Sergej Lukjanjenko - Šesta straža
Helly Cherry
Lukjanjenkovu heksalogiju možemo posmatrati na više načina. Kao dečju i donekle infantilnu, dobro započetu ali besmisleno produžavanu, još samo jedan od vampirskih serijala ili prosto kao bajkovito-urbanu razbibrigu. Ja sam odabrao ovu poslednju opciju i poprilično sam uživao u svakom delu. Naravno, tu i tamo se provuče poneki jeftin momenat, ali sve u svemu ovo je daleko od dečije priče.
U suštini, ovo je modernistička borba za prevlast između dobra i zla. Mada... ko je danas dobar, a ko loš? Svi su slatkorečivi i obećavajući, dok iza leđa svi spletkare i prećutkuju nešto zarad sopstvene koristi, a opet rade u korist svetu. Sve to uz strogo poštovanje pravila i obimne papirologije. Otprilike kao državna firma... samo što plaćaju. Ukratko svet je prepun dešavanja iza očiju običnog naroda. Vampiri, vukodlaci, veštice i magovi su svuda među nama, ali ne mogu da rade šta im se prohte bez prethodne registracije i podnošenja zahteva za svaku akciju (bacanje čini, pijenje krvi...). Radnja je smeštena u srcu Moskve i prati delanje dveju straži (noćna i dnevna). Straže su ekvivalent policiji iz senke (ko je gledao "Man in black" otprilike zna o čemu pričam) i sa njima kao marginama prolazimo kroz sve njihove napore da sačuvaju Moskvu uz međusobna nadmudrivanja i koškanja sa glavnim protagonistom na čelu, Antonom Gorodeckim.
Svaka knjiga prikazuje određen, naizgled nerešiv, problem sa kojim straže moraju da se izbore, a najčešće usko povezani sa lično Antonom, njegovom porodicom i njegovim odlukama. Sve to protkano mitovima, legendama i različitim likovima koje svi dobro znamo. Pored same priče, provlači se dosta ozbiljnosti i realnog problema rasuđivanja. Da li uraditi opciju jedan, pa da ispadne loše ili opciju dva pa da ispadne loše na drugi način? Šesta straža predstavlja poslednju prepreku u kojoj Anton mora da načini ultimativnu žrtvu. In conclusion, vrlo maštovito i zabavno. Preporuka za sve ljubitelje fantastike sa elementima trilera. Ipak sumrak nije samo sumrak, bitno je znati gledati.
Milan Simić