Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Veče instrumentalne muzike u Kruševcu



Sviđa ti se? Javi ostalima!

foto: Plavo, HC arhiv

Grizzly, 15. novembar. 2014.

“Univerzum je počeo kada se ništa nije ogledalo u ogledalu”. Tišina i ništa. Mrak. Sitne čestice su se pojavile. U nepreglednom prostranstvu pronašle put jedna do druge. Grupisale se i svetlost je počela da se rađa. Napetost. Kao nabiranje tkiva.  Kao mučno protezanje. Kao rođenje. Kao prvi plač. I ništa.
Čuli smo priču o tome kako su nastale galaksije. Kako su postale zvezde, planete. Kako je nastao život. Kako je ništa živelo u svojoj savršenosti. Kako se na jednoj od planeta otišlo korak dalje.  Započet je proces stvaranja. Čuli smo kako su po površini polako nicale trave, biljke i cveće. Voda je počela da izvire, da žubori, lagano. Pojavile su se vodene površine i beskrajna zelena prostranstva. Priča dalje govori o rađanju zla, “Malum in scapula”. O čoveku. Izmučenima. Muzika je došla kao spas. da govori o onome ništa sa početka. Da uspostavi ranotežu. Formirale su se šume. Čitavi redovi dugog i čudnog, umrujećeg drveća. Glas je govorio – dok postoje šume. Blago izgovarao-šume. Tiho- Dok postoje šume, postojaće ljudi. Da li smo bili spremni da slušamo? Da li smo mogli da čijemo? Da li smo shvatili ... čuo se šapat. Ali, to nije bilo ništa, do inspiracija. To sam čula u subotu, kada su pred Kruševljanima svirali momci iz sastava Plavo.

Hljadama godina potom...

Mračna ulica u zabačenom delu grada. Tišinu je prekinuo zvuk koji je dopirao iz podzemlja. Dok smo se spuštali, pod dno vrelog asfalta lagani zvuci gitare, bubnjeva i saksofona su nas mamili. Zavodili. Bilo je mračno unutra.  Samo primese svetlosti obasjavale su binu, dok su na zidu igrale senke. Zatvorenih očiju našli smo se u sceni poput onih iz filmova. Mali klub i stolovi prekriveni kariranim stoljnjacima. Iako smo ispijali pivo, vino se, kada zatvorimo oči, mnogo bolje uklapalo u tu atmsferu ili neka kratka pića. Sve je puno dima. Najpre mirno, uz razgovor, uživamo u muzici. Kako noć odmiče muzika počinje da nas opija. Taj zvuk eksperimetalnog jazz-a zvao nas je na ples. To se desilo odmah nakon nastupa sastava Plavo, kada je zasvirao još jedan bend iz Kruševca, Bauk. Videla sam ljude kako su u mislilma na istom mestu kao i ja. U nekim davnim vremenima. I osetila sam mir. Zadovoljstvo, zato što stvari, po svemu sudeći, kreću na bolje. Zato što scena u Kruševcu, iako  i dalje na nogama koje klecaju, ima izgleda da postane stabilna, kao nekad. Ili, još bolje, da izgradi neku novu, poptuno drugačiju stabilnost. Novo poglavlje.

Uverite se i sami, kada se ove ekipe ponovo nadju na nekom od narednih nastupa, na istom ili nekom drugom mestu. Plavo će vam ponuditi upravo ono što možete čuti i kroz njihove objavljenje numere, i mnogo više od toga. Više energije. A Bauk, pa, oni još ništa nisu snimili, ali ga čine iskusni muzičari iz ovog grada, a po onome što smo imali prilike da čujemo uživo, javljaju se očekivanja, koja će, nadam se ispuniti.

Ivana Grujić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva