Teksas Kid, moj brat: Sve srećne porodice...



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Jedna od najotrcanijih fraza koje stvaraoci sa ovih prostora koriste pri davanju intervjua glasi: ,,Sva moja dela su mi kao deca”. Darko Macan u svojoj noveli Teksas Kid, moj brat, koju je Igor Kordej adaptirao u istoimeni strip, kao da do ekstrema ispituje krajnje implikacije ove floskule.

Naime, zaplet počinje onda kada se na vratima kuće Tomislava Branta, čuvenog stip autora, pojavi ovaploćeni Teksas Kid. Radi se o imaginarnom junaku, čije avanture Tomislav crta i piše ravno pola veka. Dok Kid harizmom i hrabrošću bere simpatije svih u čijem se prisustvu nađe, njegovo pojavljivanje dodatno narušava već dovoljno nestabilne porodične odnose u domu Brantovih, pre svega između Tomislava i njegovog sina Radovana.

Macanova novela je prvobitno objavljena 1992. u Tamnom vilajetu 2, zborniku jugoslovenske fantastike. Kasnije je uvrštena i u zbirku Teksas Kid (i još neka moja braća), koja je poslužila kao okidač za nastanak stripa. Tada je, pak, Macan angažovao Kordeja da ilustruje naslovnicu knjige. Od trenutka kada je Kordej dobio ideju da napravi strip adaptaciju ove novele, pa do momenta objavljivanja proteklo je dvadesetak godina. Svetsku premijeru strip je doživeo u novembru godine koja je na izmaku, izdanjima u Srbiji i Hrvatskoj. U samom radu na njemu autor je, više ili manje aktivno, proveo petnaest godina. I to se vidi. U svakom kadru, svakoj liniji.

Pri adaptaciji književnog dela u strip najčešće se događaju dve stvari. Prva je da stotine stranica romana budu skraćene na svega nekoliko desetina tabli stripa, čime nužno dolazi do simplifikacije, neretko i banalizacije izvornog materijala. Druga je ta da izvornik biva povod za beskrajno i besmisleno duge franšize. Retki su oni koji su uspeli da naprave dobar balans između izvornika i adaptacije. Radom na Teksas Kidu Igor Kordej je iznova, nakon legendarnog Vama, dokazao da mu je mesto upravo među njima.

Uspešnost ove adaptacije ogleda se na više nivoa. Jedan se tiče načina na koji je pripovetka koja u svom štampanom formatu broji dvadeset i kusur strana pretočena u strip koji se proteže na dve stotine osamnaest tabli. Pritom, Kordej nije veštački ubacivao preteran broj epizoda koje se ne nalaze u tekstu novele. Ali, onih par koje je dodao, kao i metod kojim je događaje opisane u Macanovom tekstu adaptirao i razradio, produbljuju likove i daju intenzivniju motivaciju njihovim postupcima.

Nisu samo likovi ti kojima je Kordej dao dodatnu punoću. Hronotopi takođe igraju bitnu ulogu. Vremenski interval od preko osamdeset godina jugoslovenske i hrvatske istorije, kao i lokaliteti na kojima se radnja dešava dočarani su na impresivan način. Adekvatna kostimografija i arhitektura su jedna stvar. Međutim, detalji su ti koji ovaj strip dižu na viši nivo. Naročita pažnja posvećena je Zagrebu sa kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina, gde se, pored tadašnjih prominentnih mesta okupljanja omladine, mogu videti i kultni časopisi, poput Poleta i Čika. Podjednako minuciozno obrađen je i trenutak u kojem se radnja glavnog narativnog toka odvija, odnosno kraj prve dekade dvehiljaditih. Tako će ljubitelji devete umetnosti svakako prepoznati nazive svojih omiljenih izdavača u sceni obeležavanja jubileja nastanka Brantovog Teksas Kida, neke od hrvatskih strip autora okupljene za kafanskim stolom, ali i brojne omaže, među kojima su oni Mauroviću i Alanu Muru najočigledniji. Sam autor tvrdi da je čitavo delo njegova posveta mangi.

Ranije je već pomenuto da je vreme koje je Kordej proveo u stvaranju ovog dela vidljivo u njegovom grafičkom aspektu. Igor se vratio crno-beloj tehnici, koju je primenjivao na počecima karijere. Ipak, stil je donekle drugačiji. Šrafure više nisu onako guste, već laganije, i deluje kao da su rađene olovkom, ili ugljenom. Vešto ubačena crvena boja, koja s vremena na vreme bljesne sa pojedinih stranica, poput semafora upozorava na opasnost. Kadriranje i montaža snažno apostrofiraju intenzitet pojedinih događaja. Naročito onih u čijem su centru scene nasilja ili seksa.

Nije lako odrediti žanr niti tematiku ovog stripa, a ne zaći u prepričavanje. Uprkos onome što naslov sugeriše, sigurno se ne radi o vesternu. Drame ima u izobilju, akcije takođe. Kao i meta stripskih momenata, posvećenih životima dve generacije autora, razlikama u njihovim senzibilitetima, raspravama koje odatle proističu, te odnosu autora i dela. Povrh svega, ovo je priča o porodici i saodnosima njenih članova.

Izvesno je da se radi se o budućem klasiku, delu o kojem će se u svetu tek pričati i pisati.
P.S. Srpsko izdanje stripa Teksas Kid, moj brat objavila je izdavačka kuća ,,Veseli četvrtak”. Pored tekstualnih i dodataka u vidu skica, kao svojevrstan poklon uz njega ide i sveščica sa originalnom Macanovom novelom. Za hrvatsko izdanje zaslužna je ,,Fibra” i ono je objavljeno u čak dva formata. Jedan je de luxe A4, dok je drugi, po Kordejevoj želji, manga format.
Luka Velanac



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

10 najčitanijih

Arhiva