Priče o spotovima (49): Lajka na Mesecu – Mange
Helly Cherry
„Lajka na Mesecu“, jedan od najnovijih bendova iz Gornjeg Milanovca, ozvaničio je svoje postojanje objavivši svoj prvi muzički video za pesmu „Mange“. Pošto mi je Astor Lajka, frontmen ovog benda, prijatelj, a neretko i cimer, imao sam priliku da pratim rad i razvoj celog spota, zbog čega sam odlučio da ova epizoda Priča o spotovima ne bude samo klasična analiza videa, već i priča o tome šta se dešava u samom procesu stvaranja jednog muzičkog videa.
O ovom spotu slušam već mesecima, još od avgusta prošle godine kada je Lajka pobedio na TAKT festivalu u Novom Sadu, nakon čega je upoznao Vukašina i Maju Živaljević, koji su tada snimali „after movie“ festivala, a sada su autori spota za „Mange“. Lajka već dugo ima suludu ideju da sve spotove svog benda radi u različitim vrstama animacije. To je verovatno posledica njegovog loženja na spotove „Gorilaza“, za koje govori kako su mu urezani u sećanju još kada je kao klinac prvi put gledao spot za „Clint Eastwood“. Ono što on nije kapirao do sada je koliko je vremena i rada potrebno da bi se jedan takav spot napravio, a pošto Bluzdog ili iko od njegovog društva ne zna da napravi animiran spot, to znači da je i novac vrlo važan faktor u celoj priči, jer animacija je skupa rabota.
To nas dovodi do mini kampanje koju smo organizovali kako bismo sakupili novac za snimanje ovog spota. Pored svirke u milanovačkom klubu „Ljubitelj“, na kojoj je sakupljena jedna trećina iznosa, umetnički pokret „Sobakaisti“, čiji smo mi članovi, donirao je preostali iznos kako bi ovaj spot uopšte počeo da se realizuje malo dalje od početne skice i ideje. Do trenutka kada su snimljeni prvi kadrovi za spot, prošlo je već 5 meseci! Pretpostavljam da svako ko pravi muzički video ima onaj period zamišljanja i dogovora sa ljudima koji će ga realizovati. Imao sam priliku da učestvujem u tim sedeljkama gde je Lajka detaljno objašnjavao šta želi od spota, kako oseća pesmu i koji delovi moraju da budu naglašeni. Moram da se pohvalim da su moji tekstovi uticali na njegovo razumevanje muzičkog videa kao hibridnog filmskog žanra koji zahteva drugačiju vrstu pristupa, a to sam posebno mogao da vidim u njegovom insistiranju da se u prelazu pesme koriste video efekti koji će da dočaraju taj psihodelični deo i arabije u melodiji pevanja.
Nakon dugog rada i prepravljanja, konačno se došlo do ove verzije spota koja je najpribližnija onome što je zamišljeno i planirano. Naravno, brojni su kompromisi koje su morali da prihvate i članovi benda „Lajka na Mesecu“, ali i autori spota, jer u tom odnosu između autora muzike i autora spota uvek ima sučeljavanja mišljenja i različitog pogleda na istu stvar. Zato je interesantno da je na kraju ipak postignuto ono što dočarava glavnu ideju pesme, a to je uticaj tehnologije na savremenog čoveka, a posebno televizije kao medija. Moje istinsko gnušanje prema ovom mediju ovaj spot vrlo lepo dočarava kroz postupke kojima se koristi. Priča počinje tako što gledalac uranja u televizijsku sliku, a onda odatle kreće mlevenje u sadržaju koji se ponavlja i okreće, neprestano u sitnim varijacijama, ali i uvek isti, baš onako kako to radi pravi televizijski program, pokazujući nam uvek ista lica, samo u novim ulogama i scenografiji. Stop animacija koja je korišćena u realizaciji ovog spota doprinosi onoj psihodeličnoj atmosferi koju muzika ima, a pogotovo ono presipanje i ukrštanje lica. Zanimljivo je da se u spotu ne pojavljuje nijedan član benda, već su to statisti i autori spota, mada onaj lik sa dugom kosom malo liči na nekog Lajku iz budućnosti.
Na kraju spota izlazimo iz televizije i sve se vraća na staro, ali zauvek smo potrošili tih 5 i po minuta upijanja video sadržaja. Televizija je okrutna naprava koja hipnotiše svojim banalnim sadržajem, a ovaj spot je to dočarao na jedan umetnički način, stvarajući sadržaj koji treba da prevaziđe banalnost televizijskog programa, ali da i dalje ostvari onaj efekat izgubljenosti i usisavanja koji televizija postiže nad gledaocem.
Informacija iz prve ruke je da će „Lajka na Mesecu“ nastaviti sa objavljivanjem animiranih video singlova, a da je sledeći planiran za pesmu „Žuta štampa“ i da će biti u potpuno drugačijem fazonu animacije nego što je slučaj sa „Mangama“, a pošto će taj spot biti znatno zahtevniji, očekujte neku novu kampanju za skupljanje donacija u koju ćete moći da se uključite. Do tada, klonite se televizije što je više moguće.
O ovom spotu slušam već mesecima, još od avgusta prošle godine kada je Lajka pobedio na TAKT festivalu u Novom Sadu, nakon čega je upoznao Vukašina i Maju Živaljević, koji su tada snimali „after movie“ festivala, a sada su autori spota za „Mange“. Lajka već dugo ima suludu ideju da sve spotove svog benda radi u različitim vrstama animacije. To je verovatno posledica njegovog loženja na spotove „Gorilaza“, za koje govori kako su mu urezani u sećanju još kada je kao klinac prvi put gledao spot za „Clint Eastwood“. Ono što on nije kapirao do sada je koliko je vremena i rada potrebno da bi se jedan takav spot napravio, a pošto Bluzdog ili iko od njegovog društva ne zna da napravi animiran spot, to znači da je i novac vrlo važan faktor u celoj priči, jer animacija je skupa rabota.
To nas dovodi do mini kampanje koju smo organizovali kako bismo sakupili novac za snimanje ovog spota. Pored svirke u milanovačkom klubu „Ljubitelj“, na kojoj je sakupljena jedna trećina iznosa, umetnički pokret „Sobakaisti“, čiji smo mi članovi, donirao je preostali iznos kako bi ovaj spot uopšte počeo da se realizuje malo dalje od početne skice i ideje. Do trenutka kada su snimljeni prvi kadrovi za spot, prošlo je već 5 meseci! Pretpostavljam da svako ko pravi muzički video ima onaj period zamišljanja i dogovora sa ljudima koji će ga realizovati. Imao sam priliku da učestvujem u tim sedeljkama gde je Lajka detaljno objašnjavao šta želi od spota, kako oseća pesmu i koji delovi moraju da budu naglašeni. Moram da se pohvalim da su moji tekstovi uticali na njegovo razumevanje muzičkog videa kao hibridnog filmskog žanra koji zahteva drugačiju vrstu pristupa, a to sam posebno mogao da vidim u njegovom insistiranju da se u prelazu pesme koriste video efekti koji će da dočaraju taj psihodelični deo i arabije u melodiji pevanja.
Nakon dugog rada i prepravljanja, konačno se došlo do ove verzije spota koja je najpribližnija onome što je zamišljeno i planirano. Naravno, brojni su kompromisi koje su morali da prihvate i članovi benda „Lajka na Mesecu“, ali i autori spota, jer u tom odnosu između autora muzike i autora spota uvek ima sučeljavanja mišljenja i različitog pogleda na istu stvar. Zato je interesantno da je na kraju ipak postignuto ono što dočarava glavnu ideju pesme, a to je uticaj tehnologije na savremenog čoveka, a posebno televizije kao medija. Moje istinsko gnušanje prema ovom mediju ovaj spot vrlo lepo dočarava kroz postupke kojima se koristi. Priča počinje tako što gledalac uranja u televizijsku sliku, a onda odatle kreće mlevenje u sadržaju koji se ponavlja i okreće, neprestano u sitnim varijacijama, ali i uvek isti, baš onako kako to radi pravi televizijski program, pokazujući nam uvek ista lica, samo u novim ulogama i scenografiji. Stop animacija koja je korišćena u realizaciji ovog spota doprinosi onoj psihodeličnoj atmosferi koju muzika ima, a pogotovo ono presipanje i ukrštanje lica. Zanimljivo je da se u spotu ne pojavljuje nijedan član benda, već su to statisti i autori spota, mada onaj lik sa dugom kosom malo liči na nekog Lajku iz budućnosti.
Na kraju spota izlazimo iz televizije i sve se vraća na staro, ali zauvek smo potrošili tih 5 i po minuta upijanja video sadržaja. Televizija je okrutna naprava koja hipnotiše svojim banalnim sadržajem, a ovaj spot je to dočarao na jedan umetnički način, stvarajući sadržaj koji treba da prevaziđe banalnost televizijskog programa, ali da i dalje ostvari onaj efekat izgubljenosti i usisavanja koji televizija postiže nad gledaocem.
Informacija iz prve ruke je da će „Lajka na Mesecu“ nastaviti sa objavljivanjem animiranih video singlova, a da je sledeći planiran za pesmu „Žuta štampa“ i da će biti u potpuno drugačijem fazonu animacije nego što je slučaj sa „Mangama“, a pošto će taj spot biti znatno zahtevniji, očekujte neku novu kampanju za skupljanje donacija u koju ćete moći da se uključite. Do tada, klonite se televizije što je više moguće.
Pročitajte i prethodne tekstove našeg serijala "Priče o spotovima".
Andrea Kane