Molotov #1



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Anarhistički, ili anti-autoritarni, pokret u Srbiji nije previše jak. Sastoji se uglavnom od različitih grupa afiniteta, kolektiva, čak i jednog sindikata, ali i velikog broja neorganizovanih pojedinaca/ki, koji su mahom skoncentrisani u velikim gradskim centrima, poput Beograda ili Novog Sada. Međutim, postoji jedna osobenost svojstvena anarhistima u Srbiji, a to je da različite inicijative dolaze iz, uslovno rečeno, unutrašnjosti. U pitanju nije nikakva slučajnost ili splet okolnosti, već pojava koja postoji već neko vreme, te su u modernoj istoriji anarhističkog pokreta u Srba prisutne takve tendencije. Još su tokom '90ih godina prošlog veka, upravo mali provincijski gradovi (Kraljevo, Smederevo, Sombor) bili rasadnici različitih anarhističkih pojava (kolektivi, fanzini, distribucije, itd). U vezi sa tim, pojava fanzina/magazina „Molotov“, koji dolazi iz Babušnice, malog mesta na jugu Srbije, ne bi trebalo nikoga da iznenadi.

Prvi broj fanzina “Molotov” je izašao u martu tekuće godine i na, nažalost, svega 24 strana donosi kratak, ali sasvim dobar, osvrt na trenutnu situaciju na lokalnoj, ali i internacionalnoj sceni. Ukoliko ste se pitali šta se kog đavola dešava sa Kurdima u Rožavi i kakve se borbe vode na tom prostoru (ne samo oružane, već i političke), onda ćete moći da dobijete sve neophodne informacije u vezi sa tim. U tekstu „Bitka za Kobane i mogućnost društvene revolucije u Rožavi“, je vrlo jasno i koncizno predstavljena situacija na tom prostoru, uz osvrt na istoriju kurdskih političkih grupa, sa akcentom na novim tendencijama u okviru njih, a koje se oslanjaju na učenje o tzv. slobodarskom opštinarstvu, američkog anarhiste Marija Bukčina. Mnogi događaje u Rožavi i trenutnu političku i ekonomsku transformaciju upoređuju sa situacijom u Španiji tokom građanskog rata, međutim potrebno je da prođe izvestan period kako bi se dao konačan istorijski sud i pravile slične paralele.

U sličnom tonu se nastavlja uzbudljivim intervjuom sa Nikosom Maziotisom, pripadnikom gerilske Revolucionarne borbe iz Grčke, koji je osuđen na dugogodišnju zatvorsku kaznu, koju služi u zatvoru tzv. C tipa u Domokosu, namenjenom pripadnicima oružanih revolucionarnih organizacija. Grčka ima dugu tradiciju gerilskih revolucionarnih grupa, počevši od grupe 17. novembar, da bi se njihov broj povećao u poslednjih nekoliko godina, sa porastom anti-autoritativnog pokreta. Upravo se grčki pokret često uzima kao pozitivan primer jer postoji čitava mreža organizacija koje deluju na celoj teritoriji, veliki broj kolektiva koji drže okupirane prostore na fakultetima, ali pojedine tajne revolucionarne grupe. Svi su svedoci slika koje nam dolaze iz Grčke sa svakim novim protestom gde se mogu videti stotine, ako ne i hiljade, u crno obučenih protestanata koji atakuju na policiju. Elem, u ovoj svojevrsnoj ispovesti drug Nikos, pored ostalog, objašnjava razloge zbog kojih je bio primoran na pljačku banaka te svoj postupak opravdava rečima: „S obzirom da ovakvi činovi nisu upereni protiv običnih građana, več protiv predatorskih finansijskih institucija koje imaju zakonsko pravo da pljačkaju narod, zaplenjuju kuće i imovinu ljudi koji ne mogu da vrate dug, onda u njima nema ničeg lošeg“.  U svetlu ekonomske krize koja potresa Grčku već nekoliko godina, tokom koje su hiljade građana dovedeni do prosjačkog štapa, ova izjava zvuči skroz legitimno. Ali da intervju ne bude sveden na pretparačke priče ala Boni i Klajd, pobrinuo se sam Nikos koji je detaljno opisao svoj politički stav o čemu možete čitati u ovom intervjuu.

Sledi poduži tekst o femicidu, koji je zapravo tema prvog broja “Molotova”. Tekst pruža uvid u istoriju pokolja nad nedužnim ženama, koji seže u period srednjeg veka, kada su započeli progoni žena optuženih za veštičarenje. Upravo ovi pokolji imaju formu genocida te se sam pojam (fem – žena i cide – ubiti) koristi da bi označio ubijanje žena iz različitih razloga. Osim ovog istorijskog osvrta, može se pročitati i neslavna statistika iz različitih krajeva sveta, pa i naše zemlje. U situaciji kada ni anti-autoritativna scena nije imuna na seksizam i nasilje nad ženama ovaj tekst je izuzetno neophodan i vrlo poučan.

Nakon poražavujućih podataka o nasilju nad ženama sledi tekst o vrtiću “Koko Lepo” koji funkcioniše u prostoru “Inexa” u Beogradu. Kako se u njemu navodi “Koko Lepo vrtić je samoorganizovani besplatni vrtić za decu iz beogradskog slama Deponija.” Počeo je sa radom 2013. godine i predstavlja pionirski poduhvat na ovim prostorima. S obzirom da su korisnici deca iz socijalno najugroženije kategorije stanovništva, ovaj vrtić predstavlja pravu oazu u kojoj mogu načiniti prve korake u pismenosti, a imajući u vidu sa kakvim se sve predrasudama susreću tokom školovanja, ovde mogu steći neophodno samopouzdanje da nastave sa školovanjem. I upravo pozitivni primeri nekolicine romske dece koji su prošli kroz vrtić pružaju dokaze u prilog aktivistima/kinjama koji su pokrenuli ovaj projekat.

Za kraj, slede nekoliko tekstova različite tematike, jedan u vidu apela beogradskim anarhistima, zatim sjajan tekst Džona Zerzana “Mladost i regresija u infantilnom društvu”, koji se bavi položajem mladih u kapitalizmu, a tu je i osvrt na situaciju u Hrvatskoj i represiju kojoj su izloženi aktivisti/kinje u jednoj “demokratskoj” članici EU, da bi se ovaj broj završio odlomkom iz knjige “Crvena device” Luiz Mišel, sasvim prigodno sa temom broja.

U vreme kada se sve digitalizuje i kada sve postaje dostupno na klik, postavlja se pitanje koliko je potrebno postojanje jednog ovakvog glasila. Mislim da je izuzetno važno jer ne samo što postoje dinosaurusi (poput mene) koji vole da u svojim rukama drže fizički uradak, već je značajno i za buduće istraživače levičarskih ideja jer će imati izvore koje će koristiti u svojim istraživanjima. Uglavnom, ako vas interesuje slična tematika obavezno kontaktirajte autore “Molotova” (molotovmagazin@gmail.com), te uz simboličnu donaciju (“Prilikom doniranja, ti se aktivno opireš istrošenom, starom novčanom sistemu i pomažeš napredak pravednijeg načina vrednovanja robe i usluga”, Šta je donacija? strana 10.) možete dobiti svoj primerak. U svakom slučaju, pojava „Molotova“ predstavlja sjajan momenat za dodatno jačanje, pomalo uspavane, lokalne anarhističke scene.

Vojkan Trifunović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva