Urbanističko zatezanje moždanih vijuga - АЛ БИ: 002741 (mikstejp, 2020)



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Kako glasi prastara žvaka, klinci imaju slaba interesovanja u sferi umetnosti, ili se to svodi na sporadične slučajeve (nastavi dalje po matoraćki). Svi se krste da današnju muziku u kojoj ide gaaas, flexuje se, a onaj sa druge strane zvučnika mumla i oglašava se kao mačka koja prolazi kroz utrobu proizvodnog pogona - isto su mislili i za Elvisa i rokenrol u začetku, čisto radi poređenja.

Iako ih ne kapiram baš najbolje zbog mog potpuno drukčijeg načina života, trap i phonk, kao ažurirani hip-hop za novije generacije vrlo rado slušam, naročito ako pripadaju domaćem andergraundu i imaju sopstvenu viziju opšivenu vaporwaveom (kao Zicer Inc). Nije to stvar generacijskog jaza, nego je do nezainteresovanosti ljudi da čuju, upiju nešto novo, van zone sopstvenog komfora, čak i po cenu da ne razumeš ni reč, ni razlog zašto se baš tako nešto stvara.

Tu dolazimo do posmatranja na mikro-planu - mladalačka kultura uvek ima svoje predstavnike koji su na mentalnom, ali i umetničkom i kulturološkom nivou iznad svoje generacije i spremni su da uvek iskorače hrabro napred i grčko-rimskim stilom obore sve predrasude koje imate o takvom stvaralaštvu.

Ovom prilikom vam predstavljam svestranog umetnika koji živi na relaciji Subotica-Novi Sad, pod umetničkim imenom АЛБИ. Cenim da ste to ime već videli negde, ako ste Subotičanin i pre nego što neko zalaje kako grafiti nisu umetnost, molim za suzdržanost, jer su isti ušli i u galerije. On jeste prevashodno ulični umetnik i njegovo "oružje" su bili tagovi, grafiti i ultra-fantastične nalepnice. Kako to već biva, nekome je to i zasmetalo, ali je on povukao pametan potez, te je kratke, vrcave poruke i reči inpirisane slengom nekih novih klinaca, umesto na zid, prebacio na odevne predmete i druge stvarčice, time još više zabijajući prst u oko palanačkoj kritici i armiji nerazumnih ljudi. Posedujem njegovu majicu i još par sitnica, tako da sam ja u drugom taboru i dopada mi se njegov stil i pristup.

On je zajebani lik iz kraja, ali ne tripuje, jer to svojom zapreminom u prostoru i stavom lako opovrgava. Pomenuo sam pojmove "zapremina" i "prostor", zapamtite, trebaće vam za ono što sledi dalje.

Njegova druga strast koju je odlučio da istražuje i prikaže tokom godina jeste muzika. Priklanjajući se žanru koji je izuzetno popularan i levitirajući između bazičnog hip-hopa-a, trap-a i phonk-a, njegov tekući (čitaj, nezapečaćeni) mikstejp na prvu loptu kriptičnog naziva "002741" odskače po mnogo čemu. Pored toga, to je i prvo zvanično izdanje, da ga slobodno tako nazovemo, niz pesama koje povezuje snažni koncept. Dok 99,9% izvođača cimaju opšta mesta svojstvena bleji, devojkama i materijalnim zadovoljstvima bez imalo pardona, retki se dotaknu i nečeg podzemnog, ne daj bože nečastivog, АЛ БИ je odlučio da spoji sopstveno ugodno sa korisnim, uvodeći u svoje versove svetski poznate - arhitekte.

Čekaj, šta?

Evo plejliste na njegovom zvaničnom kanalu:

Spisak pesama:
1) хиперболе / параболе
2) Лудвиг Мис ван дер Рое / less is more / 1947 /
3) ЗАХА ХАДИД + прицкерова награда / 2004 /
4) ϟ Фарадејев кавез ϟ - арматура
5) Адолф ЛООС || орнамент и злочин || / 1908 /
6) ФИЛИП ЏОНСОН ~ The Glass House ~ / 1949 /
(...)

Ukoliko dobro pogledate naslove pesama, i na prvu ne ispadnete potpuno neobavešteni kao ja, shvatićete o čemu pričam. Štaviše, doživećete otkrovenje kao sveti Jovan apostol, gledajući u najoriginalniji reperski album ikad i teško da će me iko uveriti u suprotno.

Ovo je pravi primer kako izgleda i zvuči nenametljivo eklektički, međuumetnički spoj i potvrđuje da arhitektura zaslužuje status grane umetnosti više nego ikad, dok matematički i fizički pojmovi ne zvuče toliko strašno, barem dok ide već pomenuti gas.

Napominjem da album još nije dovršen, što znači da nas čeka još dobre muzike od muzičkog arhitekte, u pravom smislu te sintagme. Bićete obavešteni o velikom finalu. 


Autor se u versovima ne razmeće svojim znanjem, već iskreno pokušava da dočara količinu artističkog u svakom delu čelika, betona, armature, cigle i bloka, značajne količine stakla koji čine pojedine građevine pravim remek-delima. Čak i da ne znate šta je to zapravo arhitektura, priznajte da je lepo videti ogromnu skulpturu od stakla i čelika u kojoj ljudi zapravo i žive, rade. Zamislite da se organizaciji životnog, pa i poslovnog prostora pridaje značaj u estetskom smislu - to je zapravo misija arhitekata koji su pomerali granice (za školu Bauhaus ste morali čuti u nekom trenutku, a da nije britanski bend u pitanju) , ne dozvoljavajući da ih išta spreči da svoju zamisao, zgradu, kuću gledaju kao i svaku drugu umetninu. АЛ БИ je svemu tome dodao modernu muzičku podlogu, koja može slobodno da živi i sama za sebe. Tu bih dodao da je i jedan od principa "Less is more" uspešno primenjen u melodijskom i ritmičkom sloju pesama. Takođe, prateći pristup starih škola hip-hop-a, tu su i semplovi stvarnih zvučnih zapisa onih koji se pominju u pesmama, ima i autotjuna u skromnoj količini, ali i vrlo prizemnih, gotovo "komercijalnog" house deonica, što je najočiglednije u pesmi posvećenoj Filipu Džonsonu (za kog sam mislio da je košarkaš, ne znam zašto).

Videvši njegovu objavu na profilu kada je izbacio "ϟ Фарадејев кавез ϟ - арматура", odmah mi je privuklo pažnju i bio sam siguran da je posredi nešto izuzetno, razloge sam već naveo u prethodnim pasusima. Zaista je lepo čuti nešto tekstualno autentično, a opet s druge strane može da se zavrti na žuraji mirnijeg intenziteta bez ikakvog blama. A i gde bi cirkali i opuštali se uz arhitektonsku terminologiju.

Ako pogledate samo u pomenutom smislu, prvo na šta ćete naleteti u samom centru jesu objekti, zgrade i kuće koji potiču iz perioda mađarske secesije, vrlo bitnog sveumetničkog pokreta u ovom delu Evrope. Reklo bi se da smo mi Subotičani "opterećeni" lepim građevinama, jer nam je to prosto u krvi.

Kada se radi o autentičnim projektima koji prosto odudaraju od ostatka umetničkog sveta (treba li da pominjem Lajka Feliksa?), Subotici nema premca, javite mi se ako mislite drukčije.

Čekam benger o Jakabu i Komoru, vrlo važnim čikama koji su gradili Suboticu, da dovrše ovu fantastičnu priču.

Daniel Tikvicki




Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Stiže prvo zvanično reizdanje albuma "Nuklearne olimpijske igre" Satana Panonskog

"Rijetko kada se na domaćoj sceni pojavi tako osebujan lik kao sto je to bio Ivica Čuljak. Znan i kao Kečer II a još poznatiji kao Sata...

10 najčitanijih

Arhiva