Sekira koja život znači: 10 epizoda Zagora koje bi trebalo da pročitate



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Panbalkanski hajp o Zagoru traje pola veka. To smo već utvrdili na nekoliko mesta – u septembru 1968. godine „Nasilje u Darkvudu“ se pojavilo na kioscima, a ostatak je postao fundamentalan deo istorije devete umetnosti na ovim prostorima. Iskreno, kao Zagorov fan od malih nogu, naslušao sam se svega. „Zagor je uništio strip scenu u Srbiji!“ „Zagor je najveći strip junak koji je ikada postojao, a Feri je najznačajniji crtač svih vremena!“ Ono što je zajedničko za ove izjave sa dijametralno suprotnog spektra jeste da su potpuno pogrešne. I zaista su izgovorene u mom prisustvu.

Ali Zagor jeste značajan. Tu nema dvoumljenja. Ignorisati tu činjenicu isto je kao biti slep i gluv za okolinu. Opstao je na ovim prostorima pola veka, što je podvig kojim se mnogi drugi junaci ne mogu pohvaliti. Ima jaku fanovsku bazu i verne čitaoce, kojima se može oprostiti i povremeni neutemeljeni zelotizam, ali su makar dosledni stripu koji su zavoleli u detinjstvu. Zagor je zabava. Zagor je avantura. I Zagor nema pogrešne poruke i licemerne porive. Mnogi ga vole, i često je pitanje zašto je tako. Šta ga čini tako privlačnim likom za brojne generacije (uglavnom 40+ godina, da budemo iskreni).

No, ovde se nećemo baviti hiljadu puta prožvakanim temama, odnosno ko je Zagor, kako je tekao njegov istorijat, a posebno nećemo da nabrajamo razloge zbog kojih ga treba čitati. Nije na nama da nekoga ubeđujemo da čita Zagora. Možemo samo razložno prikazati zašto zaslužuje šansu.

Pretpostavimo da znate ko je Zagor. Svesni ste njegovog kanonskog izgleda, prijatelja, vremenskog raspona i osnovnih poriva. Ako je odgovor na ove stvari „ne“ – guglajte. Pretpostavimo sada da imate apsolutno poverenje u naš sud. Ako ne, trebali biste. Među stotinama epizoda Zagora i brojnim vanrednim izdanjima krije se i žito i kukolj. Svaki fan će kao adut izvući iz rukava neku epizodu koja ga najviše vezuje za serijal. I to su sasvim validni argumenti. Svako ima razloga da baš ovu ili onu epizodu smatra epohalnom. U ovom slučaju, nabrojaćemo ih deset. A ako neko ko nikada nije čitao Zagora, a uzme u ruke svih ovih deset epizoda i ne „navuće“ se na Duha sa sekirom, slobodno se može smatrati imunim na njegov stripovski šarm.

Disklejmer: Lista nije rangirana, svaka od ovih deset priča zaslužuje podjednako poštovanje. Za sve kontraindikacije ili neželjene reakcije na Zagora, obratiti se nadležnom farmaceutu ili psihoterapeutu.


1. Divovi dobra i zla (VČ Odabrane priče 14 – „Demon ludila“)

Hajde odmah da se obratimo metaforičkom slonu u sobi: Ovo je argument koji će potegnuti svaki punokrvni zagorovac. Priča koju je napisao Ticijano Sklavi, tvorac Dilana Doga, a nacrtao Galijeno Feri. I to sjajno nacrtao.

Najduža priča o Zagoru, i u neku ruku mogla je biti i poslednja. Peti sukob sa poludelim profesorom Helingenom u serijalu, genijalnim naučnikom opsednutim svetskom dominacijom. U prva dva je izumeo Titana, džinovskog robota. U trećem je izumeo krstareće rakete, a poslednji put je komunicirao sa vanzemaljcima i učestvovao u njihovoj invaziji. Nepotrebno je istaći da su se svi sukobi završili loše po njega. Prvi put je preživeo požar, drugi put je nataknut na harpun, a nakon trećeg sukoba je završio u ludnici. Invazija Akronjana je okončana tako što se Helingen na kraju kulerski dezintegrisao u staklenoj kabini vanzemaljaca. Delovalo je kao da je to K-R-A-J.

Avaj, tu dolazi Sklavi sa svojim nesvakidašnjim idejama. Skoro deifikovani Helingen se vraća, ovaj put obdaren neverovatnim moćima, i to nije sve. Zagor tone u ludilo, a svet oko njega ima sve manje smisla. Saznajemo – SPOILER ALERT – da ga je Helingen zapravo preneo u paralelni svet i gurnuo u ludilo. Darkvud kakav poznajemo nestaje, Čiko strada pred Zagorovim očima, a na kraju i sam heroj strada od sopstvene ruke na Helingenovom grobu.

Stvarnost je nešto složenija. Delom događaja orkestrira sam Manitu, a Zagor prolazi stepene sopstvene apoteoze da bi se izjednačio sa svojim neprijateljem. U priči strada od vatre, noža, ludila i samoubistva, isto kao Helingen u prethodna četiri susreta, i epilog je sukob divova dobra i zla, Zagora i Helingena velikih poput planina. A i kraj je sklavijevski – naučnik spoznaje svoje ludilo i zlo, i odlazi u zagrobni život pomiren sa svetom.

Bozeli i nedavno Buratini su uspeli da ponište sve pozitivne efekte Sklavijevog Helingena, ali ostaje činjenica da je ova priča nesvakidašnja u celom serijalu. Kako god da se posmatra i iz kog god ugla (a ovaj je bio moj), „Divovi dobra i zla“ su jedinstvena priča u decenijama dugoj istoriji Zagora.

2. Nestali istraživač (VČ Odabrane priče 21)

Jedna od prvih priča Maura Bozelija sa crtežom veličanstvenog (ali i ostarelog) Karla Rafaela Marčela, „Nestali istraživač“ označio je početak novog doba u Zagorovom izdavaštvu. Nakon dugog perioda stagnacije devedesetih, ovom pričom počela je modernizacija devedesetih i niz veoma uspešnih priča. A sama pripovest u stripu je odvela Zagora i Čika u potragu za Severozapadnim prolazom.

„Nestali istraživač“ je esencija avanturističkog žanra, prepun izdaje, prevrata i sjajnih scenarističkih bravura. Atmosfera ledenog severa je upečatljiva, i u tom trenutku retko viđana u Zagoru. Teško je nabrojati zašto neko može lako da se zaljubi u ovu priču, ali i ostaje činjenica da će mnogi da se osvrnu samo na činjenicu da je Zagor neko vreme proveo na snegu bez jakne. Takva banalizacija ne čini na čast „Nestalom istraživaču“ i preterano je maliciozno svoditi celu priču na nekoliko nelogičnosti. Ovaj strip jednostavno nije takav.

Na poziv prijatelja sa broda „Golden baby“ Zagor i Čiko odlaze u spasilačku ekspediciju na sever. Brod kapetana Frejzera proveo je tamo već dve zime zaleđen. Pobunjena posada, nepoznati urođenici, opasnosti života na ledu, misterija kletve Arktičke sfinge... svi elementi dobre avanture su na broju.

Nekada davno, još devedesetih, prva dva nastavka ove priče u Srbiji je objavio „Horus“. Treći i četvrti nastavci nisu ugledali svetlost dana. Zato su primerci ovog stripa u izdanju hrvatske „Slobodne Dalmacije“ bili izuzetno traženi u Srbiji, sve dok nije objavljeno izdanje „Veselog četvrtka“.

Kao početak jednog reformskog pravca Zagora, svesni smo da u ovom novom periodu stagnacije Zagora, ovakva priča i ideja o sličnoj modernizaciji je više nego neophodna.

3. Hiljadu zamki (VČ Biblioteka Zagor 1)

Prvi Zagor, tek pomalo nalik junaku kakvog danas poznajemo. Prvi mačići se u vodu bacaju, kaže poslovica. Ali, ovde to nije slučaj. Sledeće epizode su naivne, i bilo je potrebno vremena da se Zagor izbori sa samim sobom i izraste u serijal dostojan poštovanja. Ali, prva priča o Zagoru odudara od tog šablona. Naravno, ima tu pregršt naivnih, pa čak i detinjih trenutaka, uglavnom u vezi sa Čikom, koji se sa Zagorom ovde tek upoznaje. Ipak, atmosfera prvog Zagora je drugačija, opipljivija od ostalih. Više odgovara prvoj polovini 19. veka, u kojoj se navodno odigrava serijal. Traperi, vojne i trgovačke postaje, pa i sama oprema ljudi, odišu duhom tog vremena. Priča je, naravno, linearna – pobunjeni Indijanci. Zagor i Čiko sprečavaju da granica bukne u plamenu rata, a tu su i nekolicina špekulanata. Sasvim jednostavan i efikasan recept. A opet, dovoljno upečatljiv da se i danas, više od pola veka kasnije, sa zadovoljstvom može čitati.

Prava je šteta što su već sledeće epizode bile hladan tuš. I ova prva priča je prečesto potcenjena. Ali u svetlu kako je Zagorov svet umnogome napredovao, ali u slučaju ambijenta deevoluirao u odnosu na prvu priču, „Hiljadu zamki“ zaslužuju poštovanje.

4. Zagor protiv vampira (VČ Odabrane priče 3, Biblioteka Zagor 25)

Još jedan klasik, ali značajan po mnogočemu. Tačno – Feri je dao sve od sebe. Takođe tačno – Nolita je napisao veoma zanimljivu horor priču u slavu i omaž filmskim klasicima ovog žanra. Priča je atmosferična, i obiluje (danas pomalo zastarelim) horor klišeima. Ali, ne može se reći da je nezanimljiva. Od karavana u kome se odvijaju tajanstvene stvari, do vampirovog zamka i njegovih poslušnika, „Zagor protiv Vampira“ je vredan čitanja. Kasnije su vampiri počeli da se svako malo pojavljuju u Zagoru, uskoro nas u redovnoj seriji očekuje njihov povratak. Tu su sada i vukodlaci, vampirice, dobri i zli izdanci ove sorte... Ali back in the days, bio je samo baron Rakoši, slika i prilika Kristofera Lija u mlađim danima, i drakulovska pričica u dva i po nastavka. I lep početak takozvanog „zlatnog perioda Zagora“.

Ova priča je dugo vremena bila i bolna rana za sve zagorovce u Jugoslaviji. Preskočena je u „Zlatnoj seriji“, pa su je retki imali prilike videti samo u italijanskom izdanju. Onda je hrvatska „Slobodna Dalmacija“ došla tačno do tog broja, pa vratila izdanje na prvi broj, a fanovi su opet ostali kratkih rukava. Tek 2003. godine hrvatski „Ludens“ je objavio „Vampira“, a „Veseli četvrtak“ je ovde premijerno izbacio priču nekoliko godina kasnije.

5. Okean (VČ Biblioteka Zagor 27)

Četiri sveske „Okeana“ su nekada bile sveti gral za kolekcioare Zagora. Neke od njih su bile veoma retke, a sama priča nije preterano skraćivana u izdanju „Zlatne serije“. Pritom, „Okean“ je sasvim jednoglasno jedna od najboljih epizoda ovog perioda Zagora.

Zagor i Čiko iz Port-o-Prensa na Haitiju putuju brodom zajedno sa Diging Bilom i posadom „Golden Baby“ u potragu za – zlatom. I to izgubljenim zlazom Inka na potopljenim španskim galijama. Iskreno: Ima li boljeg zapleta za avanturistički strip? Možda ako ih napadnu potomci karipskih gusara? A upravo to se dešava.

Šalu na stranu, „Okean“ rabi brojne avanturističke klišee, ali je odrađen na više nego šarmantan način.

6. Zagor priča... (VČ Biblioteka Zagor 18)

Čitaoci vole i cene dobar origin junaka. Takve priče su često najtraženije na tržištu, i to sa pravom. Svio vole dobar i lep sat, ali uvek je fascinantnije onaj skup zupčanika koji čine da časovnik lepo otkucava sekunde. I ovde je slično. Znamo da je Zagor junak bez straha i mane, ali lepo je znati kakav je čovek bio pre nego što je ogrnuo plašt izaslanika Manitua i zaštitnika darkvuda. A tu se krila i najveća zamka, u koju, srećom, Nolita i Feri nisu upali. Mogli su da idu linijom manjeg otpora, i od njega stvore pravednika otkad je ugledao svetlost dana. Ili, bože sačuvaj, da su ga vazdigli zaista na mesijanski nivo. Odlučili su se pak na ambivalentniji pristup. Pogibija roditelja od strane istih Indijanaca među kojima sada živi. I osveta zagora pre Zagora nad njima. I to krvava, necenzurisana i pomalo morbidna osveta, posebno kada mlađahni Zagor sazna da mu je otac svojevremeno počinio sličan masakr, što je i uzrokovalo lanac odmazde.

7. Marš očajnika (VČ Odabrane priče 41)

 Ovo je sasvim očigledna sigurica. Nadaleko hvaljena priča, voljena od strane svih, potpuno prizemljena što se tiče fantastičnih elemenata i dovoljno teskobna. Evropski plemići koji istrebljuju bizone sporta radi, i odmazda Indijanaca; Zagor spašava plemiće nenaviknute na Divlji zapad i goni ih na dugi marš kroz pustaru, sve sa Indijancima za petama. I naravno, Frida. Austrijska plemkinja Frida Lang koja sa Zagorom razmenjuje nekoliko strasnih poljubaca u suton na rečnom sprudu. A tu je i samožrtvovanje junaka, koji je tu najmanje kriv za sve, samo zarad izbavljenja (polu) nedužnih plemića i za viši cilj. Budimo realni, Zagora savršeno briga za razmažene plemiće, osim na elementarnom nivou brige nad razmaženom odraslom decom. Da tu nema žena i dubljih motiva možda bi ih i pustio niz vodu. Ali ovde se na lep način ogleda kako Zagor sagledava širu sliku. Strajhuje da će pokolj plemića povući veliku odmazdu nad Indijancima, pa je ovo i način da žrtvujući nekoliko njih, na kraju i sebe, spasi ceo narod od stradanja.

8. Čarobnjak Kandraks (VČ Odabrane priče 23)

U potpuno drugačijem maniru od prethodne priče, „Čarobnjak Kandraks“ se poigrava sa potpuno nemogućim scenarijima. Da su Kelti stigli do Amerike, i da je njihov druid Kandraks uspeo da se mumificira u katatoničnom stanju do 19. veka da bi zaštitio njihovu kulturu, i da arheolozi uspeju da nabasaju na njegovu grobnicu, čak ni tada keltska religija nije bila toliko krvožedna da bi on učinio sve što jeste. Ali ovo je Zagor, i sve je moguće.

Dakle, keltskog druida na arheološkom lokalitetu bude iz hiljadugodišnjeg sna, a on se pokazuje kao badass neprijatelj, čarobnjak i hipnotizer, a sve u želji da plavokosu devu žrtvuje određene noći pod pogledom Meseca. Avaj, Zagor je tu, i nema te hipnoze koja može da mu slomi volju. Na kraju, prema oprobanom receptu iz „Marša očajnika“, Zagor dobije par strastvenih poljubaca.

„Kandraks“ u opisu deluje satirično, ali to svakako nije. Reč je o vešto konstruisanoj priči. Elementi koji deluju neuklopivo su sjedinjeni u dobroj srazmeri da se čitalac uljuljka u komfor avanture i naglašenog horora. Sam čarobnjak je korišćen još nekoliko puta u Zagoru, ali nijedan nije uspeo da uspostavi ovakvu komociju avanturizma.

9. Opaki Mortimer (VČ Odabrane priče 11)

Nije ovo bez razloga jedini Buratinijev scenario na ovoj listi. Naravno, ima on još dosta hvalevrednih priča sa manje ili više uspešnom realizacijom. Ali sadašnji urednik Zagora je i gangrenozna rana ovog junaka i pati od brojnih scenarističkih bolesti. No, sada nije o tome reč. Ono što mu se mora priznati jeste kreiranje Mortimera, Zagorovog Morijartija, genija zločina. On je u ovom slučaju savršeno dijaboličan, prepreden i razrađuje zločinački plan u Njujorku koji Zagor na jednite jade osujećuje. U igri mačke i miša po ulicama Njujorka Mortimer pokazuje više harizme i pameti od našeg junaka, a posebna draž leži u činjenici da je plan osujećen a da se njih dvojica nisu ni sreli do poslednje stranice.

Nažalost, svaki sledeći njihov susret (a bilo ih je više nego što je trebalo) deplasirao je kvalitet prvog obračuna.

10. Morska strava (VČ Odabrane priče 25)

Nije neka nauka uzeti Lavkraftove „Senke nad Insmutom“ i ideju o deevoluciji ljudi u ribolika bića pod vlašću Dagona. Bozeli je uspeo da iskoristi Lavkrafta bez ikakvog uvijanja, a opet dovoljno inovativno da izgradi zanimljivu i originalnu priču. Od prologa u raspadnutom Kušu u Africi, preko insmutovskog Port Vejla opustošenog kultom Dagona, pa sve do potere za Krakenom (zemaljskom inkarnacijom Dagona) u Sargaskom moru, „Morska strava“ jedna je od najboljih priča u novijoj epohi Zagora.

Nikola Dragomirović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva