WOLF MAN (2025)
Helly Cherry
Li Vanel, pošto je uspešno modernizovao "Nevidljivog čoveka" za Univerzal snimivši jedan solidan hit od priče koja je u biti o zlostavljanju u vezi, pokušao je nešto slično da uradi i sa klasičnim monster naslovom "Wolf man" prebacujući priču na kolosek nešto intimnije, porodične drame, malo likova i zgusnutu tenziju između njih.
Nažalost, publika nije zagrizla, i sada imamo film koji u biti nije loš, ali kao da nije dokraja realizovao svoje potencijale niti shvatio kako da ova priča bude "punija" i za horor zahvalnija. U suštini, filmu kao da su još pre premijere presudile slike toga kako izgleda naslovni vukodlak, te to u startu nije raspalilo maštu gledateljstva.
Priča je slična "Isijavanju" i tretira tu poznatu "tročlana porodica" dinamiku, krizu unutar porodice gde je otac neostvareni pisac i čija se frustracija na kraju ovaplućuje u pretvaranju u čoveka vuka, što je svakako lepa posveta Džeku Nikolsonu koji je i sam 90-ih glumio u "Vuku".
Takođe, simpatična je posveta "Saw" franšizi, čiji je Vanel kokreator, kada narečeni Čovek vuk kreće ga glođe svoju nogu.
Filmu treba previše vremena da bi nešto konkretno počelo da se događa na ekranu, a to nešto okruženo je pomračinom, i premalo likova, te sve deluje izolovano od pravih horor emocija i vrednosti i više kao neka karakterna studija o čoveku koji kreće da razvija animalne instinkte u osvit sopstvenih razočarenja u karijeru, oca, život i sl.
U svakom slučaju, ovaj intimniji pristup, sa nešto suženijim opsegom na manje likova i manje akcije koja bi bila bila emotivnije supstencijalnija, možda je delovao kao dobra ideja, ali u realizaciji smo dobili jedan kompetentan, ali već viđen i ne priviše graundbejking film koji se može jednom odlgledati.
Ocena 3+
Nažalost, publika nije zagrizla, i sada imamo film koji u biti nije loš, ali kao da nije dokraja realizovao svoje potencijale niti shvatio kako da ova priča bude "punija" i za horor zahvalnija. U suštini, filmu kao da su još pre premijere presudile slike toga kako izgleda naslovni vukodlak, te to u startu nije raspalilo maštu gledateljstva.
Ono što imamo jeste jedan pristup klasičnoj priči iz vizure koju je Kronenberg dao "Muvi", dakle dizajn monstuma je nešto svedeniji, bliže čoveku nego zveri, bez previše elaboriranih efekata metamorfoze koji su krasili klasike ovog žanra kao što su "Urlikanje" i "Američki vukodlak u Londonu", ali sa jednim sirovijim, prizemljenijim pristupom, sa praktičnom šminkom i efektima koji ne odlaze u smešni CGI.
Priča je slična "Isijavanju" i tretira tu poznatu "tročlana porodica" dinamiku, krizu unutar porodice gde je otac neostvareni pisac i čija se frustracija na kraju ovaplućuje u pretvaranju u čoveka vuka, što je svakako lepa posveta Džeku Nikolsonu koji je i sam 90-ih glumio u "Vuku".
Takođe, simpatična je posveta "Saw" franšizi, čiji je Vanel kokreator, kada narečeni Čovek vuk kreće ga glođe svoju nogu.
Filmu treba previše vremena da bi nešto konkretno počelo da se događa na ekranu, a to nešto okruženo je pomračinom, i premalo likova, te sve deluje izolovano od pravih horor emocija i vrednosti i više kao neka karakterna studija o čoveku koji kreće da razvija animalne instinkte u osvit sopstvenih razočarenja u karijeru, oca, život i sl.
U svakom slučaju, ovaj intimniji pristup, sa nešto suženijim opsegom na manje likova i manje akcije koja bi bila bila emotivnije supstencijalnija, možda je delovao kao dobra ideja, ali u realizaciji smo dobili jedan kompetentan, ali već viđen i ne priviše graundbejking film koji se može jednom odlgledati.
Ocena 3+
Slobodan Novokmet