Kako zamišljate savršeni dan sa voljenom osobom? Jedan od mogućih scenarija bi glasio: šetnja po prirodi, leškarenje na travi u osunčanom parku, poseta zoološkom vrtu, ručak u kineskom restoranu ili klopanje začinjenih pečenih rebaraca prstima, poljupci na nekom mestu sa koga se pruža predivan pogled na grad, zajedničko gledanje nekog filma, uzajamno hranjenje preslatkim kolačem u poslastičarnici staroj pola veka, šetnja psa i držanje za ruke, šapati na uho praćeni tihim pevušenjem neke pesme...

A koja bi pesma bolje opisala takav dan od numere „Perfect Day“ koju je napisao Lu Rid pre gotovo 5 decenija? Većinu pomentih karakteristika idealnog dana sa nekim koga volite (sa izuzetkom pečenih rebaraca) Lu je pomenuo u tekstu ove pesme. Međutim, ako mislite da je Lu pišući „Perfect Day“ imao na umu voljenu osobu, niste u pravu. Njemu se tih godina po glavi vrzmalo nešto sasvim drugo, - piše Vladimir Skočajić u svom tekstu za FatHipster.


„Transformer“


Kada je nastala pesma „Perfect Day“, iza Rida su bile burne šezdesete koje je proveo u bendu „Velvet Underground“, grupi čija je muzika po mnogo čemu bila ispred svog vremena. Tokom sviranja sa njima, a i početkom sedamdesetih, on je eksperimentisao sa drogama, a jedno vreme je bio i heroinski ovisnik (svojevrsnu „odu“ ovom otrovu spevao je sa „Velvet Underground“, nazvavši je prosto i jednostavno „Heroin“).

Iako nikada nije javno priznao, čitajući između redova njegovih malobrojnih intervjua iz dog doba, kao i slušajući priče njegovih prijatelja, a prvenstveno poznavajući njegovu biografiju, lako ste mogli doći do zaključka da je upravo ova droga metafora za voljenu osobu u tekstu pesme „Perfect Day“. Dve i po decenije nakon što je pesma objavljena, ova tvrdnja će dobiti još jednu potvrdu, ali o tome nešto kasnije.

Nakon što je publika relativno mlako prihvatila njegov debi album „Lou Reed“, Lu se udružio sa Dejvidom Bovijem i Mikom Ronsonom (obojica veliki ljubitelji grupe „Velvet Underground“) koji su producirali njegovu drugu ploču. Album „Transformer“ je objavljen u novembru 1972. i bio je potpuni Luov trijumf.

Iako se muzički oslanjao na tada aktuelni glem rok, jasno ste mogli da čujete Luov autorski pečat koji je pesmama davao osoben stil. Kada na to još dodamo Bovijevu i Ronsonovu produkciju (obojica su bila na kreativnom vrhuncu, jašući na uspehu koji su iste godine doživeli sa pločom „The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars“) koja je bila ispred svog vremena (što se posebno odnosi na produkciju pesme „Perfect Day“), uopšte ne treba da čudi što je „Transformer“ ostao jedan od najuspešnijih Ridovih albuma do današnjeg dana.

Pored toga što se na albumu nalazila „Walk on the Wild Side“, najveći hit koji je Lu snimio, pesme kao što su „Satellite of Love“, „Vicious“ i „Wagon Wheel“ su osvajale već na prvo slušanje. „Junaku“ našeg današnjeg teksta, pesmi „Perfect Day“ nije bilo nimalo lako da nađe put do publike među svim tim biserima. Pravda je zadovoljena tek 24 godine kasnije.


Zakasneli uspeh


Kada je 1996. godine objavljen film Denija Bojla „Trainspotting“, snimljen po istoimenoj knjizi Irvina Velša, vrlo brzo je postao hit u Velikoj Britaniji, a nedugo potom i u celom svetu. Film koji govori o životu mladih Škotlanđana čiji su dani ispunjeni drogom, razuzdanim noćnim izlascima i sveopštom besperspektivnošću, samo je sticajem okolnosti snimljen na severu britanskog ostrva.

Bila je to univerzalna priča u kojoj su se mogli prepoznati mnogi mladi koji „ne znaju šta će sa svojim životom“ bez obzira da li žive u Glazgovu, Baltimoru, Amsterdamu, Splitu ili Kragujevcu, što objašnjava uspeh filma među populacijom između 15 i 30 godina.

Posebno je potresna scena kada se jedan od junaka filma „uradi“ i kada ga u potpuno besvesnom stanju odvode u bolnicu, dok se u pozadini čuje „Perfect Day“. Pored ove, „Trainspotting“ je obilovao pesmama koje će obeležiti sredinu devedesetih (kao na primer „Born Slippy“ grupe „Underworld“), pesmama koje su nekada bile veliki hitovi („Lust for Life“ Igija Popa), dok je „Perfect Day“ bila jedina stara pesma koja je po prvi put postala planetarni hit baš tada.

Mnogi klinci koji nikada nisu slušali rane Luove radove, upravo su zahvaljujući toj numeri i saundtraku iz filma „Trainspotting“ po prvi put došli u kontakt sa njegovim klasikom  iz 1972. Bovijeva i Ronsonova produkcija koja je bila ispred svog vremena, samo je pomogla pesmi da nađe put do nove publike. Znam mnoge koji te 1996. nisu mogli da veruju da je „Perfect Day“ zapravo stara 24 godine.

Nakon ovog uspeha, „Perfect Day“ je doživela mnogobrojne obrade, od Bona Voksa, do Lučana Pavarotija, a bila je korišćena i u jednoj kampanji Bi-Bi-Sija.


Može biti ovo, može biti ono


Stihovi „You made me forget myself / I though I was someone else / Someone good“ mogu se tumačiti na više načina. Ukoliko je Lu zaista mislio na drogu dok ih je pisao, jasno nam je šta je hteo da kaže.
Međutim, ako vam naiđu oni momenti u kojima nemate preterano visoko mišljenje o sebi i svojim postupcima, bez obzira na šta se oni odnosili, takođe ćete se lako pronaći u datim stihovima. Uostalom, isto važi za celu pesmu.

Pogledajte samo završni stih „You're going to reap just what you saw“ (u prevodu „kako si sejao, tako ćeš i žnjeti“). Onaj ko se petlja sa drogom, zna šta mu sleduje. Takođe, ako ovu rečenicu primenimo na vezu između dvoje ljudi, nedvosmisleno podsećaju da će ti se kad-tad sve vratiti milo za drago, a u slobodnom prevodu kažu „budi dobar, ako želiš da ti se dobro vrati“. Prosto i jednostavno.

Na kraju krajeva, više uopšte nije važno na šta je Lu mislio dok je pisao ovu pesmu. Činjenica je da ona mnoge podseća na savršen dan koji su podelili sa nekim, nego na odnos sa nedozvoljenim supstancama. Neke druge pak, ona asocira na nešto sasvim treće. Nije li to jedna od osnovnih lepota umetnosti? Da sami vežete svoju asocijaciju za neko umetničko delo, potpuno nevezano od onoga što je autor imao na umu stvarajući ga. To samo govori o veličini ove pesme ali i o beskrajnom daru čoveka koji ju je stvorio.