Lazarus fest iz prvog lica



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Marta 2016. godine na tviter nalogu stigla mi je poruka da zapratim sastav Nous Thaw iz Rume i to od samog benda, kao i da će uskoro početi da izbacuju svoj materijal u post-rock / post-metal fazonu. Bilo mi je tada drago da se pojavio još jedan bend tog profila i da se ta scena polako širi kod nas. Sećam se da smo se šalili da ću ih otpratiti ako ne budu bolji od ISIS-a.

Prateći njihove aktivnosti, otkrio sam još i bend Lednik, post-rock / post-metal sastav iz Novog Sada, kao i Cheap Moonshine iz Novog Sada, stoner rock / stoner metal sastav.

Ta poruka, taj elektronski impuls, bio je okidač za celu priču koja sledi.

Širite vesti: Lazar je živ


Na nagovor prijatelja koji je februara meseca 2017. godine izabran za predsednika udruženja ljubitelja rok muzike “RNR Zona Lazarevo”, učlanio sam se marta iste godine, iako se duboko nisam slagao sa politikom tadašnjeg upravnog odbora udruženja koje se bavilo organizovanjem rok svirki u našem Lazarevu. Udruženje je tada bilo “usko grlo” za mlade autorske izvođače, forsirajući cover bendove.

Naseo sam, moram priznati. Prijatelj koji je tada postao predsednik i koji me je ubedio da nas dvojica možemo radikalno da izmenimo politiku udruženja, podneo je ostavku na svoju funkciju posle samo mesec dana predsednikovanja, taman kada sam se ja zagrejao da menjamo stvari.

Ostao sam sam u našoj viziji. Međutim, tada sam već bio toliko zagrejan da odustajanje nije bilo opcija. Nakon novog glasanja za predsednika i za novi upravni odbor, upao sam u upravni odbor. U to vreme vladala je jedna vrsta letargije u udruženju, a pošto sam valjda još jedino ja pokazivao odeređeni entuzijazam, poverili su mi sve poslove. Septembra meseca 2017. godine prvi put sam bio u situaciji da kreiram program za naredni događaj.

Setio sam se tada te sudbonosne poruke sa tvitera od sastava Nous Thaw, stare godinu i po dana. Kontaktirao sam Damira Ćosića, njihovog gitaristu, koji je bio oduševljen idejom da svira kod nas i odmah iscimao momke iz sastava Lednik i Cheap Moonshine da se pridruže ideji. Čas posla smo se dogovorili. Kasa udruženja je bila skroz prazna, pa smo nekoliko mojih drugara i ja isfinansirali ceo događaj. Dobili smo ključeve od Doma penzionera, iznajmili ozvučenje i rasvetu, a drugar koji drži prodavnicu muzičke opreme nam je doneo sve što je bilo potrebno od binske opreme.

Svirka se desila 14. oktobra 2017. godine. Bila je to revolucionarna svirka za nas i iz današnje perspektive na nju gledamo kao na nulti Lazarus fest, jer sa tada i rodila ideja o festivalu u Lazarevu.

Lednik, Nous Thaw, Cheap Moonshine

Lazarus fest, prvi deo


Nakon te svirke fokusirali smo se na projekat koji smo brižljivo osmislili i predali februara meseca 2018. godine odeljenju za društvene delatnosti grada Zrenjanina i mesnoj kancelariji u Lazarevu. Projekat “Lazarus Fest” dobio je “zeleno svetlo” u vidu sufinansirajućih sredstava, a zakazan je za 20. oktobar 2018. godine u Domu kulture mesta Lazareva.

Plakat za Lazarus fest vol.1
U međuvremenu, janura 2018. godine i formalno postajem predsednik udruženja i malo po malo počinjem da privlačim ljude sa istom ili sličnom vizijom. Do prvog Lazarus festa organizujemo još nekoliko svirki – Instant Karma, bend koji je predstavljao simbol zrenjaninskog rokenrola krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina, napravili su svoj povratnički koncert u našoj organizaciji; Forgotten Scream, nosioci novog plamena zrenjaninske metal scene; Madresi, popularni zrenjaninski “ramonsi” i dr.

Pošto nismo raspolagali naročito velikim budžetom kada smo ušli u realizaciju prvog festivalskog projekta, u kreiranju programa smo se rukovodili idejom da najpre pokorimo Zrenjanin, odnosno zrenjaninsku publiku, pa smo tako pozvali bendove koji predstavljaju kičmu zrenjaninske underground scene i imaju velike baze fanova u najbližem nam gradu – Desolation, Trash Union, Drink or Die, uz sastav Counter Ignition, kao specijalne goste iz Kovina.

Sve se odvijalo baš kao što smo zamislili. Fanovi pomenutih bendova su se tog 20. oktobra 2018. godine prosto slili u Lazarevo na naše oduševljenje. Nepodeljeno su svi bili fascinirani idejom da se napravi ovakav fest u selu sa manje od tri hiljade stanovnika.

Lazarus fest, deo drugi


Uspeh prvog izdanja festa naterao nas je da svu energiju, sve resurse, sav fokus stavimo na drugo izdanje festa, pa smo suspendovali sva ostala dešavanja do daljnjeg. Privučeni su i novi ljudi, kvalitetni pojedinci od kojih je napravljen dobar tim sastavljen od grafičkih i veb dizajnera, programera, marketinških stručnjaka, novinara i muzičara koje sve vezuje zajednička strast prema muzici i koji su se skupili da pomognu potpuno volonterski.

Prikupljena su značajna sredstva na konkursima za neprofitna udruženja građana, a onda se krenulo u sastavljanje programa drugog izdanja festa. Ovoga puta smo želeli da programom zahvatimo sve ono što je najaktuelnije na domaćoj underground sceni i izvođače koji su upravo sad u naletu i obećavaju mnogo, uz dva zrenjaninska sastava koja takođe pucaju od potencijala.

Plakat za Lazarus fest vol.02
Oktobra 19. u Domu kulture mesta Lazareva, tačno u 21 čas, drugo izdanje Lazarus festa otvorio je zrenjaninski sastav Empathy Soul Project, predvodnici nove zrenjaninske alternativne scene, isporučujući svoju fuziju post-panka, neopsihodelije i indie roka. Imali su nezahvalnu ulogu da otvore festival koji je više bio orijentisan na tvrđi zvuk, pred masom tvrdokornih metalaca, ali su se sjajno snašli i pobrali sve aplauze publike koja je polako punila Dom kulture. Selektirali smo ih u program kao zrenjaninski bend za koji smatramo da može daleko da dobaci.

Od prvog momenta kada sam pogledao spot za kompoziciju “Silazak u prah” beogradskog sastava Nula, poželeo sam da doživim taj bend uživo u Lazarevu. Potpuno su unikatna pojava na sceni koju bi trebalo negovati i pogurati. Njihov sludge metal uz post-metal ambijentalnost i harizmatičnog frontmena zvučao je u Lazarevu krajnje ubedljivo, pa su se čuli komentari kako je Nula strašan bend od strane ljudi kojima pomenuti žanrovi i nisu naročito bliski. Sa tekstovima na srpskom u vrlo emotivnom vokalnom izvođenju, a koji se bave egzistencijalnom teskobom, mogli bi zaista da se dokopaju šireg auditorijuma, uz, naravno, istrajnost. Uživao sam u njihovom nastupu od prve do poslednje sekunde.

Kada se na binu popeo mladi zrenjaninski sastav Forgotten Scream, sala Doma kulture bila je ispunjena do kraja. Momci su u Lazarevu faktički bili na domaćem terenu. Jednu od svojih prvih svirki su otprašili baš u Lazarevu, ali u manjem prostoru Doma penzionera. Svoju zahvalnost što smo bili jedni od prvih koji smo ih pozvali i podržali iskazali su tako što su dizajnirali zvanični sajt Lazarus festa, sav promotivni materijal i postali deo tima i organizacije Lazarus festa. Prosto rečeno – današnja zrenjaninska scena nezamisliva je bez FS familije. Svojom fanatičnom posvećenošću kako sopstvenom radu, kako jedan drugome unutar sastava, tako i bezrezervnom podrškom domaćoj metal sceni uopšte, pravi su primer kako bi i drugi bendovi trebalo da se ponašaju. Svirali su pesme sa novog, drugog albuma koji tek treba da izađe. Nisu igrali na sigurno proverenim adutima na kojima njihovi fanovi redovno prave lom. Međutim, svejedno su napravili lom. Nove pesme su zvučale fantastično. Evidentan je i rad na scenskom nastupu. Svojoj fuziji metalcore-a i melodičnog death metal-a, pridodali su i djent, pa celo pakovanje sada zvuči još modernije i ubedljivije. Zanimljivo je da je njihov nastup bio prvobitno planiran za otvaranje festa, ali momci nisu dali na sebe, zbog čega ih posebno poštujem. Sigurni u sebe i u svoje kvalitete, izborili su se za bolji termin i u potpunosti opravdali svoje argumente svojim nastupom i svojom muzikom. Upamtite ovo ime, ozbiljno prete da zapale sve pred sobom. Sva tri boda na domaćem terenu za FS.

Nastup sastava Quasarborn je podsećao na nekakav njihov privatni obračun sa nevidiljivim silama koje pokušavaju da ih sabotiraju sve vreme, ali ne uspevaju u tome. Kreće intro i prva pesma, ali sa njom i nevolje. Red neshvatljivih tehničkih problema, pa red maleroznih situacija. Prvo mikseta nije radila, pa monitoring, pa pucaju kaiševi na gitarama, pa ispadaju palice, pa jedni drugima slučajno isključuju kablove iz gitara i pojačala, pa Luka ratuje sa stalkom za mikrofon i izvlači deblji kraj... Ako isključimo sve to, sastav Quasarborn je doneo vrhunsku svirku, dok je njihov tehnički potkovani thrash metal zvučao blistavo kao i Lukin glas u visokim registrima. Sastav Space Eater definitivno je dobio dostojnog naslednika, a nama preostaje da nestrpljivo čekamo njihov drugi album “ A Pill Hard to Swallow” i još svirki na kojima će biti malo manje malerozni.

Brigand, foto: Angelina Kačunković
Bila je ponoć kada je pančevački sastav Brigand izašao na binu. Uzbuđenje je poraslo do plafona Doma kulture, među nešto starijom ekipom doduše. Lazarus ekipa od trideset plus prišla je prvim redovima da podrži bend koji je pratila još od Jewy Sabatay dana. I sam sam bio uzbuđen jer je bend koji je ostavio traga na moje rane i srednje dvadesete tu, na festu koji mi organizujemo, u našem Lazarevu. Ređaju se: “Kardio”, “Okovan”, “Pravo pa desno”, “Assante”... Pa onda sve hit do hita: “Voleo sam te”, “Metak s mojim imenom”, “Okean sreće”, “Nevena”... Pevanje u prvim redovima, šutka i delirijum na Neveni, “Milioneri protiv milijardera” za kraj. Ostajemo gladni. Nikad dosta sladžirane i grandžirane sonikjutovštine na Veljin način. Čekamo novi album koji bi trebalo uskoro da izađe.

Znalo se od početka ko su zvezde večeri. Devojke iz beogradskog sastava Nemesis su suvereno zavladale prostorijom od momenta kada su ušle u istu u popodnevnim satima i ljudi krenuli da ih spopadaju za fotkanje, a kada su se popele na binu negde oko jedan sat posle ponoći, masa ljudi se skroz pribila uz istu. Otprašile su skoro ceo debitantski album koji bi do kraja godine trebalo napokon da izađe, a na bis – “Vengeance”. Sastav Nemesis je pokazao izvanrednu usviranost i energiju sa bine, a publika im nije ostajala dužna od početka do kraja. Očigledno su devojke spremne za velike stvari u budućnosti, a mi im držimo palčeve. Nakon njihovog nastupa mogle su se čuti samo reči hvale za isti.

Dok su se Nemesis fanovi malo povlačili, prostor do bine zauzimali su Mud Factory fanovi da dokažu da ih je možda manje u sali, ali da su zato luđi. Bilo je već oko dva posle ponoći kada su se Vranjanci popeli na binu. Usledilo je prvoklasno gruvanje, pomeranje bubrega, headbang-ovanje, delirijum... Furiozan nastup u svakom pogledu. Harizmatični frontmen je vladao situacijom i ulivao strahopoštovanje samom svojom pojavom, dok je vokalom unosio jezu u kosti. Dajte im Zaječar, dajte im Fredman studio, dajte im sve što požele i sklonite sitnu decu od njih. Mud Factory je prava bomba koja dolazi sa srpske scene. Lazarevo im se već poklonilo.

Jedan od najupečatljivijih utisaka posle festivala sadržan je u mimu čiji su autori poslovično duhoviti momci iz FS-a:


Do sledećeg viđenja u Lazarevu...

Organizator i autor projekta: Aleksandar Petrović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva