i estetski jedan povratak u stilu, ponajviše njihovom starijem zvuku i dozi buke koja je manjkala na poslednjih par izdanja. Svakako sjajan album koji preporučujem svim fanovima kvalitetne buke i romantičnih plehova.

3)    3TEETH – 3Teeth (2014, Artoffact Records)
Nerovatna energetska bomba koja kombinuje Bile energiju i Skinny Puppy mrak a dolazi iz Kalifornije i trenutno je nova zvezda vodilja USA industrial rock scene. Sve je tu, nafilovani rifovi sa stavom, repetativno-hipnotički ritam i svakako apokaliptični vokali. Ne toliko originalan bend koliko bend sa stavom i iskrenom emocijom. Svakako treba obratiti pažnju na njih – album je i više nego fantastičan.

4)    MELVINS – Hold it in (2014, Ipecac Records)
Melvinsi su sve studijski aktivniji kako vreme prolazi, albumi skoro svake godine izlaze, a što je najzanimljivije bend posle 20 i kusur albuma, još uvek ima šta da kaže i energija nikad bolje zabeležena na nosaću zvuka. Čak i posle 30 godina ostaju dosledni svom underground stavu a koliko vidim već za 2015. najavljuju novo izdanje. Album odiše gomilom žanrova, zvuči kao da su se Melvinsi baš dobro zabavljali i družili u studiju. Svakako album vredan slušanja.

5)    OFF! – Wasted Years (2014, Vice Records)
Bend o kojem se sve više priča u hardcore i punk krugovima i to sa razlogom. Frontmen legendarnih Black Flag ne posustaje. Okupio je sjajnu ekipu drugara i muzičara i rade hardcore punk u early 80’s maniru- svakako potkovan modernom produkcijom. Album sam po sebi ne donosi neka velika odstupanja od okvira žanra, ne donosi ni neku inovativnost – zapravo, njegova najveća vrlina je energija koja je prisutna na svim pesmama i svakako sviračko umeće članova. Bend koji treba svakako videti uživo.

6)    DOPE D.O.D.–Master Xploder (2014, Dope D.o.D. Records)
Dope D.O.D. se vratio sa svojim trećim albumom. Produkcijski ispeglano do maksimuma. Ovaj put ne toliko u dubstep vodama koliko je akcenat na samim korenima žanra. Bend je svakako sazreo, dodavanje ambijentalnih zvukova u pesme doprinelo je jednoj mračnijoj atmosferi albuma, potpuno uvijenog u horor movie ost. Ne toliko dobar kao prethdnik ali svakako album koji je obeležio 2014. godinu.

7)    KELUAR – Keluar (2014, Desire Records)
Ovaj bend je do sada izbacivao samo singlove i po koji split. Konačno su uobličili sve singlove i izdanja u jedan album i objavili ga početkom juna za Desire Records. Bend neguje taj retro new wave sound (nu-uk wave). Može se reći da ovaj bend zvuči kao da je došao sa početka osamdesetih te da su mu mama i tata bili Absolute Body Control i Berlin. No, ono što je najsvetlija tačka ovog albuma i ono što ga zapravo izdvaja od drugih je melanholična atmosfera kojom zrači. Za ljubitelje new wave i synth-pop zvuka poslastica godine.

8)    BODY COUNT – Manslaughter (2014, Sumerian Records)
Posle 8 godina studijske pauze Body Count se vratio. Iskreno ništa nisam ni očekivao od ovog benda i odavno sam ih otpisao, sasvim slučajno sam poslušao album. U moru novih albuma koji su produkcijski i svirački napucani do maksimuma i brzih aranžmanskih prelaza - ovo je potpuno sulud potez jednog benda da napravi album u stilu početka devedesetih, veoma retro i veoma namenski napravljeno za stare fanove benda. Na albumu ima dosta obrada, ali svakako najbolje pesme sa albuma ipak potpisuju sami muzičari iz benda. Za fanove rap metal bendova devedesetih svakako album koji treba da preslušaju, bez puno filozofije, cigla-malter i prost pop aranžman. Body Count kakav pamtimo.

9)    BORGHESIA – And Man Created God (2014, Metropolis Records)
Posle skoro 20 godina pauze, potpuno neočekivan album koji se pojavio nakon one best of kompilacije. Bend je toliko promenio zvuk i arhitektoniku produkcije, tj. nastavio u onom Pro-Choice maniru, da ga stari fanovi bez Dariovog vokala ne bi ni prepoznali kao bend Borghesia. Na prvo slušanje par pesama se svakako izdvaja u starom maniru, poput ’Cest La Guerre’ i ’Profit Power And Lies’. Znajući koliko je komercijalan novi Laibach album, ovaj ga, i pored jeftinije produkcije,  ostavlja u senci i uzima mesto boljeg ex-yu dark izdanja za 2014. Iako smo od ovog kultnog benda očekivali mnogo više mraka, ovaj album je svakako bolji od mnogih izvikanih stranih imena i njihovih izdanja za 2014 a i svakako samim tim da je ovo povratnički album posle skoro 20 godina studijskog celibata, svakako je bitan kao događaj za ovu godinu.

10)    GODFLESH – A World Lit Only By Fire (2014, Avalanche Recordings)
Dvoumio sam se između dva izdanja za deseto mesto, novi Aphex Twin ili Godflesh. Oba projekta svakako imaju povratničke albume posle duži niz godina i svakako su važan događaj za 2014. godinu u vodama novih izdanja. Aphex Twin me je ipak razočarao svojim nazadnim zvukom te sam se ipak odlučio za Godflesh koji ne donosi praktično isto ništa novo što nismo već čuli od njih ali svakako ima bolji album. Dakle, sve je tu, nafilovani rifovi, nakucan bubanj, vokali koji reže i vrište, sasvim solidno izdanje i sasvim kompaktan album za poslušati. Za ljubitelje Meathook Seed i svakako starog Godflesh-a.



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva