Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Skričanje balkanizma - žene uzvraćaju udarac!



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Recenzija albuma "WE JUST DO IT!" supergrupe Škrip Inc.
Kad je u pitanju muzika za predstave, u 90% slučajeva, muzička podloga uvek ispadne suviše avangardna, teška ili izrazito minimalistična, a slušaoci nekako ne mogu da razdvoje same numere od vizuelnog utiska, tj. gledanje predstave (sebe ne ubrajam tu, dakako). Druga stvar: kada daš odrešene ruke prekaljenim MUZIČARKAMA (a ima ih četiri) - dobiješ ŠKRIP INC.!
U svojoj suštini, muzički amalgamiraju, ima tu svega, zaista. Ipak, to što su žene u pitanju, ne znači automatski da su numere "lepe", suviše krhke. Naprotiv, šure, kolju, diseciraju, sažvaću i potom pljunu nazad u lica mašinerija zvanih kapitalizam, šovinizam, pa čak i umetnost glavnog toka. Sve to potpomaže i vizuelni identitet, kolažno-pankerski, prepoznaćete svako pojedino slovo, jer smo konzumenti modernog sveta, tog bljutavog kolača, priznali vi to ili ne.

Ne mogu da se odlučim šta da tačno kažem za same numere, tolika količina eklektičnosti je prosto neizdrživa, ali to ne znači da odustanete od preslušavanja, naprotiv! Počevši od uvodne pesme, prigodno nazvane "Welcome Song". Svojim glitchastim  elektronskim ludilom (koje se prostire kroz sve numere), upućuje na to kakav materijal očekuje slušaoca. U svim pesmama neguju nekakav reperski stil pevanja/kazivanja, neka zajebana verzija Salt'n'Pepa, ko će ga znati... Ponudile se feminističku viziju Laibach-a ("OberLaibach"), čoveče... Srce me boli, Rambo Svjetski Kilo Care, ali ŠkripInc.-ov ripp-off je čista genijalnost! Na žalost, ne razumem u potpunosti tekstove na slovenačkom, ali ono što sam pohvatao... Kritika bato, mačo-šovinisti fuck off style (ni ovde ne ubrajam sebe, jašta). Ono što jesam razumeo je ludilo (blago rečeno) od pesme, pravi brutal in-your-face technopop "Tako se to radi kod nas" - a utisak je samo VAŠ. (spoiler: pesma nije srbomrzačka, manite se uzaludnosti i nemojte biti glupi, sve navedeno rade i ostali Balkanci, ista smo šovinističko-mizoginistička govna, ako ste se prepoznali, žao mi je)
Poslednja stvar je "Človek, zasluži si ime", završnica, mirna i staložena, ambient-electropop kulijana, iako tema baš i nije svilena - pronaći sopstveno parče misli u žabokrečini modernog sveta, kao i sopstveni identitet, što je današnjim generacijama izrazito teško...

Interesuje me kako izgleda predstava (bez linkovanja, moliću), kad je muzika ovako brutalno-nesmetano dobra! Balkan škripi, dosta je mržnje!

Desya Lovorov



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva