Gravity Lost u Kruševcu – scena prva, drugi put



Sviđa ti se? Javi ostalima!

„Ne brinite, puška je zakočena“, replika iz kultnog filma ujedno je i uvodna rečenica kojom počinje numera „Moj svet“ sastava Suffering's The Price iz Niša. Pitate se zašto to pominjem? Postoje dva  razloga za to. Prvi i najvažniji, pesma je izvedena tokom sinoćnje svirke u Kruševcu, kada su momci iz Niša nastupili sa Nemačkim sastavom Gravity Lost u klubu Zamajac. Drugi i nimalo zanemarljiv je kako bih pomenutu repliku preformulisala u “Ne brinite, snima se“. No, da pogledamo najpre kako je sve počelo.

Priča počinje 19. septembra, kada je sastav iz Minhena Gravity Lost započeo turneju po Evropi. Prva stanica bila je Rijeka, a potom, posle mnogo pređenih kilometara, putujući iz grada u grad, iz zemlje u zemlju, našli su se i u mom, malom gradu. Slična je situacija i sa Nišlijama. Petog septembra je počela njihova mini turneja i dvadeset dana nakon toga doputovali su u Kruševac.

Ono standarno pitanje „hoće li biti ljudi?“ mnogima se, kako to obično i biva, vrzmalo po glavi. Iako često bendovi ističu da taj problem manjka publike koji se ponekad desi razumeju i da je na kraju najvažnije da je njima na bini bilo super i da je važno da je toj ekipi koja se pojavila dobro, da razmene onu energiju sa kolikim god brojem ljudi. Naravno da ti ne može, kao bendu, kao nekom ko radi, trudi se, stvara, biti potpuno sve jedno kada zakažeš svirku na kojoj se pojavi šačica ljudi. Ipak, sinoć nije bilo tako. Sinoć je bio jedan od onih trenutaka kada ti postaje jasno, u pravom smislu te reči, zašto ovo radiš i zašto si odlučio da se posvetiš tome, kako su istakli Gravity Lost.


Deseti čas polako je počeo da otkucava, a Suffering's The Price svako na svom mestu, Bojan Ilić za bubnjevima, Vladimir Ilić bas, Filip Stefanović na gitari i Viktor Nagradić sa mikrofonom u ruci, ali ovaj put bez druge gitare Lazara Klepića, započinju gruvanje. Publika, u prvom trenutku statična, posmatra, sluša šta to ovi momci imaju da kažu. Odmeravaju da li da zaborave na sve, da li da se prepuste, ali to je bilo neminovno, i već minut, dva, tri, nakon toga, sve duge kose u prvom redu tresle su se u skladu sa muzikom. Beatdown hardcore Suffering's The Price poseduju tu odgovarajuću dozu survog i brutalnog, kako vokalno, tako i u muzičkom izrazu. U prvim redovima je od početka do kraja njihovog nastupa bilo energično, ali je bilo i onih koji su celu svirku ispratili „ćutke“ i bez imalo pomeranja. Nisam ni ja skakala, da se razumemo, ali nisam baš mogla ni mirno da stojim. Onako iz mesta, krećući se napred-nazad, nisu me ravnodušnom ostavile numere „Suffering's The Price“, pa zatim „Final Judgment“ i meni lično omiljena „Moj Svet“. Navedene pesme našle su se na prvom albumu „Skull Tower“ koji je STP  objavio početkom maja ove godine. Iza albuma su stale izdavačke kuće Goodlife records iz Belgije i Tribal Rajber Label iz Niša. Dosta dobro zvuče uživo, pa to zapravo opravdava njihovo učešće na kompilacijama „I Love Mosh vol.2“ izdata decembra predhodne godine i „I Love Moshi vol.3“ , koja se pojavila tokom juna tekuće godine.
Leto je, po svemu sudeći, bilo puno dešavanja za niški Suffering's The Price, obzirom da se ne tako davno pojavio i split album, nastao u saradnji sa domaćim sastavom Brainwashed i Bugarskim bendovima Cut Off i Delete.  Njihovi utisci sa sinoćnjeg dešavanja su podeljeni. Viktor je rekao da je, po njegovom mišljenju bilo super:
Dosta ljudi je došlo, bila je dobra atmosfera, mislim ljudi se generalno na našim svirkama ne šutiraju tolko, ali večeras su pokazali dovoljno i ja sam prezadovoljan.”
Basista Vlada je, sa druge strane, istakao da je bilo ok, ali da nije odušvljen.
Pa meni se ne sviđa generalno  u Srbiji što ljudi nemaju razumevanja za tu muziku koju mi sviramo ali jebi ga, znaš kako, naviko sam na to i opet nisam toliko razočaran koliko sam nekada bio, kada sam očekivao nešto više.”
U nastavku, Vlada i Viktor su istakli da je, što se organizacije tiče sve ispalo super i da im se dopada prostor u kome su nastupuli, najviše zbog činjence da je u pitanju manje mesto, nema klasične bine, te interakcija sa publikom biva znatno lakša. Pomenute intreakcije i kontakta sa publikom je i bilo. Kako smo mogli  videti na nastupu, Vlada je u više navrata sa basom u rukama skakao, a Viktor je u određenim segmentima čvrsto stajao na nogama, ne bi li već sledećeg trenutka gotovo u skoku dodirnuo plafon.


Suffering’s The Price je polako svoju set listu, na kojoj se našla i još jedna numera na maternjem jeziku “Tamna Mrlja”, privodio kraju, a za svojih pet minuta pred kruševačkom publikom spremali su se Nemački Gravity Lost. Nakon brutalne sesije iz Niša, Gravity Lost ponudio je njihovu nešto blažu, u odnosu na predhodni bend, verziju hardcora. Repertoar sastavljen pretežno od numera koje će se naći na narednom albumu “Less Theory/More Love”, kruševljani su ispratili uz šutke koje su trajale tokom gotovo čitavog nastupa. Pevač Elias Frank ovom prilikom nije nastupio, jer je, kako navode iz organizacije, zbog bolesti morao da preskoči turneju. Umesto Eliasa na bini se našao pevač benda Benzin und Bier Chuckie, konstantno u pokretu i nimalo statičan, što važi i za ostatak ove ekipe koju čine i Volker Wildner gitara i vokal, Leo Heinz druga gitara i Johannes Jörg bubanj. Basista Pascal Theisen je ovaj nastup morao da preskoči zbog povrede ruke, ali je zato više puta pružio vokalnu podršku svojim kolegama muzičarima. Na sigurnim rukama publike našli su se pojedini iz iste, kao i pevač sastava Gravity Lost, ali je neobično to da su ove scene trajale i između pesama, te su imale takozvano produženo dejstvo. Numera po kojoj je nadolezeći album dobio ime izvedena je na kraju ove večeri. Stihove “Less theory, more love” u vrisku su pevali ne samo članovi benda već i publika, a na kraju je iste “izvrištao” Miloš Novaković (All My Heroses Let Me Down/New Scene United). Dok je Miloš pevao, Gravity Lost ekipa krenula je da svom bubnjaru oduzima delove bubnjeva i postavlja ih bliže publici, tako da su na kraju svi učestvovali u stvaranju melodije.
Večeras je bilo neverovatno. Nismo očekivali takvu reakciju ljudi. Bilo je puno energije. Ne mogu da se setim ni jednog nastupa na kome je publika odgovorila sa tolikom dozom energije, tako da smo jako zadovoljni da smo imali priliku da sviramo ovde.”, za Helly Cherry rekao Volker.
U nastavku razgovora cela ekpa iz Minhena podelila je, pored utisaka, i gomilu interesantnih priča sa turneje koja se polako privodi kraju, ali smo razgovarali i o albumu koji spremaju i još o nekim stvarima. Ovde se vraćamo na početak i izjavu “Ne brinite, snima se”. Nažalost, ne snima se. Momci su bili toliko pričljivi  i ok i podleili sa mnom interesantne angdote i planove za njihov dalji rad, ne bih li na kraju, kada je sve bilo gotovo i nakon nekih pola sata priče, shvatila da nisam pritisnula "rec". Mom očajanju nije bilo kraja. No, u pomoć je pristigao drug Vlada, kome se ovom prilikom stvarno zahvaljujem, i zamolio Gravity Lost da ponove intervju, što su oni i učinili. tako da će uskoro biti dostupan za čitanje.

Podsećam da iza ovog dešavanj stoji organitzacija New Scene Unated i Miloš Novaković, koji o utiscima od sinoć i daljim planovima navodi:
Pre svirke sam, kao i uvek bio nervozan. Ja uvek imam tremu, razmišljam da li ću biti dobar domaćin, da li neću biti dosadan. Volim da ih zabavim, da pričamo, da se zezamo, da bude sve opušteno. Kada su mi ljudi iz Gravity Losta prišli i rekli da sam uradio “Awsome job” i da im je ovo bio najbolji koncerta na turneji i sad si mi ti dala informaciju da su u intervjuu rekli da je ovo jedan od najboljih koncerta ikada, meni to stvarno znači. U suštini ja sam prezadovoljan reakcijom bendova, i prezadovoljan sam što je bilo šezdesetak ljudi. Mi smo prodali oko pedeset karata i znaš da uvek bude oko 10, 15 ljudi pride koji uđu. Zadovoljan sam tom cifrom, mada sam očekivao bar, nisam bio baš skroman, očekivao sam do osamdesetak  ljudi, obzirom da je na Celeste i na Reki bilo oko 130 ljudi. Prodali smo 100 karata, a možda je bilo i sto pedeset. U suštini bilo je fenomenalno, bitno mi je da su oba benda jako dobro zvučali, imali su dobar zvuk. Da su oba benda dala sve od sebe kao da sviraju ne znam, ja ne volim da kažem pred pet hiljada ljudi, volim da kažem pred trista iskrenih. Super je, samo da je bilo malo više ljudi, ne zbog finansija, nego uopšte, volim da vidim da ljude to intersuje u našem gradu.”

U nastavku Miša je pričao i daljim planovima i najavljenim svirkama. Već 4. oktobra na istom mestu nastupa Grčki sastav My Turn, koji je, prema Miloševim rečima gotovo stalno na turneji. Nakon turneje, u okviru koje će posetiti i Kruševac, nema odmora, već ubrzo nakon toga kreću na turneju po Zapadnoj Evropi.
Njihov datum je bio bukiran za klub Bonty u Kraljevu, preko organizacije Pozitivna omladina, ali je klub baunty na žalost zatvoren, tako da su me kontaktirali momci iz Pozitivne Omladine. Videli su da sam opet aktivan sa  New Scene Unated i pitali su da li sam rad da oni meni prebacuju sve bendove koji njih kontaktiraju, a uveravaju me da imaju 20, 30 poziva mesečno. Tako da, prihvatio sam My Turn.”, ističe Miloš i dodaje:
Ja prvo pitam bend “koji su vaši uslovi”,  ja mogu da vam ponudim to i to. Ne smem bendu da obećam novac, zato što je ovo mali klub i zato što je Kruševac takav kakav je. Bendovima obično kažem da ne mogu da im obećam novac. Na žalost zbog slabe reakcije publike ja dovodim samo bendove koji su spremni da rade na procenat od karata.
Miloš se u nastavku prisetio i poslednje svirke kada je, kako je rekao, uspeo da isplati bend i da i sam zaradi kao organizator, iako navodi da mu to nije primarni cilj i razlog zbog čega je u ovom poslu. Pomenuta svirka održana je 2011. goddine, kada su u tadašnjem KPZu nastupili Through These Eyes, Reflections Of Eternial Rain, No Way Back i Crveni karton.
Tada sam se najpre pitao da li ću  biti bar na nuli, da li će doći bar sto ljudi na svirku. Ispala je fenomealno  i na koncert je došlo trista ljudi. Znaš šta je meni najdraže? Što sam ja to veče video desetak, petnaestak klinaca, da su tada ušli uopšte u celu priču umetnosti. I dan danas srećem bar šestoro, sedmoro od njih koji su i  dalje tu i zato i dalje radim ovo, a mnogo sam nadrljao. Porastao sam na ulici i mnogi se time ponose, ulica ovo ono. Nema ništa lepo na toj ulici i sad mi je drago da sklonim klince sa ulice, da ih uputim, jer klinci ne znaju. Ne znaju koliko je ustvari lako da kreneš da se baviš nekom umetnošću i da te to zadovoljava i ako si dobar i ako se trudiš možeš da uspeš u tome.“

Nakon nastupa Grčkog sastava My turn, već 18. oktobra New Scene United najavljuje koncert zagrebačkog benda Fast Response, na kome će se takođe naći i Niški DOK7 i lokalni All My Heroes Let Me Down.
New Scene United sam dugo vremena bio sam ja, pa je Stefan Begović rešio da najvljuje svoje koncerte pod okriljem New Scene Uniteda i mi imamo neki naš interni dogovor. Znači svako je glavni za bend koji on dovodi, ali pomažemo jedan drugom, razumes šta hoću da ti kažem. Znači, ja se ne mešam u njegovu finansijsku stranu, kad on radi, on se ne meša u moju i to je super za sada. On je rešio da se posveti , bendovima iz ex yu i Srbije. Dovodi 18. oktobra Fast response iz Zagreba, to je interesantna ekipa. Znači 18. oktobra DOK7 iz Niša, Fast Response iz Zagreba, All My Heroes Let Me Down, možda oproštajna svirka, videćemo. Dođite da nas podržite, ako volite All My Heroes Let Me Down.”, nastavlja Miša.
Pa odmah zatim, tačnije šest dana kasnije, četvrtak opet, tako se pada, 24. okotobra se dešava Voodoo Healres, punk rock bend iz Soluna, sviraju sa Crvenim Kartonom. Odmah nedelju dana nakon toga, 30. oktobra, nastupa The Spinners, punk rock iz Atine.”

Ivana Grujić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva