Thy Art Is Murder i brutalni deathcore ponedeljak u Beogradu!



Sviđa ti se? Javi ostalima!


Brutalni ponedeljak, devetog jula, u Beogradu doneo nam je po prvi put u Srbiji svetsku deathcore senzaciju Thy Art Is Murder, kojima su podršku pružile devojke iz Nemesis benda i valjevski Y.O.X. Ovaj spektakl se odigrao u klubu Elektropionir, ugostiteljskog distrikta Cetinjske 15, a vrata prostora bejahu otvorena već u 20h. Organizacije su se latili momci iz MTA Promotion.

Beogradski klub Elektropionir je sinoć poslužio kao svojevrsno mesto hadžiluka celokupnog deathcore fan nukleusa Srbije koje se upravo ovde sjatio ne bi li poslušao svoje muzičke heroje koji su u okviru evropske turneje ’’Death Dealers European Tour’’ posetili Singidunum. Ispred i unutar kluba dale su se videti brojne poznate face iz hardcore, metal, punk sveta, kako iz Beograda, tako i iz Subotice, Čačka, Kruševca, Novog Sada itd. Tu je bio i MVP ovog tipa svirke - Vakz iz Bosilegrada, koji ne propušta ni jedan koncert u organizaciji MTA Promotion ekipe i koji se u nekoj pauzi i nama zahvalio što mu redovno podarimo po koju rečenicu izveštaja. Pozvao nas je krajem avgusta na novo hardcore druženje u Bosilegradu, koje će po svoj prilici postati jedna lepa tradicija (začeta prošle godine).

Vrata prostora otvoriše se u 20h. Kao što je najavljeno Y.O.X iz Valjeva u 20.30 prvi izleću na binu. Ja sam nažalost stigao tek na sam kraj njihovog nastupa. Gotovo nikad mi se nije desilo da neki koncert ne ispratim od početka, odnosno od grupe koja ga otvara, ali sinoć jeste. Ono što sam uspeo zamjetiti tokom poslednje pesme jeste odlična energija, veliki broj ljudi koji je ispratio njihov set i gomila znoja i ’’milih’’ mirisa koji su metastazirali prostorom. Nisu moja šolja soničnog čaja, ali je kvalitet neosporno prisutan. Još ako dodamo na to da su iz Valjeva, priča je realna.

Štafeta je dalje predata koleginicama iz Nemesis-a. Au, au, au, samo ću to reći. Kakav spoj, kakva uvežbanost, kakvi rifovi, kakav glas i kakav bend! Pre par godina sam otkrio ovaj sastav, i pored toga što me je radovala činjenica da su sve cure u grupi, ipak im nisam posvetio dovoljno pažnje. Istu sam više krenuo da upućujem ka stvaralaštvu ove petočlane (melodic) death metal ekipe pre izvesnog vremena. Prvo sam se oduševio spotom za pesmu ’’Uprising’’, a potom i njihovom pojavom na Bunt Rok festivalu RTS-a. Jeste, da, poprilično mazohistička avantura je samo gledanje tog TV festivala, ali se ipak isplatilo. Bilo je tu još par interesantnih bendova u moru dosadnih, no one behu moji lični aduti. Prvi put sam ih sada gledao uživo i ponavljam ono sa početka pasusa – au, au, au.

Na binu su izašle oko 21.15. Stigle su da odsviraju šest pesama, šest hitčina. Na repertoaru su se našle i nove stvari, poput ’’Dead End’’, ali i one nešto starije, kao recimo ’’Pandemonium’’. Gorepomenuta ’’Uprising’’ je posvećena, kako vokalistkinja Sanja reče - braći iz YOX-a, kojom su se i zahvalile na pesmi koju su ovi nešto ranije podarili njima. Ova, jedina traka bez solaže je oduvala Elektropionir. Svi su se fenomenalno proveli, a devojke još jednom pokazale i dokazale da za odličnu muziku, dobru zabavu i kvalitetnu izvedbu ni ne treba imati muškarca u bendu. Kršenje mačo stereotipa se nastavilo i tokom poslednje numere koju su izvele ’’Living Dead People’’. Prvi, neuspešni stagediving se dogodio tada, a i ono čuveno metalsko ’’oj, oj, oj’’ uz turiranje dlanovima. Prelepa slika! Grmljavina je prestala negde oko 21.40, kada su se ove carice povukle sa stejdža i ostavile binskim radnicima da isti adaptiraju za nastup hedlajnera. Bravo devojke! Vidimo se uskoro opet.

Satnica je strogo poštovana, a sat se bližio desetki. S obzirom na to da u Elektropioniru ne postoji bekstejdž, svi smo mogli videti TAIM kako se štimuju i šteluju za nastup. Dok su oni to radili njihov tonac je pustio Vengaboys – We like to party, dance hit iz devedesetih. Pozitivan uvod za mrak deathcore-a koji će uslediti, a krenuo je u 22.05. Pevač CJ i ekipa, svetu poznatiji kao Thy Art Is Murder, su se lagano promuvali kroz dupke pun Elektropionir i zauzeli binu. Brutalan ponedeljak, za brutalni start naslovnom numerom albuma iz prošle godine ’’Dear Desolation’’. Da se razumemo, deathcore je daleko od onoga što bih ja pustio, slušao i ponovio kod kuće, ali ovaj koncert je jednostavno oduvao. Beograd i Srbija definitivno imaju odanu fan bazu zvuku kakav gaje Australijanci, te je od prve sekunde svirke, bukvalno (i brutalno) krenuo da se trese ceo klub.

Pevač CJ je odmah na drugoj numeri ’’Puppet Master’’ dao sebi oduška, pa se popeo na monitor i zaurlao iz sveg glasa. Vrlo moćna slika, još ako istoj dodamo i činjenicu da je na sebi imao crni plaš, nalik druidskom, onda možete zamisliti. Ostatak benda je pak bio poprilično statičan, što je kapiram razultat umora koji turneja nosi kao nus produkt. Prvo horsko pevanje publike usledilo je tokom pesme ’’Holy War’’, a ništa manje glasno i sklado nije bilo ni tokom ’’The Purest Strain of Hate’’. CJ se pre nje prvi put obratio publici. Zvučao je kao neka iscrpljena r’n’r zvezda svojom pričom o tome kako ne preferira slikanje u toaletu, gde su ga fanovi saleteli za fotografisanje. U vezi sa tim je dodao da ga je neko okarakterisao kao ’’pussy’’, a to kod njega izaziva reakciju koja dovodi do ’’okončanja života’’. Srećom, ovo je bila jedina glupost, odnosno nepotrebnost koju smo čuli od frontmena sidnejskih deathcore velikana. Ostala obraćanja su bila pozitivna, ali otom potom.

Publika je međutim sve vreme bila pozitivna i da je ovo bilo neko takmičenje, zlato bi bilo zagarantovano. Pored stagediving-a, mosh-ovanja i ostalih plesačkih bravura, dogodilo se i čuveno ’’veslanje’’, koje ja baš davno nisam video, a u Srbiji možda i nikada. Povod je bila pesma ’’Absolute Genocide’’, a koreografija izgleda tako da se ekipa poređala u niz od nekoliko ljudi koji su se gibali napred-nazad, oponašajući veslački tim (bez kormilara). Pred jedinu obradu koju su izveli te večeri CJ ponovo pokrenu besedu koja se odnosila na to kako im je jako drago što su prvi put u Beogradu, kako je auditorijum za svaku pohvalu, a na posletku je pozdravio i bendove podrške sa posebnim akcentom na Nemesis. Obrada beše od Rammstein-a ’’Du Hast’’, aranžmanski potpuno izmenjena i jako interesantna.

Koliki je kvalitet grupe Nemesis i koliki su utisak ostavile na TAIM, govori i činjenica da je CJ pesmu ’’The Son of Misery’’ upravo njima posvetio. Pre toga je ponovio kolika ga sreća obuzima na ovom koncertu i to da sviraju u Beogradu, lepom, starom gradu. Radovao ga je i fakat da se nalaze u zemlji iz koje dolazi ’’Srpski film’’, za koji, posle ovog, poslednjeg izlaganja CJ-a uz Wattie-jev intervju pred novosadski koncert The Exploited-a, počinjem da verujem da je upravo on najveći srpski produkt, makar među svetskim bendovima čvršćeg zvuka. Dodao je i to da će se sigurno vratiti u Srbiju, a realno i zašto ne bi kad im je ovakva dobrodošlica priređena.

Taman kad je publika krenula da gubi energiju Chris McMahon je signalizirao istoj da će koncert trajati tačno još koliko jedna pesma. Za sam kraj odabrali su ’’Reign of Darkness’’, napoznatiju numeru benda sa albuma ’’Hate’’ iz 2012. godine. Smoglo se snage taman za još jedna kvalitetan wall of death koji je pokrenut onog trenutka kad je krenula vokalna grmljavina sa početka trake. Ogromna TAIM zastava se viorila još koji minut koncerta koji je u cilj uleteo tačno sat vremena nakon starta. Bis se nije dogodio, ali se očigledno bilo da su fanovi i ovim što su dobili prezadovoljni. Uz zvuke Kendrick Lamar-a, krenuli smo lagano da se razilazimo. Dva bas bubnja sa gorećim pentagramom su nas posmatrali dok smo mokri do gole kože napuštali Elektropionir.

Odličan, energičan i interesantan koncert. Zvuk je tokom cele večeri bio očaravajuć, a tonac hedlajnera posebno dobar u svom poslu. Za mene, kao nekog čija ovo sfera muzičkog interesovanja nije u potpunosti, ide najviša ocena. Ako izuzmemo onaj deo sa početka, gde CJ jadikuje nad, po njemu ’’čudnim’’ idejama i sitnim provokacijama nekih indiviua, sve je bilo bombastično, odnosno brutalno, kako su organizatori prejudicirali nazivom događaja. I bili su u pravu. Definitivno ovaj region ima kvalitetno deathcore fan jezgro i zbog toga bi bilo lepo da ovakvi susreti iz incidenta prerastu u rutinu. Ja bih za kraj samo još jednom pohvalio Nemesis, koje su me/nas oduvale, i publiku. Ipak je ona najvažnija u ovoj priči, jer da nje nema ne bi bilo ni brutalno, ni u ponedeljak, ni u utorak, sredu... Kraj.

Nemanja Mitrović Timočanin



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva