Kulturni događaji su nam svakako falili tokom ovih silnih 'zatvaranja', epidemiološke situacije, pridržavanja mera zaštite - iz tog razloga pozdravljam napore novoosnovanog Centra za savremenu kulturu i umetnost Subotice, uz podršku UG "Klara i Rosa", jer su osmislili divan, lokalno orijentisan program u kom predstavljaju subotičke umetničke snage.

Njihov projekat Kvartitura 2020 podrazumeva umetničke događaje i radionice koje se održavaju na otvorenim lokacijama subotičkih mesnih zajednica, uz nesebičnu podršku programa "Aktivne zajednice" Trag fondacije, kao i nekolicine subotičkih firmi koje su prepoznale potencijal i neophodnost kulturnih događaja poput ovog.

Iskreno mi je žao što sam na izvesni način propustio nastupe Stroberiz i Wooden Ambulance-a u parku na Prozivci, ovog puta sam prisustvovao veoma osvežavajućem i neuobičajenom koncertu dvoje, usudiću se reći, veterana subotičke muzike, Jasne Jovićević i Zorana Dukića. Njihov nastup u trajanju od 90 minuta je održan u parku na Trgu Ćirila i Metodija, pored katoličke crkve blizu Buvljaka. 

foto: Szerda Zsófia

Jasna Jovićević je više od muzičara-inovatora i verujem, poznatija van Subotice sa svojim neobičnim muzičkim delima, performansima, ali i zbog samopregornog podizanja ekološke svesti i ljubavi prema pticama. Imamo retku sreću da imamo tako svestranu umetnicu, sledbenicu modernih strujanja u muzici, kojoj je eksperiment metod, a 'čudni' zvuci oruđe kojim gradi svoje mikro-džungle usred gradske vreve. Pored svega toga, ona kao pravi pedagog svakom prilikom uči publiku da reaguje i prepozna sonične nadražaje i energiju koju neštedimice prenosi.

Iako je najpoznatiji kao otorinolaringolog-specijalista na dobrom glasu u subotičkoj opštoj bolnici (u šta sam se i lično uverio u par navrata), Zoran Dukić je vrsni gitarista, a i sa drugim žičanim instrumentima vlada podjednako dobro. Poznat pre svega po svom "bluzerskom" angažmanu, bio je i deo autentičnih grupacija, bendovima kao što su Cadabra i Ethnokor, koji su world music-u podarili deo subotičke peščare i njenih zvukova. On je čovek koji definitvno voli instrumente, bilo medicinske, bilo muzičke.

Na prvi pogled, rekli biste da će rezultat spajanja ovakva dva titana biti obična improvizacija. Međutim, Jasna i Zoran su, uklopljeni u prirodni, pogodni ambijent kakav je park, majstorski otvorili Pandorinu kutiju zvukova i raznolikih uticaja koji su držali pažnju slušaocima sve vreme. Podjednako su vodili "glavnu reč" i izvrsno dopunjavali beskrajne muzičke fraze jedno drugome, koje su išle u širokom rasponu od bazičnog blues-a do New age-a, uz baštinu balkanskih melodija. U tu mešavinu su uspeli i da utkaju i veličine kao što su melodije King Crimson-a i gitarske bravure francuskog prog rocka, Bowijev 'Berlinski period', kao i free jazz, odlični drone koji nisam do sad imao prilike da čujem u Subotici, kao i retke epizode serijalizma, neoklasike, kojima je Jasna udahnula život. U izvesnom trenutku je bio prizvan i Jimi Hendrix, naravno, iz Zoranovih žica, gitare, mandoline i lap steel gitara (ako sam dobro primetio).

Njihova interakcija je bila sjajna i moram reći da sam uživao u ambijentu koji su stvorili. Virtuoznost im je neosporna, stoga bih zaista voleo da čujem ovaj duo još koji put, jer nam manjka ovakvih malih praznika za uši.

Daniel Tikvicki