The Cranberries
Helly Cherry
Pauza od šest godina nije uticala na kvalitet ovog sjajnog Irskog benda. Oni su specifični, jedino bi ih svrstala u alternativni rock. Vokal kakav Dolores pruža još nijedan drugi pevač/pevačica nije dovoljno definisao da bi isti preuzeo u svoj zaštitni znak tako dobro kao ona. Svojim tananim, tužnim a moćnim vokalom pogađa tačno gde treba i prenosi emociju koju nosi kroz svaku pesmu posebno. Sećam se da sam bila baš mala kad sam čula njihov najveći hit „Zombie“, i da mi je njena boja glasa ostala zauvek u sećanju. Volimo ih jer su neobični nekako. Najnoviji album je izašao u februaru ove godine, i samo nastavio zlatni niz prelepih pesama ovog benda. Postoje tu silne priče kako nas bend The Cranberries ne voli zbog ratne ere ovde na Balkanu, koja je inspirisala pesmu „Bosnia“ i da će ovde održati koncert samo zbog para. 'Ajde?! A za šta tačno nastupaju ostali muzičar, sirovi kikiriki? Koga briga?! Šta mi imamo sa tim? Mi treba da volimo muziku i da idemo na koncert ako nam odgovaraju kao bend i tu treba da bude kraj priče. Eto kad spomenuh, bliži se i taj decembar. Verujem da će biti koncert za pamćenje i da ću biti u prilici da odem i da plačem na dosta pesama. Da, da. Neke njihove pesme u meni a verujem da nisam sama, bude reku suza, eto tako ne znam ni ja što tačno. Pesme koje nekako obavezno treba preslušati su: „Linger“, „Ode to my family“ (suze na ove dve pesme skoro obavezne), „Zombie“, „Empty“, „Salvation“, „Will you remember“, „Joe“, „Just my imagination“, „What's on my mind“, „Never grow old“, „Time is ticking out“, „Chocolate brown“, „Losing my mind“, „Roses“. ako ih niste ozbiljnije slušali, dajte im šansu i pustite makar ove navedene pesme. Ako vas ne kupe, jednostavno odustanite - nisu bend za vas.
Tamara Maksimović