Koncert NOVEMBAR, REGULATOR, DECA, KONAN BERBERIN
Helly Cherry
Caffe „Goč“, Vrnjačka Banja, 03.06.2011.
Kosta i drugari su i po drugi put u isto toliko godina gostovali u Vrnjačkoj Banji. Prošli put je to bio „Drugom stranom“ festival, a ovoga puta su nastupili sa tri trenutno najaktivnije grupe u Banji. Sve su najvećim delom organizovali članovi Regulatora i Dece, reklama je bila solidna (plakate, najave na teveu i radiju, facebook, od uva do uva, golubovi pismonoše...), tako da je Goč bio zadovoljavajuće ispunjen za početak juna, kada je već dosta sparno unutra, a studenti se još nisu vratili u grad.
Veče su otvorili Konan Berberin, koji su od svoje debi svirke pretrpeli jednu izmenu u postavi, tako da je sada na mestu gitariste Filip Perdić, koji je ranije svirao u bendu 31. Oktobar. O njihovom prošlom nastupu sam već pisao za Helly Cherry, tako da ovom prilikom samo mogu da ponovim da su iznova zvučali prijatno, neopterećujuće, sa boljim tonom nego u bioskopu. Uhu, definitivno, prija zvuk akustičnih gitara, violine i razigrani ritmovi. U startu se razlikuju od svega što se ikada sviralo u Vrnjačkoj Banji, svi članovi su posvećeni muzici što sve daje obećavajuć početak.
Sledeći na „meniju“ su bili Deca, koji su tih dana podelili i svoje prve, istina kratke, intervjue (uskoro i jedan duži za Helly Cherry), nastupili van rodnog grada (o čemu je Helly Cherry kao ozbiljna novina uredno izvestio), a evidentno su se bili naoštrili i za ovu svirku. Ognjen je primetno napredovao na bubnju, Ivan (violina i gitara u Konanima) je poslovično siguran na basu, Luka nehajno nadnešen nad svojom gitarom, a Miša, pjevač, je izveo ceo performans, neprekidno animirajući publiku, skačući, padajući, vitlajući kablom od mikrofona... Uspeo je da doslovno kretanje prednjih redova podredi svom kretanju. Izveli su i par svojih pesama, pa cenim da bi demo morao da „padne“ u dogledno vreme.
Regulator su nastavili tamo gde su Deca stala, a Miša je svoj performans nastavio i tokom njihove svirke, što baš i nije morao, ali ajd sad... Oni su od zimošnje svirke shvatili da nije System Of A Down sve što sija i svoje pesme okrenuli u pravcu metaliziranog alternativnog roka. Imaju još jednog gitaristu koji se i vizuelno uklopio u ostatak benda (svi čupavi, to odavno nisam video, prija oku, ipak sam ja stari metalac). I oni su radili na svojim pesmama, a publika je i prema njima bila blagonaklona, navijamo za demo. I njihov bubnjar je po osnovnom zanimanju gitarista, ali je i Jovan poput Ognjena, takođe solidno uznapredovao, pruživši čvrstu partiju. Za kraj smo čuli „War Pigs“ (pretpostavljam ne u čast najboljeg srpskog fanzina, ikada, već kao posveta večnim Sabbath-ima) kao vrlo prijatno iznenađenje.
Za Novembar je ostala uglavnom starija publika, deo mlađarije odlazi pošto je ujutru bila velika akcija čišćenja grada i okolice. Umesto Bojana, koji je bio odsutan, gitaru su svirali Kosta i Darko iz niškog benda Glad, a ostatak ekipe je standardan. Krenuli su sa „Deguelo“ i neko vreme se držali prvog albuma, da bi zatim prešli na stvari sa „Bluza južne pruge“. Prisutni su vredno aplaudirali i pozdravljali bend, sve dok Kosta nije otvorio litar domaće rakije i podelio sa publikom, a bend zasvirao najlepšu verziju„Gledaj kako ljubav umire“ koju sam imao prilike da čujem. „Goč“ se u momentu pretvorio u mesto gde svi igraju, skaču, pevaju... u svakom slučaju raspojasana žurka je bila na delu. Do kraja su samo dolivali ulje na vatru svirajući u drugom delu najveće hitove, a pri samom kraju, na zahtev publike (čitaj ex-Schizophrenie) su svirane „Tvoje oči govore“ i „Doziranje“. „Samoća“ je bila finalni sing a long i kraj jednog dobrog celovečernjeg provoda. Tokom večeri su se mogle čuti najave da će i Goblini tokom leta svirati u Vrnjačkoj Banji, pa bih sada u nastupu pretencioznosti, a nakon prošlonedeljnog nastupa Čoveka Bez Sluha (prekinula policija) mogao da napišem da Vrnjačka Banja mnogo voli punk rock .
Veče su otvorili Konan Berberin, koji su od svoje debi svirke pretrpeli jednu izmenu u postavi, tako da je sada na mestu gitariste Filip Perdić, koji je ranije svirao u bendu 31. Oktobar. O njihovom prošlom nastupu sam već pisao za Helly Cherry, tako da ovom prilikom samo mogu da ponovim da su iznova zvučali prijatno, neopterećujuće, sa boljim tonom nego u bioskopu. Uhu, definitivno, prija zvuk akustičnih gitara, violine i razigrani ritmovi. U startu se razlikuju od svega što se ikada sviralo u Vrnjačkoj Banji, svi članovi su posvećeni muzici što sve daje obećavajuć početak.
Sledeći na „meniju“ su bili Deca, koji su tih dana podelili i svoje prve, istina kratke, intervjue (uskoro i jedan duži za Helly Cherry), nastupili van rodnog grada (o čemu je Helly Cherry kao ozbiljna novina uredno izvestio), a evidentno su se bili naoštrili i za ovu svirku. Ognjen je primetno napredovao na bubnju, Ivan (violina i gitara u Konanima) je poslovično siguran na basu, Luka nehajno nadnešen nad svojom gitarom, a Miša, pjevač, je izveo ceo performans, neprekidno animirajući publiku, skačući, padajući, vitlajući kablom od mikrofona... Uspeo je da doslovno kretanje prednjih redova podredi svom kretanju. Izveli su i par svojih pesama, pa cenim da bi demo morao da „padne“ u dogledno vreme.
Regulator su nastavili tamo gde su Deca stala, a Miša je svoj performans nastavio i tokom njihove svirke, što baš i nije morao, ali ajd sad... Oni su od zimošnje svirke shvatili da nije System Of A Down sve što sija i svoje pesme okrenuli u pravcu metaliziranog alternativnog roka. Imaju još jednog gitaristu koji se i vizuelno uklopio u ostatak benda (svi čupavi, to odavno nisam video, prija oku, ipak sam ja stari metalac). I oni su radili na svojim pesmama, a publika je i prema njima bila blagonaklona, navijamo za demo. I njihov bubnjar je po osnovnom zanimanju gitarista, ali je i Jovan poput Ognjena, takođe solidno uznapredovao, pruživši čvrstu partiju. Za kraj smo čuli „War Pigs“ (pretpostavljam ne u čast najboljeg srpskog fanzina, ikada, već kao posveta večnim Sabbath-ima) kao vrlo prijatno iznenađenje.
Za Novembar je ostala uglavnom starija publika, deo mlađarije odlazi pošto je ujutru bila velika akcija čišćenja grada i okolice. Umesto Bojana, koji je bio odsutan, gitaru su svirali Kosta i Darko iz niškog benda Glad, a ostatak ekipe je standardan. Krenuli su sa „Deguelo“ i neko vreme se držali prvog albuma, da bi zatim prešli na stvari sa „Bluza južne pruge“. Prisutni su vredno aplaudirali i pozdravljali bend, sve dok Kosta nije otvorio litar domaće rakije i podelio sa publikom, a bend zasvirao najlepšu verziju„Gledaj kako ljubav umire“ koju sam imao prilike da čujem. „Goč“ se u momentu pretvorio u mesto gde svi igraju, skaču, pevaju... u svakom slučaju raspojasana žurka je bila na delu. Do kraja su samo dolivali ulje na vatru svirajući u drugom delu najveće hitove, a pri samom kraju, na zahtev publike (čitaj ex-Schizophrenie) su svirane „Tvoje oči govore“ i „Doziranje“. „Samoća“ je bila finalni sing a long i kraj jednog dobrog celovečernjeg provoda. Tokom večeri su se mogle čuti najave da će i Goblini tokom leta svirati u Vrnjačkoj Banji, pa bih sada u nastupu pretencioznosti, a nakon prošlonedeljnog nastupa Čoveka Bez Sluha (prekinula policija) mogao da napišem da Vrnjačka Banja mnogo voli punk rock .
Stale.
Foto: Visual Factory Machine, Tatjana Radic i Jelena Dragicevic.