Vladimir Bakić (Heavy Metal Entertainment fanzin): Fanzini su oduvek bili veoma važni na sceni | INTERVJU

Krajem 90-ih i početkom 2000-ih bili smo jako aktivni oko nekih bendova, organizacije koncerata, radio emisija i sl. Tim prvim brojem sam imao želju da predstavim neke od najboljih BG bendova koji su tada radili, naravno u žanru u okviru koga smo delovali. S obzirom da su mi ti bendovi bili drugari nije bilo to tako teško uraditi. Bili smo mnogo mlađi i poletniji sa entuzijazmom velikim ko Sunce a i imali smo znanje. Takođe, nisam hteo da bude standardan te nije bilo intervjua, nego sam hteo da bendovi sami kažu, ko su, šta su i zašto. Sećam se da sam baš uživao praveći ga i tripujući kako će to biti „najbolji zin iz Beograda“. Bili smo pravi mali Hardcore gangsteri i nismo trpeli ništa što nam nije odgovaralo, čak smo ga i fotokopirali na kvar u jednom bednom NGO-u. Skoro kada sam uzeo da ga prelistavam posle mnogo vremena, malo mi je bilo i smešno koliko smo bili „napaljeni“ ali smo u tom trenutku odradili dobar posao i verovali ili ne većina tiraža je završila u inostranstvu, slao sam ga svuda po svetu.

Na ovo „kada“ stvarno ne znam da odgovorim. Prvi fanzin, kada još nisam znao šta je to sam kupio u nesrećnoj „Srećnoj galeriji“ u SKC-u krajem 1987. Bio sam opčinjen tim formatom (video sam text o Suicidal Tendencies) i znao sam da ću kad-tad barem pokušati da i ja (uz pomoć prijatelja, zato pišem u množini) uradim nešto slično.

Drugo pitanje koje se logično nameće je, šta te je inspirisalo da se ponovo aktiviraš na fanzinaškom planu, posle eto 23 godine, pogotovu u današnjoj eri interneta?

Pa fanzini su non stop oko mene. Ta moja Hevi metal zabava je non stop aktivna. Stalno mi se rađaju nove ideje, šta bih ja kao pojedinac (uz pomoć prijatelja, to je meni vrlo važno) mogao da uradim za tzv. „scenu“, drugare i dobre ljude iz bendova. Istog trenutka kada sam odlučio da napravim novi broj, znao sam kako će izgledati i šta će biti u njemu. Jednostavno takav sam, kad nešto odlučim... „što na um, to na drum“! Era interneta ima svoje prednosti, naravno, ali nešto solidno u rukama je prava stvar. Uvek verujem da ima ljudi koji su za to i pokazalo se da sam u pravu.

Koliko je danas fanzinaštvo na (s)ceni i imaju li fanzini svoje mesto na njoj? Odgovor naslućujem ali bih ipak želeo da čujem tvoje mišljenje.

Fanzini su oduvek bili veoma važni na „sceni“ i zato mislim da će ih uvek biti. Ljudi vole kada vide svoj omiljeni bend u nekoj publikaciji, bendovi vole da pročitaju recenziju o svom izdanju (nekada im se mi ne svidi), onaj ko ima takav interes može u stvari veoma lako da provali kakav je lik/likuša koji su pravili fanzin i na osnovu toga i da deluje: pohvalom, prozivkom, pismom ili nekim doprinosom uopšte. Problem je što je velika većina fanzina sranje! 90-ih sam se zbilja zgražavao kakvih je sve gluposti bilo! 75% ih je bilo blagi užas! Bilo ih je stvarno puno, ali im je pristup bio diletantski: bez imalo ideja, samo iz fore (čast onima što spadaju u drugih 25%), bilo ih je u svakom selu (a i slušala se groznija muzika)... 80-ih je čini mi se bilo drugačije, ljudi su bili inteligentniji i mnogo više zainteresovaniji i iskreniji. Nisu tek tako lako mogli da naprave dobre kopije ali su radili iz srca. Ali da ne grešim dušu i tada je bilo budalaština, ali u mnoogo manjoj meri. Za mene je fanzin svetinja, zato sam mnogo kritičan te se izvinjavam svima koji su pravili sranja. Činjenica koja me veseli je da danas provincija ima mnogo veću produktivnost od Beograda i puno dobrih stvari dolazi iz manjih sredina.

Koliko ti je trebalo vremena da sakupiš materijal za drugi broj, da li je trebalo vremena da se vratiš u formu ili je sve teklo glatko?

Ovaj odgovor će biti kratak. Za mene je to rutina. Skupljanje materijala, pisanje, sklapanje celog fanzina i štampanje završeno je za malo više od dva meseca. Sve je kako kažete išlo glatko, jer kad nešto sebi zacrtam, ja ne stajem dok ne završim. Hteo bih da napomenem da sam totalno samouk, te programi u kojima radim, bilo za zin, muziku ili video su za mene izazovi, pa zato mislim da uvek može bolje. I biće!

Drugi broj je gotovo rasprodat. Da li si očekivao ovoliko interesovanje?

Hehe, tiraž fanzina je 100. komada i za sada to ne mislim da menjam čak ni broj strana ne mislim da menjam. 40 ih je, za fanzin sasvim dovoljno (pre su fanzini imali mnogo manje strana). Interesovanje i nije bilo neko ogromno, ali znate kako se kaže, svaki kupljen fanzin pročita barem 10 ljudi (neka bude i 6). Pošto je stvar tek u povoju, tek treba da se vidi da l' ima interesovanja ili ne. Definitivno ima nekog, tako da to pospešuje taj moj entuzijazam i nemam/o nameru još neko vreme da stanem/o.

Siguran sam da se za fanzin interesuju pre svega starije generacije. Ali, interesuju li se mlađe u dovoljnoj meri?

E vidite tu debelo grešite. Fanzin je kupilo par persona iz starije generacije ali malo onih sa „scene“. To su ljudi koji vole pisanu reč i vole da slušaju muziku a i hteli su da podrže Bakićev (moj) rad. Za one koje sam mislio da će sigurno biti zainteresovani, 0 poena! Na moju veliku radost, mlađi ljudi su pokazali da žele, da hoće... Ja mislim da je tako i bolje. U promociji mi je dosta pomogao onaj rivju na vašem portalu (hvala profesoru Vojkanu strejtedž legendi) i Nemanja iz OOTD koji takođe pisao na njihovom sajtu odmah pošto je zin izašao. Zahvaljujući vama/njemu javilo mi se dosta meni nepoznatih ljudi (pa čak i neke keve koje su to kupile za decu). Na mlađima svet ostaje, samo da se ne zaglupe...

Hoće li biti dostupan PDF ili možda drugi tiraž drugog broja obzirom da je ostalo još nekoliko primeraka?

Pih, PDF može da dobije svako i uvek bez obzira dal je rasprodan zin ili ne! Nikada se nisam „štekovao“ ni za šta i uvek bio rad da pomognem. Pare me ne interesuju, ja sam uvek za umetnos' ;) Drugi tiraž nema šanse, ali, pošto su me svi pitali za prvi broj!? odlučio sam da odradim reprint, te svako ko bude kupio broj 3 dobija prvi za dž uz njega! Mislim da ću tako na neki način uzvratiti poštovanje koje dobih samim činom kupovine. Hvala svima koji su kupili, a ako neko želi PDF neka se slobodno javi, sve razumem.

Da li više prodaš primeraka ili razmeniš fanzin za nešto?

