Draga Anka
Helly Cherry
Draga Anka, kokoško jedna, slušao sam gusare sam! Poput Nathaniel Hawk-a, nasukanog od strane prelepe Daniele, ostao sam bez svog broda i zastave na njemu. Muzika Nikole Vranjkovića dugo je bila piratski brod koji nema posla na mom ostrvu. Dugujem jako veliko izvinjenje Nikoli i ljudima koji sviraju sa njim, godinu dana sam ih bojkotovao, smatrao delom tvoje izdaje.
Sredu, dan koncerta, proveo sam u nesigurnom lutanju kroz grad sa prijateljima, bio sam vidno nervozan, u strahu da ću te ponovo videti. Penjući se dobro utabanom stazom Norveško Srpskog prijateljstva, ugledao sam veliki skup ljudi. Različitih godina, svi u želji da ponovo čuju kvalitetnu umetnost, ulazimo nešto pre 20h u salu Norveške kuće. Mala sala, za oko 60 ljudi, bila je najbolje mesto u gradu za ovakav koncert. Ljudi su polako zauzimali svoja mesta, moje je bilo do same pozornice. Nisam želeo ništa propustiti, kao ni ljudi koji su sa mnom došli. Osvrnuh se na kratko, u publici sam mogao da primetim gomilu muzičara, slikara i pesnika, činjenica koja je popravila moje raspoloženje, ali je takođe i ubrzala moju nestrpljivost. Inače, tokom dana se vodila polemika oko toga da li Nikola dolazi sam ili uz pratnju benda, ali je sve već bilo jasno njihovim zajedničkim izlaskom i Nikolinim predstavljanjem svakog člana benda par minuta posle 20h.
Sam nastup bio je podeljen u dva dela: akustični i električni.
Iako vidno nisi bila tu, na prvi sklop očiju, prvi ton pesme, otvorila si vrata svog stana. Znao sam šta me čeka, i zato sam ih toliko izbegavao, ali sada sam se morao izboriti sa svojim limbom i melodijama u njemu. Nikola i ekipa su bili malo slobodniji u svom nastupu, razlog za to bila je nešto starija generacija koja je odrastala uz pesme Block Out-a. Bremeplov je uplovio u akustični čas.
Danilo Nikodinovski, gitarista bendova Concecration i E-play, u ovom sastavu može se nazvati mađioničarem, čarobnjakom sa druge planete! Val njegovih efekata je nezamenljiv i ovaj kvintet bi delovao jako prazno bez njega. U jednom trenutku sam pomislio da je jednostavno pravi čovek za Nikoline pesme, što je u nastavku koncerta i opravdao. Ređali su se čarobni akordi, ritam mašinerija je bila apsolutno precizna. Muzičari su bili jako raspoloženi i posle dugog vremena sam osetio ljubav u bendu, samu sreću izazvanu sviranjem instrumenata. Publika je to mogla da primeti i u svakoj pesmi se osetila povratna reakcija, što kroz pevanje stihova, što kroz burne aplauze posle svake numere. Bio je to prijateljski koncert ljudi koji se nikada nisu upoznali i možda nikad neće znati Nikolu kao običnog čoveka. Svakako da niko od njih nije običan čovek, niti je bilo koja individua posle sredinih pola 11 ostala ono što je nekada bila.
Anka, pribojavao sam se i duboko u sebi znao da će me ’’gusari’’ stići, još jednom prikovati trag prošlosti koji nikako da izbledi. Ovoga puta hrabriji, sklopljenih očiju ispijao sam tvoj nasmejani lik.
Nakon ’Gusara’ i ’Nagrade za strah’ završilo se podnevlje akustike. Nikola je, kratkim pogledom na mali časovnik koji je postavio na pojačalo, ne bi li bend i on ostali izgubljeni u pesmama koje su mi se činile jako kratkim, a opet, svaka je trajala više od pet minuta, uzeo u svoje ruke dobro poznati obezglavljeni narandžasti primerak konfuzije, magije i melanholije po kojem ga prepoznajemo još iz perioda Block out-a.
Oxbay
Sredu, dan koncerta, proveo sam u nesigurnom lutanju kroz grad sa prijateljima, bio sam vidno nervozan, u strahu da ću te ponovo videti. Penjući se dobro utabanom stazom Norveško Srpskog prijateljstva, ugledao sam veliki skup ljudi. Različitih godina, svi u želji da ponovo čuju kvalitetnu umetnost, ulazimo nešto pre 20h u salu Norveške kuće. Mala sala, za oko 60 ljudi, bila je najbolje mesto u gradu za ovakav koncert. Ljudi su polako zauzimali svoja mesta, moje je bilo do same pozornice. Nisam želeo ništa propustiti, kao ni ljudi koji su sa mnom došli. Osvrnuh se na kratko, u publici sam mogao da primetim gomilu muzičara, slikara i pesnika, činjenica koja je popravila moje raspoloženje, ali je takođe i ubrzala moju nestrpljivost. Inače, tokom dana se vodila polemika oko toga da li Nikola dolazi sam ili uz pratnju benda, ali je sve već bilo jasno njihovim zajedničkim izlaskom i Nikolinim predstavljanjem svakog člana benda par minuta posle 20h.
Redmond
Sam nastup bio je podeljen u dva dela: akustični i električni.
Iako vidno nisi bila tu, na prvi sklop očiju, prvi ton pesme, otvorila si vrata svog stana. Znao sam šta me čeka, i zato sam ih toliko izbegavao, ali sada sam se morao izboriti sa svojim limbom i melodijama u njemu. Nikola i ekipa su bili malo slobodniji u svom nastupu, razlog za to bila je nešto starija generacija koja je odrastala uz pesme Block Out-a. Bremeplov je uplovio u akustični čas.
Danilo Nikodinovski, gitarista bendova Concecration i E-play, u ovom sastavu može se nazvati mađioničarem, čarobnjakom sa druge planete! Val njegovih efekata je nezamenljiv i ovaj kvintet bi delovao jako prazno bez njega. U jednom trenutku sam pomislio da je jednostavno pravi čovek za Nikoline pesme, što je u nastavku koncerta i opravdao. Ređali su se čarobni akordi, ritam mašinerija je bila apsolutno precizna. Muzičari su bili jako raspoloženi i posle dugog vremena sam osetio ljubav u bendu, samu sreću izazvanu sviranjem instrumenata. Publika je to mogla da primeti i u svakoj pesmi se osetila povratna reakcija, što kroz pevanje stihova, što kroz burne aplauze posle svake numere. Bio je to prijateljski koncert ljudi koji se nikada nisu upoznali i možda nikad neće znati Nikolu kao običnog čoveka. Svakako da niko od njih nije običan čovek, niti je bilo koja individua posle sredinih pola 11 ostala ono što je nekada bila.
Anka, pribojavao sam se i duboko u sebi znao da će me ’’gusari’’ stići, još jednom prikovati trag prošlosti koji nikako da izbledi. Ovoga puta hrabriji, sklopljenih očiju ispijao sam tvoj nasmejani lik.
Nakon ’Gusara’ i ’Nagrade za strah’ završilo se podnevlje akustike. Nikola je, kratkim pogledom na mali časovnik koji je postavio na pojačalo, ne bi li bend i on ostali izgubljeni u pesmama koje su mi se činile jako kratkim, a opet, svaka je trajala više od pet minuta, uzeo u svoje ruke dobro poznati obezglavljeni narandžasti primerak konfuzije, magije i melanholije po kojem ga prepoznajemo još iz perioda Block out-a.
Moram ti nešto priznati, Anka: nikada nisam bio fan Block out-a. Jednostavno, bio sam mlad i jako glup, čim sam tako olako prelistavao audio primerke ekstremnog dobrog štiva!
Sad počinjem razumeti zašto si tiho nakon žustrih svađa pevala stihove:
’’...a gore lete avioni,
lete duše,
lete oblaci i sećanja,
I ljubav, mi k'o njene senke
mi smo uvek iza ili ispred nje
što blede, vetruju i slave
podignuta čela i pognute glave.’’)
Conceicao
Električni deo nastupa sam dočekao ispunjen, pun dobre energije koje se mogla osetiti u prostoriji.
Direktor Kulturnog centra je sa upravom Norveške kuće sredio da bend može svirati do pola 11, iako je rečeno da će nastup trajati do 22h. Nikola je bio u stalnoj borbi sa ’notama’, na taj način se našalio par puta tražeći tekstove pesama. ’’Ja sam ih napisao, ali mešam redosled druge i treće strofe’’, parafraziram, oprosti mi na nepreciznom hvatanju dela istorije. ’Majdan’, ’Fotelja’ , ’Svako putuje za sebe’, neke od onih koje bi volela čuti, a nisi. I učinila si sebi veliki propust, no dobro, biće prilika. Mogu ti reći i to da je ’Raskorak’ ponovljen nakon par sekundi početka pesme. Razgovor Nikole i njegovog kuma, bubnjara, je bio komičan. Mala Nikolina prozivka na tempo pesme je nasmejala sve u publici, ali se ništa nije moglo zameriti tom čoveku. Pogreška u nameštanju takta metronoma stavila je akcenat na ’Raskorak’ i težinu koju ova pesma vuče za sobom. Pečat ovom kvalitetnom nastupu stavila je nova pesma ’’Fototapet’’, u kojoj si mogla čuti i zviždanje Vrankovića, žviždanje bez kojeg bi pesma iskreno osiromašila.
’’Prosta tuga, so plus voda. Kroz nju ronim, pipam, tražim dno dna.
Pokvareni svetionik. Princ bez konja, ko đavo bez registarskog broja.
Tvoje ruke nekog grle. Grle mene, al' to više nisam ja.
Ja sam nestao odavde. Probio sam zid i skočio u fototapet.’’
Reči zbog kojih sam hteo zaplakati, ali sam ’hrabro’ ostao ’čovek’, ili sam jednostavno ’’rođen k’o pička’’. Jaka konfuzija bila je deo svih nas. ’’Fototapet’’ je definitivno ostavio najjači utisak na mene i ljude u sali. Nikola je ovom pesmom dokazao da Block out predstavlja deo prošlosti kojom se može ponositi, ali i to da neće i ne sme ostati u senci tog velikog benda!
Anka, ’’Nikad’’ nikada nije zvučala trezvenije i iskrenije. Njom su završili nastup koji nije mogao imati bis, kućni red je jednostavno morao biti ispoštovan. Morao sam prići Nikoli i odati mu priznanje koje je morao dobiti od mene, zbog naše ljubavi, pre svega. Ostaj mi zdravo dve hiljade i kusur godina...
P.s.- Pirates of the Caribbean(2003)
P.s.s - Više o koncertu iz nekog drugog ugla možeš saznati na facebook stranici: ’’Šta slušam, a šta mi se dešava’’, mog prijatelja Andree Kanea.
Fotografije: Facebook profil Nikole Vrankovića
Stefan Stefanović