U poslednje vreme prilično koncertno aktivna novosadska četvorka svakim nastupom pridobija sve više pažnje i širu publiku. Postoje od 2011. godine i nedavno su predstavili svoj prvi zvanični spot za numeru „Babel“. Očekuje se s nestrpljenjem i njihovo debi izdanje, a o njemu i daljim planovima popričali smo sa članovima benda.


HC: Predstavite nam  Wolfram.
W: Do sada, četiri individue koje se međusobno ne shvataju ozbiljno, dok svoju muziku shvataju vrlo ozbiljno. Imamo zajednički san. Nema dalje od toga.

HC: Osim vas četvorice na bini su u poslednje vreme česti i gosti?
W: Ljudi kad reaguju jedni na druge, u toj saradnji mogu da stvore nešto više od samih sebe. Mi smo u takvom odnosu sa mnoštvom ljudi, uzajamno se bodrimo i dopunjujemo. Dozvoljavamo jedni drugima tu intimu da zajedno nešto stvaramo. To je takođe proces koji se usavršava, na njemu se radi, vežba, bdi, pokušava iznova i iznova dok ne dobije svoju težinu. Došli smo do toga da imamo petog člana benda, Janu Zurovac, koja ima fenomenalan prirodan hrapav bezobrazno zarazan vokal, za koji smo ubeđeni da nije u potpunosti oslobođen. Hoćemo da radimo na tom spoju, da je/se prilagodimo, namenski raspodelimo, artikulišemo, da otvorimo još neke kaveze sa njom. Nemate pojma još šta sve želimo i možemo da pravimo sa njom! Sama zamisao nam je melem za dušu... Takođe, bilo na albumu, ili uživo tu su solo diva Dojo., zverina od baritona Marko Mićanović iz Sharks, Snakes and Planes, klapa Panon, ekipa iz benda Gernika i još mnogo drugih šampiona... Definitivno bismo sarađivali nekad i sa bendom Velar, jer nema boljeg od njih ovde, s obzirom kako zrači zrelosti, humor i kompleksnost iz njihove muzike, uprkos broju godina na njihovim ličnim dokumentima, zatim sa besnim drum’n’bass dvojcem Netics i praktično sa bilo kim dokle god postoji hemija i volja.

HC: Jedna od većih glavobolja bendova je i odabir naziva. Pa, zašto baš Wolfram?
W: Izgleda nam lepo. Kad se izgovori reč zvuči stameno, moćno, ostavlja utisak. Prijalo nam je uhu kad smo ga čuli prvi put u tom kontekstu. Nismo dumali da izvučemo neki dublji značaj iza te reči, samo smo tražili onaj osećaj iz stomaka da smo pogodili redosled slova koji bi mogao da sumira sve lepote i frustracije našeg muziciranja.

HC: Žanrovski se definišete kao Acid metal...
W: Jazz + Elektronika = Acid Jazz, Funk + Elektronika = Acid Funk, Metal + Elektronika = ...
Pitajte Hofmana ako nam ne verujete.

HC: Spot za „Babel“ je nedavno napokon prezentovan, dobio je dosta pohvala za ideju i kvalitet. Sama pesma je u malo drugačijem aranžmanu nego na EP-ju?
W: Igramo se sa svojom muzikom, menjamo se zajedno sa pesmama, pomaže pri sviračkom razvoju, nadamo se da vam se sviđaju naši novi aranžmani.

HC: Na youtube kanalu benda  se mogu naći zanimljive ekranizacije i ostalih numera sa EP-ja – „Monarch“ i „On the Other Side of the Line“. Da li spremate još spotova sa albuma, možda reizdanje video prezentacije za neku od ovih numera?
W: Ako postoji ideja kako da se pesma valjano vizualizuje i oplemeni, podržavamo kako god znamo i umemo. Ništa nas ne sprečava da bogatimo ono što imamo...

HC: Album se s nestrpljenjem očekuje, možete nam otkriti nešto više detalja o njemu?
W: Album se zove ’Music of the Heathen’ i planiramo da ima 11 numera. Radimo jednu po jednu pesmu, natenane. Poučeni prethodnim iskustvom, ne jurcamo da ga što pre završimo, već dajemo prostora da ceo taj proces diše. Ipak, nemojte ni u jednom trenutku pomisliti da nas strpljenje mahom ne ubija. Nekad je mukotrpno, jer smo gladni, vapimo da podelimo sa javnošću sve što imamo i da to ode daleko, što dalje moguće... No, polako. Biće.

HC: Pripremate samostalno izdanje ili ste u potrazi za izdavačem?
W: Hoćemo napolje, kako god...
Prošle godine ste na Gitarijadi u Ratkovu osvojili 2. mesto, ove godine nastupili u revijalnom delu. Dosta ste se dobro plasirali i na takmičenju u organizaciji 202-jke.

HC: Da li imate neka očekivanja od takmičenja i koji je vaš motiv za  učešće na njima?
W: Nikakva očekivanja, pipamo teren.

HC: Dalji planovi?
W: Dva spota – dve pesme. Sve nakon toga držimo u sivoj zoni, zato što je bolje imati kratkoročne planove i rešavati ih tako jednog po jednog, nego da odmah želimo da sviramo pred 10000+ ljudi i zanemarimo sve do toga. Ono što sigurno moramo da napravimo je samostalan koncert kad album bude bio gotov. Otom potom...

HC: Brzi osvrt na novosadsku i generalno domaću alternativnu scenu, kako vam se čini trenutno stanje istih?
W: Ispod zemlje će da niču pečurke! Puno dobrih smelih drugačijih bendova se pojavljuju svuda, samo treba neke stvari da se dezinfikuju i oslobode pre izbijanja na površinu.

HC: U poslednje vreme se bendovi sve više udružuju, drže i podržavaju, da li je to početak revitalizacije lokalne scene ili izolovana pojava?
W: Ne znamo da li će se pomerati planine, ali istina je da se nešto dešava, kao da je u začeću, oseti se u zvučnicima i zidovima klubova.  Komunicira se. Plete mreža. Nek se to zove i scena, bitno je da nije revitalizacija, već promena. Jedina stvar koja može to da spreči je sujeta, svih nas bendova, kamoli pojedinaca.

Sa Wolframom razgovarala Marina Perović