20 godina Strip vesti [INTERVJU]

Krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih bile su aktuelne mejling grupe. To vam je nešto slično današnjim viber grupama na primer, samo što su se umesto kratkih poruka razmenjivala čitava pisma i razne informacije. Od mejling grupa preživeli su samo njuzleteri - periodični bilteni koji se distribuiraju putem e-maila. Upravo tako su krenule i Strip vesti tog decembra 1998. Do 2007. svakoga petka u vaše sanduče bi stizale aktuelne informacije iz sveta stripa.

Drugačije nije ni moglo jer jer internet tek bio u povoju i puno današnjih klinaca i ne može da zamisli pištanje modema i sporost interneta. Pa ipak, bilo je to uzbudljivo vreme jer je internet doneo nov i brz način komunikacije, i priliku da se brzo i lako povežete sa istomišljenicima širom sveta. Zlatko Milenković je jedan od onih entuzijasta koji je upeo da prepozna značaj novog vida komunikacije i lagano krenuo da oko svog projekta "Strip vesti" okuplja strip autore i ljubitelje stripa.

Razvoj interneta i praktični razlozi doveli su 2007. do nove faze u razvoju Strip vesti kada one počinju da se osvežavaju na dnevnom nivou i ta faza traje do danas kada "SVesti" slave 20 godina postojanja.

Složićete se da je to sasvim fin povod za razgovor sa osnivačem i urednikom ovog sajta Zlatkom Milenkovićem. Razgovarali smo o počecima, razvoju, problemima sa kojima se suočava, strip sceni i koliko se ona promenila za ove dve decenije i verujem da smo napravili jednu finu retrospektivu. Strip vesti to svakako zaslužuju. Šta reći do: veliko BRAVO i poštovanje volji, stripljenju i entuzijazmu i neka je srećan rođendan!

Ćao Zlatko! Kada ti kažem: „Dvadeset godina Strip vesti“, šta ti prvo prođe kroz glavu? Da li si očekivao da će ova priča trajati dve decenije? Da ti je neko tada pričao da ćemo obelažavati ovaj jubilej šta bi mu rekao?

Uh, ovo bi trebalo da bude nešto vedro, ali prvo što mi prođe kroz glavu na ideju o 20 godina rada na Strip vestima je to da bih verovatno bio sretniji da sam to vreme utrošio na sopstvenom autorskom radu na stripu. Pogotovo kada se setim početaka. Tada sam jezivo puno vremena trošio na izradi Strip vesti. Što se dugovečnosti tiče, to nisam očekivao, mislio sam da će to brzo prerasti mene, da će se pojaviti ljudi koji će uraditi bolje stvari, sa boljim resursima, i da ću im prepustiti taj posao ili da ću biti sitnija riba u velikom akvarijumu. Mislim, nije tu bilo nikakvih planova, to je jednostavno bilo od onih stvari koje se dogode u pravom trenutku na pravom mestu.

Možeš li nam malo približiti kako su se Strip vesti razvijale?

Strip vesti su krenule sredinom decembra 1998, nulti brojem, kao newsletter. Nisam ih primarno zamislio kao časopis, mislio sam da će se to razvijati kao neka vrsta grupe koja će razmenjivati informacije. Tada je to bilo često u mnogim sferama interesovanja, stvaranje grupa – prstenova, u kojima su ljudi međusobno delili email poruke sa informacijama. Međutim, moja potreba da ono što radim ima neki red, dovela me je do toga da te email poruke numerišem (po ugledu na jedan američki newsletter), predložim rubrike i pozovem ljude da to zajedno radimo. Sakupio sam dvadesetak email adresa koje sam našao na net-u tada i poslao nulti broj sa predlogom kako to treba da funkcioniše. Onog trenutka kada sam poslao svašta sam samom sebi rekao, mislio sam da ću biti ismejan, nisam se pre toga nešto eksponirao, i krug mojih poznanika iz sveta stripa se svodio na Novi Sad i nekoliko ljudi iz Beograda. Baš sam se iskreno nervirao, koji mi je trebalo da pravim majmuna od sebe… Međutim, dogodilo se čudo. Skoro kao u sladunjavim američkim filmovima. Već sutradan sam dobio dovoljno priloga da napravim ozbiljan broj. Svi su bili predusetljivi, poslali cele svoje email adresare, već je prvi broj poslat na 88 adresa, a onda je sve išlo konstantno uzlaznom linijom. Odmah sam dobio ponudu da Svesti arhiviran na jednom novosadskom sajtu. 

U to vreme email poruke su teško prolazile sa sličicama, to je bio sirovi txt fajl, koji sam ručno prelamao, red po red, da to bude dobro i čitjivo u email porukama. Tu je bilo i preko 20 sati rada po broju, a slanje je tek bilo priča, u paketima po 5-10 adresa da spam filteri ne presretnu emailove i ne obrišu ih… Iz današnje perspektive skoro smešno. 

Kasnije sam pokušao da ubacim sličice, malo popravim dizajn, ali taj opterećujući rad je odneo svoje. Često su me privatni život i druge obaveze sputavali da ispoštujem fiksirani dan izlaženja. A mislim da je izuzetno važno da ako krenem nešto da radim na taj način, sa poznatim ritmom, da može opstati samo ako se slepo držim toga. Neki vid disipline je nužan za uspeh. Stoga sam 2007. morao preći na meni jednostavniji pristup, da prilozi budu objavljivani na sajtu, svakodnevno. Tako su SVesti dobile na aktuelnosti, kvalitetnije su pokrivene vesti o dešavanjima, pogotovo za ona koja se kasno najave pa im nedeljni ritam ne koristi. Meni je to podelilo posao tako da svakodnevno odvajam neko prihvatljivo vreme. Nije to odmah sjajno prihvaćeno. Ipak komoditet i disciplina nedeljnog ritma je većini prijala. Dobiješ svoju porciju petkom, i uživaš. Sada su ljudi morali da odlaze do sajta i proveravaju ima li novih priloga. No, vreme je uradilo svoje i to je postalo prirodno, brži i dostupniji internet je olakšao to. Tako su se stekli uslovi za likovne priloge, što je za strip izuzetno bitno… i krenulo je to onda normalnim tokom.

Kako sa ove vremenske distance posmatraš Strip vesti? Da li si uradio sve što si želeo? Šta misliš da si mogao uraditi drugačije/bolje?

Prvo da odgovorim na drugi deo pitanja: Uradio sa mnogo više nego što sam želeo, ali su mi u početku želje bile jako skromne. Kako gledam na strip vesti? Hm, pa nekako ne stižem da se osvrćem unazad, još mi nije vreme valjda za to, a ni ritam života mi to ne dozvoljava. Znam da je to velika stvar, da je urađeno puno, da to vredi, ali nemam kompletnu sliku… ne stižem da stajem i da se osvrćem.

Svašta sam mogao bolje da uradim. Nekada mi je žao što nisam bio strožiji urednik i preskočio par tekstova koji su doneli neke sukobe. Dogodili bi se oni na nekim drugim mestima, ali ne bi tada okrnjili Strip vesti. Preživele su one to, ali je šteta što je došlo do nih, preko mojih leđa. Takođe mi je krivo što ostale rubrike ne stižem da doteram, linkove, izdavače, striparnice, istoriju, ni da napokon pokrenem tu youtube stranicu da imamo video arhivu… Previše želja, premalo vremena.

Kako Strip vesti funkcionišu? Koliki je tvoj broj saradnika i koji su problemi sa kojima se susrećeš svakodnevno zbog sajta?

Strip vesti funkcionišu na principu dobrovoljnosti. Nikoga nisam vukao za rukav i molio da piše. Šta ja znam, možda mi je pogrešno vaspitanje, ali ne mogu nikoga gnjaviti da mi nešto radi da ne bude na neki način plaćen. Ljudi imaju svoje živote, obaveze, potrebe, i mislim da je nepošteno da tražim da rade besplatno. Zato često ponavljam taj opšti poziv da se ljudi, ako osete potrebu, priključe Strip vestima, da mi daju tekstove koje su nekome komercijalno uradili. Nema veze što kasnim sa nekim tekstovima, ako su oni preko Strip vesti došle do prave publike. Takođe je korisno izdavačima da Svesti koriste kao sopstveni poligon za marketing, a ja dobjam priloge.

Mislim da ipak treba da postoji neki način da se odužim autorima priloga. Svi koji pišu i crtaju za Strip vesti to rade dobrovoljno, iz sopstvene želje da nešto urade za strip scenu. Ostavljam mogućnost da svako može uz svoj prilog da obezbedi reklamu, ako ima načina da je naplati. Do sada to niko nije koristio, ali mislim da svako za svoj rad treba da bude nagrađen. Nažalost, strip nije u žiži interesovanja i autori nisu primer predizetničkog duha, pa to ne koriste. Ako je neko spreman da radi besplatno, to treba da bude njegova odluka, ponuda. Nadam se uvek velikom broju takvih ponuda. Da ljudi nađu neki svoj interes da rade za strip vesti. Često ponavljam i da je to dobar poligon da se promovišu strip vrednosti. Pisanjem priloga, isticanjem svojih strip nazora utiče se i na publiku Svako ima pravo da to radi preko Strip vesti, dokle god je to promovisanje ideja, a ne sukobljavanja sa drugim. Od napada na druge niko nema koristi. Od iskrene promocije stvari koje smatramo vrednim svi imaju koristi.

Što se broja saradnika tiče to je posebna priča, i ona govori koliko je velik broj ljudi koji vole strip i koji su spremni da mu pomognu. Mislim da je skoro svaki sudionik strip scene na našim prostorima dao po neki prilog. Neki su ih dali mnogo, neki kada im se pružila prilika, ali lepeza autora i različitim poimanjima stripa je uistinu velika.

Najveći problem je inertnost publike. Dugotrajnost Strip vesti je stvorila utisak da to ide samo od sebe, i sve se manje ljudi nudi da pomognu. 

Koliko ti rad na sajtu može biti stresan i kako se ponašaš/organizuješ u takvim situacijama? Pitam te i iz ličnog iskustva ali i da bismo čitaocima malo približili naš posao za koji često misle da „to sve radi samo od sebe“.

Pa, stresno je. Svaki je posao stresan ako ga se ozbiljno prihvatiš. Kada sam u najvećoj gužvi sa poslovim od kojih živim, kada me pritiskaju rokovi, onda stižu vesti kojima je bitan datum objavljivanja, kada sam najumorniji stignu mi prilozi kod kojih moram puno da radim. Iskreno, u početku je bilo puno stresnije, sada mi je ipak ovaj ritam dao malo bolji raspored vremena. Najveći problem i naveći stres izaziva to što sve to moram uklopiti uz redovne poslove. Mislio sam da će mi frilenserski status (pre skoro pet godina sam napustio Stripoteku) dati više vremena, ali sam pogrešio. Prihvatam se svakog posla, najčešće su to komplikovani izazovi. Raditi lettering i opremu strip izdanja je neuporedivo komplikovanije od prelamanja klasičnih knjiga. Naravo, kada su najveći pritisci na pripremama strip izdanja, onda je najveći pritisak i novih priloga za Strip vesti. Pa je stres sinhronizovan…

Koliko si zadovoljan trenutnim stanjem sajta (posećenost, uticaj, značaj)?

Pa, uređenošću sajta nisam zadovoljan, kao što rekoh treba srediti rubrike: istorija, linkovi, striparnice, izdavači,… Tu se malo ljutim i na nezainteresovanost aktera strip scene da pomognu, da iskoriste priliku da se promovišu. Nemam vremena da sakupljam podatke o svima, i da te rubrike sam sredim. A oni se oglušuju na pozive i odlažu. Ponekad i sam budem kriv, nekoliko priloga nisam postavio, stalno čekajući ostale koji su obećali da ne bi neke favorizovao, pa mi onda iščili iz glave da neke priloge već imam. Trebale bi te rubrike, pogotovo gde se predstavljaju izdavači, festivali, striparnice i linkovi, da budu popunjene, da ljudi znaju da to imaju kvalitetno i uvek dostupno na jednom mestu. Ništa više od toga…

Što se uticaja i značaja tiče, to nije na meni da ocenim, bio bih pristrasan. Valjda dugovečnost i broj čitalaca dovoljno govori o tome. A što se brojeva tiče, pa sajt ide konstantnom uzlaznom linijom. Bude poneki pad posećenosti, ali to je ugavnom vezano za letnji period kada su ljudi na odmorima i više putuju. Zato svaka jesen vraća optimizam. Ova posebno, ne znam ni sam kojim povodom, ali počelo je da bude redovno stanje da dnevno prebrojimo više od 1000 čitalaca, dakle različitih ljudi (na mesečnom nivou brojač kaže 30tak hiljada – verovatno preterano, ali prija cifra) sa jedinstvenim IP adresama. Danas kada imamo adsl i kablovske mreže pa su nam IP adrese praktično fiksne to su dobri i objektivni brojevi… Znam da dosta čitalaca ima ritam da posećuju Strip vesti jednom nedeljno, nisu svakodnevni, pogotovo naši ljudi u inostranstvu, njima dnevna aktuelnost ne igra ulogu. Tako da sam zadovoljan. Tiražniji smo, na dnevnom nivou, od 90% balkanskih strip izdanja.

Koliko i na koji način se strip scena promenila za sve ovo vreme postojanja Strip vesti?

Scena je neuporedivo drugačija od one iz vremena kada su strip vesti nastale. Ratovi su još bili aktuelni, politička dešavanja su bila ekstremna i tako su se preslikavali na strip. Pokretanje Strip vesti je bilo u vreme kada je to možda bilo najpotrebnije. Spojile su region, ljude koji su vapili za time. Prvi prilog koji sam dobio je stigao iz Slovenije, prvi kolumnista je bio iz Hrvatske… na prste su mogli da se prebroje strip autori koji su živeli od svog posla. Izdanja je bilo malo, veze pokidane, tržište nefunkcionalno… Danas nije sjajno, živimo veštački produžene sukobe, ekonomski smo uglavnom nestabilni, ali scena i tržište pokazuju svoju žilavost i solidno funkcionišu. Autori su u velikom broju našli svoje uhlebljenje u radu za inostrane izdavače, a gledajući broj izdanja, i njihov luksuz, deluje bolje nego što realno jeste. Još uvek grca strip scena u velikim problemima koji se izvan struke ne vide, i definitivno nije lako, ali ipak ide napred. Kao i u slučaju Strip vesti, postoji u autorskom, i u izdavačkom, svetu puno ljudi koji uporno rade i daju rezultate. Potpun oporavak scene ne možemo očekivati dok se sve tenzije ovde ne smire i dok standard ne poraste. Mada i pored svih problema, strip je uradio krupne korake u pravcu obnove izdavaštva, o kojima pre dvadeset godina nisam mogao ni sanjati. Temelji su sada stabilniji. Računam da su i Strip vesti tu pomogle.

Kako vidiš strip u internet medijima danas? Čini se da nema puno sajtova koji se ozbiljno, aktivno i u kontinuitetu bave stripom.

Mislim da internet kod nas nije dovoljno iskorišćen. Ma nije iskorišćen ni 10% od mogućeg. Meni je krivo što nema više sajtova poput Strip vesti, ili blogova poput onog što je jedno vreme Macan radio (qstrip.blog). On je svakodnevno donosio vesti iz sveta stripa, po njegovom izboru i afinitetu. Dve-tri vesti svaki dan sa linkovima. Toga ovde nedostaje. Potrebna je mreža sajtova koja bi svojim aktivnostima prikupljala više ljudi sa različitih strana. Treba više online stripova, to je važno. Ljudi su željni stripa. Jezik stripa se koristi mnogo više nego smo svesni, mimovi (memes) su forma stripa, a toga na socijalnim mrežama viđamo svakodevno na stotine. Bilo bi bolje da autori rade stripove koji bi preuzele deo tog uticaja.

Napravio bih analogiju sa izdavaštvom. Suprotno uvreženom mišljenju kako konkurencija smeta, iskustvo pokazuje da je baš suprotno. Naime, dok sam radio u Stripoteci, ljudi koji su se decenijama bavili izdavaštvom su mi preneli mnoga svoja iskustva. Jedno od njih je recimo da se tiraži stripova nisu podizali kada bi se ugasio neki konkurentski časopis, već bi pre padali. Jednostavno je više decenijsko istraživanje pokazivalo da je prodaja veća što je ponuda veća, kada su kiosci bili puni stripova, onda bi bili vidljiviji i prodaja je bila bolja. Smanjanjem broja izdanja, i njihove ukupne vidljivosti na kioscima, padala je i prodaja svima. Tako nam i danas treba na interentu više sajtova, blogova, da strip bude vidljiviji, da lakše privuče "mušterije". Internet je kiosk sadašnjosti, verovatno i budućnosti. 

Na čemu planiraš raditi dalje, u kom smeru bi se Strip vesti mogle razvijati?

Nemam nekih konkretnih planova. Osim onih privatnih, da sredim život, malo relaksiram poslovne pritiske i kredit, pa će onda biti vremena za Strip vesti. Svakako mi je cilj da uredim te, više puta spominjane, rubrike i da malo više priloga sam obezbeđujem. Mislim da ni jedna dan ne bi smeo da prođe bez dva-tri priloga. Bilo bi, naravno, dobro da sajt malo automatizujem, da se napravi neka aplikacija za moblni da to bude dostupnije na više platformi. Međutim, to zahteva znanje iz programiranja koje nemam, a to onda traži novce koje opet nemam… Tako da će to verovatno da pričeka malo. Za početak prvo da sredim sve rubrike, pa onda korak po korak…

Na kraju bih želeo da te pitam, jer svakako si prava osoba za tako nešto – kako u današnje vreme održati entuzijazam i cimati se i dalje, gde pronalaziš snagu?

Pa, odrastao sam uz jedan moto, ne znam gde sam ga pokupio, ali je bilo još u detinjstvu, da svako treba nešto ovom svetu/civilizaciji da ostavi. Nismo rođeni da spavamo, jedemo, vršimo nuždu i umremo. To je za životinje kod kojih se nije razvio intelektualni kapacitet kao kod ljudi. Želim da na točku istorije ostavim neki trag, makar malu ogrebotinu, ne može svako dati puno. Nikako ne želim da budem samo statistička cifra. Moj najveći strah je da neću dati dovoljno, a znam da sam mogao dati mnogo više… I tu je snaga. Odlazi previše energije na trčanje za novcem, ali kada si podstanar, pa onda u stambenom kreditu, kada želiš deci pružiti sve što im treba da im daš priliku da budu bolji od tebe, praktično 25 godina već radim dva radna vremena… onda je teško ostvariti više. Realno ne bih trebao da budem nezadovoljan ostvarenim, ali jesam. Jer mi strašno nedostaje autorski rad na stripu… Možda je nezadovoljstvo učinjenim moj najveći pokretač.

Sa Zlatkom razgovarao Nenad