Većina se prodala, iskreno. Svako ko je doprineo dobio je primerak. Bilo je pokušaja razmene... Ali mi je najdraže kada ga poklonim nekome iz branše a hteo je da ga kupi. Mislim, dovoljno sam mator da ja to mogu da isfinansiram pa mi nije frka da poklonim. Ipak, u duhu DIY etike, kupi i podrži fanzin, ploču, kasetu... Ja uvek kupim jer smatram da tako podržavam rad stvaraoca, umetnika itd. Sa koncertima ista priča, ne želim na spisak, ako imam pare idem, ako nemam, ne i tako je oduvek. Podrži svoje prijatelje, svoj omiljeni bend, oni se cimaju da bi ti uživao!

Postoji li neka distribucija Entertejnmenta kod nas i u regionu?

Ovo je mlad fanzin i za ovaj broj nije bilo nikakve distribucije. Dobra stvar je da je fanzin stigao ili će stići u sve Ex YU „zemlje“ gde mogu da razumeju šta piše. Inače znam da je otišao i do Japana, Amerike, Portorika a evo pre neki dan mi drugar poslao sliku sa Virgin Islands, neverovatno! Potrudiću se da bude neka distrubucija, po par komada na nekim mestima gde to ima smisla.

Pratiš li domaće (eks-Ju) fanzine ali i portale, da li imaš neke favorite koje bi preporučio?

Pa pratim sve što mogu. Do skoro nisam ni znao da postoji još neki fanzin (a i to je jedan od razloga za ponovno pokretanje) sem OOTD koji redovno kupujem ali sam se na sreću prevario. Pre par dana dobih SMD fanzin iz Crne Gore (radost). Sem vašeg portala (bez ikakvog ulagivanja) nemam ja tu puno šta da pratim ili ne znam šta da pratim. Ima par kvalitenih iz Hrvatske. Ono što je mene privuklo Helčeriju su tekstovi o mojim omiljenim stripovima, Marti Misteriji i Mister Nou. Tako je kako je...

Akter si i nekadašnje HC scene. Možeš li uporediti to vreme i danas? Na primer prednosti i mane scene devedesetih i danas.

Sada će me mnogi zamrzeti, ali odgovaram iskreno. Nije lako odgovoriti pa ću napraviti neke usporedbe. Mi 90-ih smo stvarno imali frke i sa parama i sa instrumentima i sa prostorijama za probe i sa studijima gde bi kvalitetno snimili demose (šta tek mogu na tu temu da kažu naši predhodnici iz 80-ih) dok je to sada mnogo sve pristupačnije, zato ovo novije generacije „ubijaju“ kako sviraju, tehnički su na maximumu! Prilično mi je neverovatno da smo mi tada imali više opcija/klubova za sviranje (KST, Bunker, Akademija plus još gomila manjih mesta) nego što vidim da ima danas. Možda i ima ali ih oni bojkotuju ili ja ne znam... U principu srpska scena od 90-ih do danas je konstantna, što će reći, totalno razjedinjena i licemerna. Svako je za sebe ili jedna grupacija bendova sarađuje samo između sebe. Koliko ja vidim, sve je puno lažnih moralista i preterano politički korektnih da mi je to prosto smešno, ti ljudi nemaju veze sa punk/HCom nego su tu iz lične koristi i ega, samo seju razdor pod pričom UNITY! Što kaže brat Noske „njih treba samo tući“! Xaxaxa, naravno malo sad preterujem, neka svako radi šta hoće, ali meni sa 51. godinom ne mogu da mažu oči! Mi u ono vreme nismo imali problem da u oči kažemo da nečiji bend preziremo ako smo mislili tako. Bilo je slučajeva da se mnogi trpaju u HC koš sa dž dž muzikom. Toga danas nema, svi su „super“! Paz' majku mu da nisu. Poštujem svačiji rad bez obzira ali nemoj da pričaš da si nešto što nisi! Mi smo o tome pjevali još 93-će! Možda ni mi nismo bili cvećke, ali smo bar govorili ono što mislimo! To je za mene HC, ogoljena iskrenost! Drago mi je da ima i sad dobrih bendova koji razumeju i koji odvajaju žito od kukolja i koji su spremni za saradnju i druženje. Naravno nikakav pro srBski i klero-fašizam ne dolazi u obzir, ta stvar je jasna! Mene je ta podela oduvek nervirala i zato sam se trudio da budem poseban entitet i svima sam davao šansu i sve sam posmatrao, zato imam sačuvane snimke i „ovih“ i „onih“ pa nek im istorija sudi. A doživljavao sam situacije od nekih poznatih HC faca da kada im kažem npr. da im je koncert bio super oni mi kažu da mi ne veruju. BG scenu su uvek prozivali da je apolitična, što apsolutno mislim da nije tačno, što su pevali na engleskom i uvek našli nešto da je ocrne. Mislim da je to bila ljubomora, jer su svi „oni“ samo čekali taj KST ili šta god. Užas, teške su to stvari a mogle bi biti tako lake. Srednji prst svim badmind-ovima! Idemo dalje...

Fanzini 80-ih je još jedan projekat na kome radiš. U pitanju je svojevrsna onlajn arhiva - jasno je već čega. U trenutku dok razgovaramo, obrađeno je gotovo 400 raznih fanzina sa prostora bivše Jugoslavije. Reci nam nešto više o ovom poduhvatu, kako i zašto je nastao, koliko traje, postoji li ideja da se priča proširi i na kasniji period i gde se mogu čitati svi ti fanzini?

Tu stranicu je pokrenuo ne znam kada simpatični gospodin Jadranko Mlinarić iz Zagreba, urednik nekadašnjeg TSOM fanzina iz 80-ih. Jednom prilikom sam u jednoj grupi na fejsu podelio sliku sa kolekcijom mojih sačuvanih fanzina iz dotičnog perioda i on me je kontaktirao. Trebalo mi je godinu dana na nabavim skener i da krenem sa radom. Kao što sam rekao, ja kad nešto krenem da radim ne stajem, te sam u dve godine recimo iskenirao sve svoje i sve koje sam mogao da nabavim. To je stvarno veliki broj skenova. Nikada to ne bih radio da mi se nije svidela ta ideja da imamo celu tu fanzinsku zaostavštinu na jednom mestu, te su se tu javljali između ostalog i sami autori sa pozitivnim komentima. Trenutno stranica malo stagnira dok se ne nabavi neki novi kontigent. Ljudi su lenji po tom pitanju i mrzi ih da se cimaju. Svaki skenirani zin ima da se skine u PDF-u te mi stariji možemo da se podsetimo a mlađi mogu da vide & nauče kako je to bilo u Jugoslaviji što se toga tiče. Vrhunska stranica! A što se tiče kasnijeg perioda, niti imam vremena niti želje za tim, mada imam iskeniranu gomilu „dobrih“ iz 90-ih. Dobio sam info da se na tome radi, samo ta arhiva neće biti na fejsu već u okviru lokalne biblioteke, te ću sigurno pomoći ako budem mogao (dao sam prvi broj). Ja još nisam dobio pristup njoj ali nadam se da hoću. Bićete obavešteni sigurno.

Još jedan poduhvat vredan pomena je tvoj tjub kanal HMEnt. Tu postavljaš arhivu snimaka starijih domaćih HC bendova ali i dokumentarace koje sam radiš i koji su izazvali pozitivne reakcije. Pa bih voleo da i taj segment pokrijemo jer mislim da vredi.

To je počelo za vreme korone kada niko ništa nije radio nego smo se samo dosađivali. A pošto meni nikada nije dosadno, počeo sam da izvlačim stare flayere, plakate, slike... i da ih delim na svom FB profilu prijateljima. To su bile stvarno fantastične reakcije i to mi je dalo vetar u leđa da krenem da vadim i te stare snimke i da ih postavljam ali su morali da zadovolje moje kriterijume. Tako da sam se igrao, izbacivao šum, malo remastrizovao, ukratko popravljao ih najbolje što mogu. I tu je bilo super pozitivnih reakcija jer neke snimke sam i ja čuo prvi put posle 30 i kusur godina. To su u glavnom snimci sa kaseta i tom poslu nema kraja, a pošto ima i drugih stvari u životu (porodica, životinje, posao, prijatelji) sada to ide polako. Zezali me drugari da sam „glavni arhivator“ ali da ja to nisam sačuvao bilo bi zaboravljeno. Dosta toga je i izgubljeno a dosta toga se krije po nekim kutijama. Mogu da kažem da sam tada pokrenuo još gomilu ljudi koji su počeli da dele „sećanja“. O dokumentarcima ćemo u sledećem pitanju...

Može, ako sam dobro razumeo, radio si i neke spotove za druge bendove. Da li se to baviš i video produkcijom?

Posao mi je takav da imam pristup profesionalnoj video/audio opremi. Moj šef mi je ortak, te nije bilo nikakvih problema da ja to iskoristim za ovako, lično :) Tako sam i snimio za sada ta dva kao dokumentarca sa stvarno legendama BGHC-a. I da, reakcije su u glavnom bile pozitivne ali i sami znate da uvek se nađe neki zaludan „koji zna bolje“. Ne obraćam pažnu na to. Ti dokumentarci možda i ne bi bili tako dobri da nisam imao gomilu propratnog materijala koji je pratio priču. Treba pogledati i videti o čemu se radi. Mislim da su priče zanimljive. Takođe sam digitalizovao i jedan legendarni HC koncert iz 95. sa kremom tadašnje scene. Radost mnogih je tada bila velika jer je ipak taj dokument sačuvan. Uradio sam i 3 spota ja jedan BGHC bend (neću ga imenovati) ali su sva tri cenzurisana i sklonjena zbog prevelikog broja subliminalnih poruka od strane samog benda(?!) xaxaxa, eto i to može da se desi. Takođe i za Nothing Sacred i Vox Populi. Ali ono na šta sam za sada najviše ponosan je što sam snimio prvo gostovanje ikada u Beogradu slovenačkih legendi Odpatki Civilizacije (svirali još Thrash Codex i Vox Populi). Koncert sam snimao sa tri profi kamere i zvuk po kanalima tako da to sve izgleda i zvuči profi, naravno u HC DIY maniru. Tu je moj šef ispao car jer sam ga terao da on bude ona ne statična kamera, te je on hrabro ulažio u šutku i snimao klouzapove :) Uvek neki problemi sa tim videom ali ne dam se, ima još ugovorenih projekata, imam ideja šta bih radio, tako da biće svega, eto postao sam „multimedijalni umetnik“ xaxaxaxa (hvala Vojkane)

Da se vratimo na fanzin. Po tvojim rečima, treći broj se uveliko radi. Kada ga možemo očekivati i hoće li biti nekih novih detalja, rubrika? I u kom smeru bi fanzin mogao da se razvija?

Tako je. Vredno se radi, za sad se pišu neke recenzije i ugovaraju se intervjui sa stranim bendovima. Od novih rubrika jedino bi mogao da bude neki scene raport, toga nije bilo, a pošto će biti posvećen bratu Septiku, voleo bih da to bude Subotica. Videću, ako nađem nekoga starijeg ko je voljan to da napiše. Voleo bih da fanzin dođe do što većeg broja „pravih“ ljudi. Najkasnije mi je neki maj plan da se pojavi ali to se sa fanzinima nikada ne zna. Možda bude pre, možda malo kasnije ali će ga biti 1000000%

Na kraju ovog razgovora, neka poruka ljudima koji se možda razmišljaju da pokrenu svoje glasilo, zašto bi to trebalo da urade? U iščekivanju trećeg broja ja te pozdravljam...

Ako nešto radite, radite to iskreno, svaki trud se isplati. Nebo sigurno ima plan za vas! Bez obzira na pol, muziku, ekipu, nacionalnost ili šta god budite ono što jeste a ne ono što bi neko možda očekivao od vas. Pozdrav za uredništvo i čitaoce Hell Cherry i veliko hvala na ovom razgovoru. HME te voli! YES YES YO!