Border Rock festival - Pomeranje granica muzikom [INTERVJU]



Sviđa ti se? Javi ostalima!

U Kladovu, malom prelepom gradu na istoku Srbije, na obali Dunava i svega 10 kilometara od Rumunije, održaće se drugi po redu festival Border Rock. Festival će biti na otvorenom, u tvrđavi Festislam 15. i 16. juna 2018. godine.

Border Rock je DIY festival alternativne muzike koji je prvi put održan u Kladovu 2017. godine, u trajanju od 4 dana. Osim muzičkog programa i nastupa 14 bendova iz SAD i Srbije, program je obuhvatao i razne dodatne sadržaje – likovnu izložbu, strip radionicu za najmlađe, DJ program na gradskoj plaži, promociju kulturnog časopisa, koktel matine u centru grada... Ove godine festival se seli na otvoren prostor, a muzički program činiće 10 bendova iz čak 6 zemalja. Dodatni program će se sastojati iz gostovanja motociklista, strip radionice, izložbe rock fotografija, origami radionice, koktel matinea, promocije knjige poezije Bob Dilana, pozorišne predstave za decu u organizaciji Udruženja građana „Putokaz“, kao i rekreativne šetnje u organizaciji Udruženja ljubitelja prirode „Divljina“.
Razgovaramo sa Dejanom Mihjalovićem, organizatorom festivala.


HC: Šta predstavlja Border Rock i koja je glavna ideja Border Rocka.
DM: Kao što u najavi stoji, Border Rock je mala DIY promocija pop/rock kulture i zdravog načina života, ne samo u fizičkom, već i duhovnom smislu. Udruženje građana „Metronom" iz Kladova već tri godine nastoji da što veći broj stranih i domaćih bendova i muzičara dovede u ovo malo mesto na Dunavu i održi kakav – takav provincijski pop/rock život. Ideja Border Rock festivala je da spoji umetnike iz istočne Srbije (pretežno), koji teže nalaze svoj put do šire publike, iako kvalitetom to svakako zaslužuju, sa već afirmisanim kolegama iz zemlje i sveta. Momci i devojke se sreću na bini, dele iskustva, zabavljaju se i uče. Takođe, publika u ovim krajevima time dobija priliku da vidi nešto kvalitetno i drugačije, a kada u to ukalkulišete Gitarijadu i njihov program, mislim da može i mora da bude zadovoljna. Udaljenost od centra svih prestižnih kulturnih dešavanja je velika, ali ne mora uvek biti prepreka.

HC: Ovo je drugi po redu Border Rock, imajući u vidu da je u pitanju DIY festival i da u velikoj meri sve počiva na tebi, kako uspevaš da sve to izguraš.
DM: Sama ideja je krenula od dva čoveka: Aleksandra Delibašića (Bad Music For Bad People) i moje malenkosti. Želeli smo da sastavimo po par dana kvalitetnog muzičkog programa u Beogradu i Kladovu, koji bi se dešavali istovremeno – Bad Music Boogaloo i Border Rock. Naravno, ispostavilo se da je zalogaj preveliki za dva čoveka, tako da se i prošle, a naročito ove godine, u celu priču uključilo više ljudi i sada je sve to zaista lakše. Svi koji nas poznaju odavno su skontali koliko smo uporni ljudi kada je u pitanju rokenrol (meni je muzika strast, svoj redovan posao imam u prosveti), tako smo odrastali i jedino tako i umemo – na mišiće i uz pozitivan duh! Pomoć rodbine, prijatelja, kolega i komšija je neprocenjiva! :)

HC: Kako se uspostavila saradnja sa Američkim muzičarima i kako dolaziš u kontakt sa njima.
DM: Pomenuta agencija Bad Music For Bad People već više od 15 godina u Srbiju i region dovodi alternativne rokenrol sastave iz celog sveta (najviše ih je iz Amerike, naravno). Dosta tih koncerata sam ispratio, upoznao brdo muzičara, sa nekim radio intervjue za Get On The Stage fanzin i svoj blog. Ipak, kada sam sveo troškove za put do prestonice i nazad, pa za klopu i piće po beogradskim cenama, pa vreme koje sam samo u putu izgubio – rešio sam da koncerte dovedem do sebe. Aleksandar je i dalje glavni „dobavljač", ja sam tek nekoliko stranih bendova doveo bez njegove pomoći. Sada redovno dobijam mejlove od nekih koncertnih agencija, sa ponudama bendova na evropskim turnejama, a veliki je i broj bendova koji se sami javljaju i žele da sviraju kod nas. Facebook takođe može da posluži vrlo efikasno, pomoću te društvene mreže su u Kladovo došli Legendary Shack Shakers (USA), White Stain (SLO), The Mobbs (ENG), Skinpin (AUS) i Bob Ross Effect (GER). Svaki bend prenese utiske prijateljima, pa se onda oni jave itd. Krug se širi...

HC: Prošlogodišnji Border Rock imao je ukupno 14 izvođača iz SAD i Srbije i trajao je 4 dana. Ove godine festival traje 2 dana i ukupno ima 10 izvođača iz SAD, Novog Zelanda, Rumunije, Rusije, Hrvatske, Srbije. Granice se polako šire, zar ne. Kakvi su planovi za Border Rock #3.
DM: Dobro si to rekao. Granice se rastežu, a kada je rokenrol u pitanju – uvek ostane isti utisak posle svakog koncerta – to je samo jedna fizička stvar (Dunav u našem slučaju). Ništa više od toga. Sa druge strane, lepo je kada možemo da se hvalimo okupljanjem muzičara sa toliko mesta, jer svako od njih nosi neki lokalni pečat, koji sa nama ovde deli i mešanje tih ličnih iskustava je nešto što obogaćuje svakog čoveka. Na kraju uvek zaključimo kako smo svi braća, mada možda i pivo ima neke veze sa tim. Plan za svaku narednu godinu je da ne bude sadržajem siromašnija od prethodne (pritom ne mislim na broj dana ili država), a postoji verovatnoća da će festival zaista postati internacionalan, ukoliko uspemo da ostvarimo zamisao da treći festivalski dan bude održavan u susednoj Rumuniji. 

HC: Pored muzičkog programa i nastupa bendova tu je i prateći program: radionice, promocije knjiga koje se bave alternativnom muzikom, izložbe rok fotografija, pozorišne predstave za decu... Šta možeš reći o tome.
DM: Radeći u prosveti svakodnevno gledam decu i način na koji odrastaju. Vidim koje ih stvari zanimaju, slušam kako se izražavaju, pratim šta ih od kulture zanima i trudim se da ubacim i neki svoj predlog s vremena na vreme. Na žalost, mislim da ste svi svesni da stvari ne idu kako treba. Ako se pojavi više od JEDNOG deteta u odeljenju koje ne zuri u Farmu, ne đipa uz „pesme" pojedinih plastičnih umetnica i zna za Povratak u budućnost ili E.T. – ja moram da budem zadovoljan. Radionice, pozorišne predstave, druženje sa piscima ili fotografima, izviđačke akcije i sl. pružaju srednjoškolcima i osnovcima, ali i onim starijim, priliku da se uključe i probaju nešto što će im poremetiti svakodnevnicu. Prošle godine je grupa od nekoliko srednjoškolaca (moji dragi volonteri – pomoćnici) odgledala sve koncertne nastupe, devojčice su se družile sa curama iz Death Valley Girls, osnovci su crtali svoje prve strip linije sa Igorom Malovićem iz redakcije „Veselog Četvrtka" i sve to ih je barem na kratko odvelo u nesvakidašnjicu, što ne može da škodi :) 


HC: Što se tiče ovogodišnjih učesnika na festivalu, preovladava neka kombinacija rocka i bluesa. I prošlogodišnji je bio u tom maniru, blues, rock, rockabilly... Ipak, izlazilo se iz tih okvira pa je tu bilo i fanka, alternative ali i malo čvršćih rifova. Imam utisak da je ovo jedan od retkih festivala u Srbiji koji svoj program u najvećoj meri bazira na bluesu. Kaži nešto na tu temu.
DM: Kao čovek koji ne voli nikakvu vrstu ograničavanja, već guta sve što mu se dopadne, mislim da bi i festivalu škodilo da bude žanrovski „stisnut" samo u blues. Uvek ću da se trudim da sve bendove koje dovedem veže samo jedna stvar – predani autorski rad i iskrena svirka sa kojom će publika lako da se spoji i na pravi način prihvati energiju sa bine. Istina je da je blues (mada ne onaj klasičan, već upakovan u energičnije note) bio najdominantniji, videćemo kako će se stvari odvijati u budućnosti. Sve je to u suštini dobar rokenrol, to je za sada najvažnije. Ove godine će i heavy publika moći da čuje omiljene zvuke, jer The BellRays sviraju AC/DC i Led Zeppelin obrade, na primer. Uvek će se za svakog naći nešto zanimljivo.

HC: Hedlajneri ovogodišnjeg festivala su Ortodox Celts i Ničim Izazavan. Kombinacija iskusnih prekaljenih rokera i nove snage srpskog rock and rolla. Mislim da je to pun pogodak jer i Keltsi i Izazvani imaju tu pozitivnost u svojoj muzici i lako mogu napraviti dobru atmosferu. Hoće li biti ludo i veselo na Border Rocku?
DM: Iskreno se nadam da hoće. Uradili smo svojevrsni „test" gostovanjem benda Irish Stew, koji nikoga nije ostavio ravnodušnim u prepunom klubu Fusion. Irska muzika je takva – iskrena i neposredna, mislim da će lagano opčiniti našu publiku. Ničim izazvan su bend koji lagano osvaja i one kojima rokenrol gitarski rifovi nisu baš najdraži ili ih jednostavno nikada nisu doživeli na pravi način. Rekoh ranije, lako je spojiti nespojivo, ukoliko je energija koja dolazi sa bine prava – bilo iz gitara garažnog rok benda ili one-man-benda koji svira bluz ili ničim izazvanih violina.

HC: Ovo godine, pored lokalne samouprave, Američke Ambasade imate i podršku Ministarstva kulture i informisanja. Da li to znači da je Border Rock prepoznat kao festival koji ima potencijala i da će u narednim godinama svakako da se šire granice Boreder Rocka?
DM: Ministarstvo kulture i informisanja je u obrazloženju navelo da „podržava inicijativu koja podrazumeva oživljavanje jednog muzičkog pravca koji je interesantan mladima i povezuje u međunarodne tokove jednu lokalnu sredinu kao što je Kladovo". Meni se to jako dopada, mada onaj deo sa oživljavanjem i nije baš ohrabrujuć, jer je onda pretpostavka da je rokenrol odavno mrtav :) Šalu na stranu, zahvalio bih se svima na podršci, jer bismo mogli samo da sanjamo o ovakvom dešavanju da nije bilo institucija koje si pomenuo. Da mi je neko pre par godina rekao da ću se u rodnom gradu družiti sa James Legom, Shakersima, Slim Cessnom i Jay Munlyjem, Messer Chupsima ili Scott H Biramom – verovatno bih pomislio da su mu neke ovčice utekle. Sada je već sve drugačije i voleo bih da uključim u igru i komšije iz Rumunije, ne samo u smislu gostovanja njihovih bendova. Neka se festival proširi jednim danom u njihovoj tvrđavi i biću u potpunosti zadovoljan.

HC: Imajući u vidu da se festival održava u Istočnoj Srbiji, na granici sa Rumunijom, u blizini grada Turn Severin, da li se očekuje i dolazak rumunske publike i fanova takvog zvuka?

DM: Rumunska publika polako postaje redovna na svirkama u našem klubu, imamo već dva zajednička benda (oba će nastupiti na ovogodišnjem Border Rocku) i mislim da ćemo uspeti da ih zainteresujemo u još većem broju ovakvim dešavanjem. Prava stvar je već pomenuta – trećim danom festivala u Turn Severinu bismo na pravi način odradili rokenrol vezu naša dva grada i objedinili dve ionako iste publike. U tom smeru ćemo voziti naše ideje u narednom periodu, nadam se da ćemo u tome uspeti već sa trećim izdanjem festivala.

HC: Vidimo se na Border Rocku.

DM: Naravno, svi su dobrodošli. Kladovo je poznato po otvorenosti, dođite i uverite se. Na sajtu www.borderrock.org.rs možete naći link do privatnog smeštaja, kao i sve ostale informacije o našem malom dešavanju.

Program Border Rocka #2
15.6.2018.
Axis (SRB/ROU), Delaney Davidson (NZL), Messer Chups (RUS), L.A. Witch (USA) i Ničim izazavan (SRB)
16.6.2018.
UnitedRiver (SRB/ROU), The BellRays (USA), The Hooten Hallers (USA), Harp Explosion (CRO), Orthodox Celts (SRB)

Ovogodišnje izdanje festivala sufinansirali su: lokalna samouprava, Ambasada USA u Srbiji, Ministarstvo kulture i informisanja i lokalni sponzori.

Prva tri čitaoca koji se jave redakciji „Helly Cherry" na email hellycherry [A] gmail.com i tačno odgovore na lagano pitanje „Šta povezuje bend Disciplina kičme sa ovogodišnjim Border Rock festivalom?" dobiće komplet ulazicu za oba dana.

EDIT: Karte su dobili Dejan (spenky82@......com), Sonja (zasonju@.......com), Aleksandar (alex.stanoje@......com).

Intervju vodio Miljan Ristić a.k.a eXperiment         



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva