Čuveni poljski prog rok bend Riverside u okviru turneje 2019. promovisao je svoj novi album Wasteland, početkom prošle godine u Domu omladine Beograda. “Ne znam što se nismo vratili ranije”, izjavio je pevač Mariuš Duda tada, kada je video pokrete i čuo pokliče svojih fanova iz Beograda.

Riverside je pre toga nastupio 2013. godine u klubu Fest u u Zemunu u okviru New Generation Tour, a već kompletno isplaniranu turneju 2016. otkazali su zbog iznenadne smrti gitariste Piotra Grudžinskog. Nisu mislili da će nastaviti da sviraju kao trio posle ove tragedije, ali su im, kako oni kažu, podrška i naklonost fanova pomogli da prebrode nesreću i da se vrate snimanju i koncertima. Album Wasteland (koji smo i recenzirali), za njih predstavlja preživljavanje, oporavak i dalje napredovanje uprkos nedaćama.

Wasteland turneja kojom promovišu istoimeni album se lagano privodi kraju. Poslednji koncerti nose naziv Wasteland With the Sun Tour 2020. U okviru turneje posetiće i Srbiju 6. marta. U dogovoru sa menadžmentom benda dobili smo priliku da porazgovaramo sa Mariušom pred novosadski koncert.


HELLY CHERRY: Najpre, hvala vam na prilici da razgovaramo za naš Helly Cherry i želimo vam dobrodošlicu za vaš povratak u Srbiju.
Sledeće godine RIVERSIDE slavi dvadesetogodišnjicu rada. Čine li vam se daleko počeci benda i da li ste očekivali ovakav uspeh i ovaj značaj kakav danas ima bend na svetskoj rock sceni ?

MARIUŠ DUDA: Definitivno nisam očekivao da vreme prođe toliko brzo. (smeh) Budimo iskreni, kad počneš da sviraš u bendu nikad ne znaš hoćeš li biti uspešan. Možeš se nadati, ali nikad nisi potpuno siguran jer ima toliko uslova i faktora koji moraju da se podudare. Oko 2001. sigurno nisam mislio da će Riverside preživeti toliko godina. Da smo to znalli, sigurno bi probali da smislimo originalnije ime za bend. (smeh)

HC: Šta je to u Poljskoj što tako pogoduje nastajanju kvalitetnih bendova, pogotovo prog rock usmerenja. To nije muzika za široke narodne mase, neobična je i kompleksna, ali, rekao bih, nikad više dobrih prog rock bendova koji dolaze iz Poljske. Šta je razlog tome?

MD: Kad smo kod prog roka, imali smo SBB i Czesław Niemen sedamdesetih, ali to je bilo pre 50 godina, a od tada samo je jedan bend uspeo da ostvari uspeh van Poljske - mi. Ne znam zašto drugi bendovi pre nas nisu postali poznati negde drugde. Možda zato što je prog rok više za starije muškarce, a mi sviramo po malo i za žene... (smeh)

HC:  Da li ste zadovoljni odnosom medija prema vama? Koliko ste zastupljeni u istim i da li mislite da im rokenrol nije više tako važan kao ranije?

MD: Mi nismo selebritiji tako da nismo interesantni medijima. Isprate kad promovišemo nova izdanja i to je otprilike to. Mediji uglavnom nisu zainteresovani za nekontroverzne bendove za koje je muzika najvažnija.

Pored toga rokenrol nije bio mejnstrim već više od deceniju ili dve. Ovih dana glas generacije pripada hip–hopu. Rokenrol je za sentimentalne 40-, 50-, 60-godišnjake. Naravno, i dalje postoje Led Zepelin klonovi, što pokazuje da mlađi ljudi to takođe mogu da rade i da su zainteresovani za taj žanr, ali to su izuzeci.

HC: Danas svašta trpaju u progressive zvuk. Šta je po vama pravi prog? Kakva je razlika u zvuku i stilu između starih, prog rock dinosaurusa i novijih bendova koje ubrajamo u taj, sve veći i širi koš?

MD: Da li pitate koja je razlika između Boomer Prog i Teenage prog-a? (smeh) Boomer Prog ima klasičan pristup prema instrumentima, tempo i sofisticiranost. Mladi ljudi primenjuju mnogo modernih tehnologija i njihove kompozicije su tri puta dinamičnije i komplikovanije. Stariji bolje prodaju CD-ove i vinile, mlađima bolje ide Spotify i Instagram. Ne postoji Real Prog više, postoji samo muzika koja više ili manje oponaša onu iz prošlosti, više je ili manje originalna. Što se Riverside-a tiče, trudim se da povučem finu liniju između svega ovoga sa više ili manje uspeha. (smeh)

HC:  Da li možete da nam preporučite neki novi, mlad bend koji vam se dopada, a još nisu dobili pažnju koju zaslužuju ili ste, možda, sa druge strane, otkrili neki zaboravljeni dragulj, pa podelite sa nama tu sreću?

MD:  Ne slušam nove bendove. Cenim i poštujem moje kolege iz izdavačkih kuća Inside out i Kscope, ali ih slušam uglavnom da vidim koliko su dobro to uradili. No, definitivno mogu preporučiti te izdavače bilo kome ko želi da nađe novi bend da sluša. Siguran sam da tamo svako može otkriti dragulj za sebe.

HC:  Da li je “Wasteland” vaš najuspešniji, a zašto ne reći i najbolji vaš album? Šta je to što ga odvaja od vaših ostalih ploča?

MD:  Za mnoge ljude najbolji album je uvek onaj koji obeleži početak “putovanja” sa nekim bendom. Uvek postoji subjektivni emotivni aspekt koji potisne uticaj psihologije mase. Da li je "Wasteland" najbolji? To je veoma subjektivno. Definitivno jeste najuspešniji do sad. Glavna razlika je da je to prvi album koji smo snimili kao trio.

HC:  Drugi put na “Wasteland” turneji nam dolazite u Srbiju. Kako pamtite prošlogodišnji nastup u “Domu omladine Beograda”? I šta fanovi mogu očekivati na predstojećem nastupu? Hoće li biti nekih promena, pre svega, u plej listi, aranžmanima, muziciranju?

MD:  Iskreno, najviše smo zbog balkanskih koncerata i njihove atmosfere odlučili da se vratimo posle godinu dana. Više sviramo na zapadu u poslednje vreme ali su nam vaši prostori bliži intelektualno i kulturološki. Tako da sam sebi obećao pre godinu dana da nećemo praviti tako velike pauze između poseta. Vraćamo se u Srbiju sa osmehom, koji je tu još od prošogm Wasteland koncerta. Naravno, set lista će biti promenjena. I biće drugačije, tako da ćemo onima koji su nas videli prošle godine pružiti drugačiji šou.

HC: Poznata je činjenica da je bend “Marillion” vrlo zaslužan za osnivanje “Riverside”-a. Koje su to još grupe koje su uticale na razne načine na vaš bend?

MD:  Slušanje Mariliona je spojilo dva člana našeg benda, osnivače Riverside-a, ali verovatno nije iznenađenje ili tajna da smo najviše povezani našom ljubavi prema Pink Floyd-u. Takođe smo otišli na turneju sa Rush-om, Porcupine Tree i Dream Theatre-om, ali je Pink Floyd najviše “naš bend”.

HC: Kada (ako) biste odlučili da snimite albume sa coverima nekih bendova, koje bi to pesme bile? Da li ste ikada došli na takvu ideju? Svirate li neke možda na probama, ili vam autorski rad oduzima svo vreme.

MD:  Mislim da, ako bismo ikada izdali album sa obradama pesama, to bile najpre poljske pesme poljskih izvođača. Tokom dolazeće turneje po Poljskoj sviraćemo, prvi put u našoj karijeri, obradu jedne poljske pesme. Ko zna, možda će to biti početak novog projekta?

HC: Kakva je bila 2019. godina, za bend, generalno? Jeste li zadovoljni postignutim u njoj i kakvi su vam planovi za 2020? Nove pesme, možda?

MD: 2019. je bila neverovatno intenzivna što se tiče koncerata. Prva polovina 2020. će takođe biti preokupirana živim nastupima, a planovi za ostatak godine su, što se mene tiče, izdavanje još jednog Lunatic Soul albuma i onda najverovatnije pisanja osmog Riverside albuma sa momcima. Klasika.

HC: Želim vam svaku sreću i vidimo se 6. Marta u Novom Sadu!

MD: Nismo nikad bili u Novom Sadu, ali smo čuli gomilu sjajnih stvari o njemu i iskreno ne možemo da dočekamo da sviramo za vas. (smeh) Vidimo se tamo!

Sa Marijušom razgovarao Zoran Popnovakov
Prevela Ivana Jojkić Tepić