Nulti dan Exit festivala uz The Killers: Ikad je bolje nego nikad

EXIT 2017 – NULTI DAN
PETROVARADINSKA TVRĐAVA – NOVI SAD
5.7.2017.

Novi Sad je sedamnaesti put za redom epicentar evropskog i svetskog muzičkog dešavanja. Organizatori su rešili da ove godine svim zaljubljenicima u jedan od najvećih i najboljih festivala na svetu poklone još jedan dan užitka i time zaokruže ovogodišnji EXIT ’’Summer of love 2017’’. Nulti dan Exit-a, tzv. Day 0, odigrao se sinoć, 5. jula, pred publikom ’’Main Stage-a’’, ali i ’’Dance Arena’’ i ’’No Sleep Novi Sad’’ bina. 

 

Glavna predstava nultog dana Exit-a događala se na ’’Main Stage-u’’. Čast da otvori ovo izvrsno veče imala je riječka grupa Jonathan. Momci postoje od 2011. godine i iza sebe imaju par izdanja od kojih je najsvežiji album ’’To Love’’ izašao ove godine. Riječani su u svoj set uvrstili pesme sa svih svojih prethodnih izdanja, pa smo tako mogli čuti ’’Getting Closer Is Keeping Us Apart’’ sa istoimenog singla, zatim ’’Communicate’’, ’’Maggie’’ i ’’The School’’ sa albuma prvenca ’’Bliss’’, ali i ’’Who Lies To Whom’’ sa ’’To Love’’ koja se izdvojila u moru dobrih numera sa novog albuma. Moram da primetim izuzetnu uvežbanost ove šestorke i zvuk koji je identičan onom studijskom. Energija nije manjkala i bila je izrazito primetna kod pevača Zorana Badurina koji je sve vreme nastupa bio fizički aktivan. Gorepomenutom numerom ’’The School’’ oprostili su se od novosadske publike u 20:40, uz reči velike zahvalnosti.

Dvadeset minuta nas je delilo od sledećeg izvođača. Ovaj bend postoji od 1986. godine i predstavlja jedan od najaktivnijih sastava u Srbiji, kako koncertnih, tako i stvaralačkih. Ovaj potencijal i rad umeli su da prepoznaju ljudi sa MTV-ja, pa su tako Van Gogh dobili u dva navrata nagradu za najboljeg regionalnog izvođača, 2007. i 2014. godine. Po svoj prilici je ovo bila referenca ’’Ubicama’’ na čiji su se zahtev Van Gogh našli na istoj bini sa njima nultog Exit dana.

Uvertira nastupa Beograđana bio je remix njihovog najvećeg hita ’’Neko te ima noćas’’, nakon čega su se na bini pojavili Zvonimir Đukić – Đule i ostatak benda. Nastup su otpočeli naslovnom numerom svog šestog po redu albuma iz 2002. godine ’’DrUnder’’, nakon čega je usledio ’’Puls’’ sa prethodnog, petog studijskog albuma naziva ’’Opasan ples’’. Na idućoj pesmi, Đule se latio gitare, bez koje je do tog trenutka bio, i krenuo sa ostatkom benda da niže hitove. ’’Basna’’, ’’Vrteška’’, ’’Za godine tvoje’’ i ’’Tanka nit’’ su numere koje su usledile i na koje nisu ostali imuni ni oni koji ne vole bend ili pak stranci koji nisu stigli da preslušaju Van Gogh.

Pored muzičkog umeća, Đule se publici predstavio i kostimografskim vragolijama, pa je dobar deo nastupa na glavi imao periku/kapu, koju je kasnije skinuo. Pesma ’’Brod od papira’’ donela nam je jednu neviđenu stvar i ono zbog čega se mora odati ogromno poštovanje za ideju, atraktivnost i dovitljivost benda, ali prvenstveno Đuleta. Naime, Đule je na početku pesme ostavio gitaru i dohvatio bežični mikrofon nakon čega se lagano povukao sa bine. Pevajući, spustio se besprimetno u publiku i krenuo putem zone razdvajanja fan pita i partera da pozdravlja prvi red ovih drugih, a potom od poslednjeg, ka prvog redu fan pita. Tokom tog svog kratkog putešestvija kroz publiku, nije se libio da opali i po koji selfi sa fanovima i da se našali sa statičnim delom publike. Pošto se ovaj izvanredni šou završio, Van Gogh su odsvirali još ’’Spisak razloga’’, ’’Neko te ima noćas’’, ’’Kolo – Ludo luda’’ i za sam kraj ’’Anđele moj brate’’. Na ovoj potonjoj je ceo sastav izašao pred publiku i zajedničkim horskim pevanjem okončao svoj jednočasovni nastup na nultom Exit danu.

Poslednji bend koji je nastupio pre onih zbog kojih je najveći deo publike došao na ovaj Exit dan bili su Teachers. Bend je nešto novijeg datuma i iza sebe imaju nekoliko singlova. Dolaze iz Bruklina i frontmen benda jeste Bendžamin Bronfman, suprug poznate reperke M.I.A. Sastav je izuzetan i prava je šteta što još uvek nemaju ni jedno zvanično izdanje. U pitanju je spoj letnje, karipske i afričke muzike, fanka, elektronike i indie rock-a. Pevač Bendžamin je ujedno i gitarista, dok se uz ostale konvencionalne rock instrumente, bubanj i bas, na bini našlo još i violončelo, u prve dve pesme i saksofon koga se u pojedinim numerama prihvatio momak koji je muzicirao i na sempleru. Bendžamin je publici saopštio da su pored Novog Sada obišli još i Užice, Niš i Kosmaj i da će se definitivno vratiti jer, po njegovim rečima, vole Srbiju. U svom setu od sedam pesama posebno su se izdvojile ’’Flying So High’’, ’’Mannequin In Heat’’ i njihova najslušanija pesma, po Youtube parametrima gledanosti, ’’Ocean’’. Ovom pesmom su se nakon četrdeset minuta svirke oprostili od publlike, nakon čega su binu prepustili ogromnom timu tehničara koji je ’’Main stage’’ modifikovao za spektakl koji je sledio.

 

Otklonjeno je veliko platno koje je pokrivalu deo bine u zaleđu, donešeni su instrumenti i binsko ozvučenje, postavljeni su topovi za dimove i samo se čekao trenutak kada će jedno od vodećih svetskih imena indie rock muzike stupiti na ’’Main Stage’’. Izlazak na binu pozdravljen je gromoglasnim aplauzom svih prisutnih i šou je mogao da startuje. Kiša konfeta je označila početak ovog velelepnog izdanja američke grupe The Killers.

Ekipa u sastavu Brendon Flauers na vokalu (i mnogim drugim instrumentima), Dejv Kjuning za gitarom i Roni Vanuči Junior na bubnjevima, uz Džejka Blantona na basu, koji menja orginalnog basistu Marka Sotormera, suštinski je dala do znanja zašto slove za jedne od najboljih bendova ovakvog zvuka današnjice. Pad konfeta pratili su rifovi prve numere ’’The Man’’ koju je publika zajedno sa bendom otpevala u potpunosti. Naredna pesma, ’’Somebody Told Me’’, izazvala je još veće oduševljenje, a manjak istog nije se primetio ni kod ’’Spaceman’’ numere koja je usledila.

Moram pomenuti da pored gorenavedenih članova, celokupnom užitku su doprinele i tri dame koje su pevale bekvokale, kao i muzička ispomoć na turneji Ted Seblaj na gitari i klavijaturama. Pre nego što su započeli svoju četvrtu numeru, ’’The Way It Was’’, Brendon je na srpskom izgovorio ’’Bolje ikad, nego nikad’’ što je bila aluzija na to da su se upravo ovog, nultog dana Exit festivala, prvi put našli u prilici da zasviraju pred ovdašnjom publikom. Dodao je da se nikad više ovako dug period iščekivanja neće dogoditi. Rečenica koju je izgovorio na srpskom je pored svog muzičkog spektakla možda i lajtmotiv celokupnog nastupa. 

 

’’Smile Like You Mean It’’ prethodila je Brendonovoj solo izvedbi dela pesme ’’Human’’ na klaviru, koja je bila uvertira u obradu jednog od najvećih i najuticijanijih post-punk bendova ikada, Joy Division-a, a u pitanju je numera promenjenog aranžmana ’’Shadowplay’’. Ono što je Brendon započeo pre obrade, nastavilo se nakon nje, ’’Human’’. Simultana vokalna izvedba Brendona i publike je ovde dosegla zenit. Doslovno nije bilo čoveka, kako u fan pitu, tako i u parteru, koji nije zapevao ovu pesmu iz sveg glasa. Ređale su se dalje, jedna za drugom numere ’’For Reasons Unknown’’, ’’A Dustland Fairytale’’, ’’Read My Mind’’ i ’’Runaways’’, tokom kojih se Brendon u nekom trenutku dohvatio i bas gitare, uz, naravno, sempler i klavijature.

Celokupni vizuelni prikaz benda bio je fascinantan. Svetlosni efekti, laseri, sijalice i bezbroj drugih vizuelizacija dočarali su atmosferu Las Vegasa, grada odakle The Killers dolaze i doprineli da ovaj šou ostane nešto po čemu će se ovaj Exit festival pamtiti. Kulminacija koncerta nastupila je na njihovoj poslednjoj pesmi ’’All These Things That I’ve Done’’. Refren se prolamao Petrovaradinskom tvrđavom, a radost na licima publike je bila opšteprisutna. Tako su i napustili binu uz vokalni vapaj publike i povicima ’’I got soul, but I’m not a soldier...’’ Sat i deset minuta efektivne svirke. Međutim, ipak nije kraj. ’’Ubice’’ su se vratile ne bi li dozvolili sebi i publici da uživaju u još nekoj numeri benda. Prva pesma bisa bila je ’’Shot At The Night’’, zatim ’’Jenny Was a Friend of Mine’’ i ’’When You Were Young’’ , pa za sam kraj najveći hit benda ’’Mr. Brightside’’, koji je ekstazu u publici doveo do nemerljivih razmera. I u ovom delu nastupa nisu izostali vizuelno-tehnički efekti, pa se preko benda prosula kiša varnica koja je još jednom pokazala zašto će ovaj nastup imati posebno mesto u istoriji Exit festivala. Nakon odlaska ostatka benda sa bine, poslednji koji je ostao bio je bubnjar Roni Vanuči koji se posebno zahvalio publici.

 

Događaj za pamćenje definitivno. Jedina žal koja ostaje jeste činjenica da je fan pit bio delimično popunjen. Po svoj prilici postojala je znatna disproporcija između partera i fan pita, međutim The Killers su na viskom, profesionalnom nivou odsvirali svoj set, pa se ta nesrazmera nije odrazila na celokupnu sliku.

Posetioci i posetiteljke nultog Exit dana, koji su kupili karte za The Killers i bendove ’’Main Stage-a’’, svoju dalju avanturu na Exit-u mogli su da nastave na ’’Dance Areni’’ i ’’No Sleep Novi Sad’’ bini gde su se zvuci elektronike Jeffa Mills-a i ostalih izvođača čuli da ranih jutarnjih sati. Dobar uvod u ’’Summer of Love 2017’’ koji tek sledi.

Nemanja Mitrović Timočanin