Kristali - Samo Bluz (2013)
Helly Cherry
Kristali su dosta poznat bend na domaćoj muzičkoj sceni, aktivni od 1993., autori 4 studijska, jednog live albuma, jednog singla, i imaju poprilično čvrst i solidan status u okviru domaćeg rock mainstream-a. Muzika koju iznose pred nas na ovom, četvrtom po redu albumu, pod nazivom “Samo Bluz“, je čist mainstream, bez isuviše variranja na muzičkom i liričkom planu. To su novi, stari, kakvi god Kristali, bend koji ne odstupa od zvuka koji je uvek svirao, radio-friendly hitovi i malo čega što nije deo tog šablona. Nekom to godi, nekom ne, i sve je to stvar određenog senzibiliteta, u šta ne bih ovom prilikom ulazio.
Album je izdat u produkciji RTS-a, što će svakako biti nešto što će pogodovati bendu, ali ne verujem da će publika biti toliko zainteresovana i zaintrigirana da bi posedovala i fizičku kopiju diska. Digitalni download nije omogućen, ni u plaćenoj ni u besplatnoj varijanti, što sluti na komercijalnu propast. Tekstovi su dosta monotoni, na ivici banalnosti, a muzika je tako-tako, ne odskače od proseka, ali je bar nešto što i može eventualno da se sluša, za razliku od 90% ostatka RTS muzičke produkcije, koja se svodi na reizdanja, i tek poneki novi bend, koji propadne za kraće vreme od onoga koje mu je bilo potrebno da snimi i promoviše album.
Od numera koje se razlikuju od ukupne zvučne slike albuma, izdvojio bih Ostani, jednu od retkih zaista uspelih numera na disku, koja može biti potencijalni singl, ako se bend potrudi u promociji iste. Reka je takođe dobra numera, ali ne mogu se oteti utisku, ili seriji utisaka, da je ovo pre svega još jedan album koji će nakon radio i TV rotacije ubrzo biti zaboravljen, pre svega zbog poprilično jednolične lirike, i zvuka koji je sve samo ne uzbudljiv.
2/5
Ilija Đurđanović
Album je izdat u produkciji RTS-a, što će svakako biti nešto što će pogodovati bendu, ali ne verujem da će publika biti toliko zainteresovana i zaintrigirana da bi posedovala i fizičku kopiju diska. Digitalni download nije omogućen, ni u plaćenoj ni u besplatnoj varijanti, što sluti na komercijalnu propast. Tekstovi su dosta monotoni, na ivici banalnosti, a muzika je tako-tako, ne odskače od proseka, ali je bar nešto što i može eventualno da se sluša, za razliku od 90% ostatka RTS muzičke produkcije, koja se svodi na reizdanja, i tek poneki novi bend, koji propadne za kraće vreme od onoga koje mu je bilo potrebno da snimi i promoviše album.
Od numera koje se razlikuju od ukupne zvučne slike albuma, izdvojio bih Ostani, jednu od retkih zaista uspelih numera na disku, koja može biti potencijalni singl, ako se bend potrudi u promociji iste. Reka je takođe dobra numera, ali ne mogu se oteti utisku, ili seriji utisaka, da je ovo pre svega još jedan album koji će nakon radio i TV rotacije ubrzo biti zaboravljen, pre svega zbog poprilično jednolične lirike, i zvuka koji je sve samo ne uzbudljiv.
2/5
Ilija Đurđanović