Bon Jovi - 7800° Fahrenheit: Album izvan kalupa



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Kao jedan od sastava koji se od druge polovine osamdesetih godina prošlog veka proslavio optimističnim i energičnim pesmama, Bon Jovi se sa razlogom smatra jednom od najuspešnijih grupa svih vremena sa oko sto trideset miliona prodatih albuma. Međutim, doba koje su obeležili metal bendovi koji su slavili hedonizam, razuzdanost i sukobe sa autoritetima i stereotipima nije bilo naklonjeno bendovima koji su drugačije pristupali muzici. Takav slučaj je bio sa momcima iz Nju Džersija 1985. godine i umalo ih objavljivanje albuma koji bi najradije izbrisali iz svoje istorije kada bi mogli, nije koštalo ostatka karijere. Ovo je tekst o albumu 7800° Fahrenheit.


Bila je zima 2009. godine kada sam postao svestan postojanja ovog albuma. Sada već kultni ćuprijski kafić Vagon je imao tu draž da sa svojih osam stolova i deset kvadratnih metara zimi postane skučeno, zadimljeno, zagušljivo mesto gde bi uglavnom dolazili isti ljudi, pa je “domaća” atmosfera uglavnom bila takva da smo se međusobno dovikivali ne bi li se čuli. Te januarske večeri sam izašao sa svoja dva druga koji su se, poput mene, kleli u Mejdene i sa četrnaest, petnaest godina smo, naravno, mislili da znamo koja muzika valja, a koji ne. Ili su makar oni mislili da znaju, jer je njihova reakcija na moje koncentrisanje da čujem pesmu In and out of love koja se našla na nekoj plejisti i konstatacijom da ovo mora da je Bon Jovi upravo bila: “Da li si ti normalan kada ti se i ovo sviđa?”. Činjenica da sam voleo i Bee gees i Srebrna krila je bila dovoljan povod da moj muzički ukus jednom proglasi najgorim, a kada sam počeo da slušam, za prosečnog metalca u pubertetu, autsajdere zvane Bon Jovi, zvanično je poslednji esker zakucan u sanduk u kom je počivao moj izbor muzike.

U to vreme, globalizacija je uveliko činila svoje pa je dobri, stari dial-up internet bio zamenjen brzim, novim kakvog ga poznajemo danas. Ustvari, nemam pojma kakav je dial-up ni bio jer ga nisam koristio, ali sam se naslušao dosta muka napaćenih starijih momaka kada ti se jedna fotografija Karmen Elektre u kupaćem kostimu otvara po pola sata. Pošto Srbija ni tada nije bila država sa regulisanim zakonima oko autorskih prava i ilegalnog nabavljanja sadržaja putem interneta, celokupnu dotadašnju diskografiju petorke iz Nju Džersija sam imao posle svega par klikova na Pirate bay-u, koji mi je do danas ostao glavni distributer muzike.

Nekoliko dana kasnije sam celokupan metal opus grupe Bon Jovi, a to su prva četiri albuma doslovno znao napamet. Ipak, drugi studijski album pod nazivom 7800° Fahrenheit mi je odmah postao najinteresantiji. Po prvi put sam slušao album sa kojim sam mogao da se poistovetim, koji je bio suprotnost muzici na koju sam do tada bio navikao. Bendovi koje sam tada slušao su se uglavnom bavili temama sa kojima nisam mogao direktno da se “povežem”: Muzika Kiss-a i Def Leppard-a govori o ženama i hedonizmu, Black Sabbath se bavio okultizmom, Iron Maiden istorijskim događajima, Mötley Crüe pobunom protiv autoriteta, a ovaj album je govorio o običnim ljudima, o svakodnevnom životu. Verovatno sam tada po prvi put shvatio da metal, a i muzika uopšte, ne mora da bude nužno ispoljavanje neke agresije, revolta kako se osećaš u adolescenciji. Naprotiv, imaš utisak da te onaj ko je snimio album, zapravo, razume, a to je ono što nam tokom tih turbulentnih godina upravo treba.

Uopšteno, kada se sagleda celokupan opus ovog benda, možemo da kažemo da je najveći broj njihovih pesama upravo to: Život “običnog sveta”. Zašto je ovaj album onda toliko poseban?

Prvi album iz 1984. godine jednostavno nazvan Bon Jovi dobro je prihvaćen kod publike i kritičara, singl Runaway je postao veliki radijski hit širom Sjedinjenih Američkih Država i u Japanu a svetska turneja na kojoj su svirali kao predgrupa Kiss-u i Scorpions-ima najavljivala je još veći uspeh za bend. Sada već iskusni kao studijski muzičari, ušli su u studio vođeni izvesnim producentom Lenson Nilom i u vremenskom periodu znatno kraćem u odnosu na snimanje prošlog album snimili drugi nazvan 7800° Fahrenheit. U prevodu na svakodnevni jezik,7800 stepeni Farenhajtovih je temperatura na kojoj kamen počinje da se topi. Upravo vatra kao dominantan element na omotu sa Džonovim licem koje izranja iz nje na prvi pogled najavljivala snažan, brz, energičan i melodičan album. Međutim, svetlost dana je tog 27. 5. 1985. godine ugledao iznenađujuće mračan i melanholičan album za vreme u kom je nastao imajući u vidu da su u bendovi Twisted Sister i Quiet Riot tada već postali rok zvezde zahvaljujući himnama I wanna rock i Cum on feel the noize.

I upravo takvo mračno i pesimistično izdanje je oslikavalo ono kroz šta su članovi benda prolazili tada u privatnom životu. Pevač Džon Bon Džovi je, posvetivši se najviše muzici i “životu na točkovima” zapostavio i doveo u krizu svoju vezu sa Doroteom, svojom devojkom iz srednje škole što ga je dovelo skoro do depresije, bubnjar Tiko Tores i basista Alek Džon Sač su bili u brakovima koji su takođe ispaštali zbog jurnjave za uspehom i činjenice da je bend mizerno zarađivao u to vreme, klavijaturista Dejvid Brajan je nakon što je napustio fakultet zbog muzičke karijere preispitivao svoje postupke, a gitarista Riči Sambora je ozbiljno bio zabrinut za sudbinu benda i dvoumio se da li da potraži neki novi. U dokumentarnoj emisiji VH1: Behind the music, Tiko Tores je izjavio da je ovaj period za bend bio idealna prilika da se on rasformira. Ipak, prijateljstvo i velika odlučnost da uspeju na svetskoj muzičkoj sceni su bend održali na okupu u najmračnijem period po njih.

Prvi singl i pesma koja otvara album, In and out of love može da se svrsta u kategoriju klasičnih glam metal pesama koje su se vrtele na top listama. Refren koji se lako pamti, Ričijevi melodični rifovi i “tutnjanje” ritam sekcije učinili su da ova pesma bude “nosilac” celokupnog albuma. Spot koji je snimljen takođe jeste tipičan MTV video sa bendom koji svira na lokalnom nastupu, zgodnim devojkama i komičnim situacijama u koje njih petorica upadaju . Štaviše, upravo je emisija MTV top 20 Džonu dala inspiraciju da napise takvu pesmu. Ipak, od druge do desete pesme dobijate pravu sliku ovog albuma, a to je sve ono što su oni doslovno proživljavali. Momak koji se bori za opstanak u velikom gradu, suvoparna svakodnevnica srednje klase koja radi od 9 do 5 sa jedne i pesme kajanja, ljutnje, pogrešnih odluka i očaja za nestalom ljubavlju su priče miliona drugih ljudi.

Iako je prodaja albuma bila dovoljno dobra da krenu na novu turneju, bila je nedovoljna za veliki uspeh i ogromnu slavu koju su želeli. Svetska turneja kojom je su promovisali album kao i to kao hedlajneri trajala je upola kraće od prethodne i kada čitate njihove izjave, svi su jedva čekali da se vrate kući i zaborave ubedljivo najmračniji period za bend. I kako to obično biva u pričama sa srećnim krajem, Džon i Dorotea su se pomirili na vratima njene kuće odmah po njegovom povratku u Nju Džersi. Posle svega dve nedelje, Džon i Riči su snimili dvadesetak demo pesama za novi album, među kojima i Livin’ on a prayer i You give love a bad name koje su “nosile” najprodavaniji i najpoznatiji album, Slippery When Wet koji ih je, naposletku, i učinio jednim od najopularnijih bendova na svetu. 

Sve u svemu, album 7800° Fahrenheit su svi članovi benda svojski želeli da zaborave, ali bukvalno zaborave jer pesme sa njega skoro pa nikada ne sviraju na koncertima, ali kada se to desi, Džon ima problem da se seti tekstova čega je svedok fotografija na kojoj na sred koncerta čita sopstvene stihove ne bi li ih se podsetio. Ovo svakako nije najreprezetativniji album iz kataloga grupe Bon Jovi ali jeste zanimljiv i nesvakidašnji album iz neobičnog vremena koje se nije bavilo običnim ljudima.

P.S. Jedan od drugova s početka teksta mi je nekoliko godina kasnije poslao pesmu Željka Joksimovića Ima nešto u tom što me nećeš uz reči da “boli koliko je dobra”.

Ilija Najdanović




Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva