Sova kaže: Sve se to dešava preko noći
Helly Cherry
Izložba crteža Milice Stamenković, ’’39 wisdoms’’ - 18. februar Oficirski dom, Niš
Rekao je jedan pesnik: poeziju će svi pisati.
A neki će je i naslikati.
Kakav god potez povučeš rukom, iz tebe izlaze reči.
Svi smo mi jezik, a jezik je u slikama. Pronalazimo se u šumi tridesetak simbola, ravnih, zakrivljenih, ukrštenih, paralelnih, kratkih i dugačkih linija.
Crta je postala znak, znak je postao zvuk.
Ton je Misao. Harmonija je Smisao.
Za običnu komunikaciju dovoljna je kombinacija, uređen raspored. Za kreaciju je potrebna kompozicija.
I suština se nazre tek iz neke precizno naglašene nijanse.
Nekad je tako lako uhvatiti TAJ ton, dovoljno je (pred)osetiti vibraciju... A nekada godinama nestaje u traženju, pokušavajući da se setimo gde nam je ispao kroz san...
Svi smo mi idealisti, a u stvari nas najviše inspiriše nesklad.
Poneki i nauče da se pomire s tim da najbolja priča nastane iz tog drhtaja ruke koja ti pokvari ceo koncept; oni koji mrljavu tekućinu iz polupane čaše pretvore u prepoznatljiv oblik sa mnogo značenja.
Svi smo mi nedopisani nacrti.
Svi mi tražimo taj kabl da se ozvučimo u stvarnosti, da se sopstvenom melodijom uglazbimo u opšti ritam.
I krene tako nešto automatski. Otrgne se u avanturu. Ruka želi nezavisnost. Bezuslovnu slobodu. Beskonačnu SPIRALtualnost.
Od ’’Misli!’’ kreni u: ’’razmišljaj...’’, ’’promišljaj...’’
And you say: let’s play!
I tu negde krene UMetnost.
Rekao je jedan pesnik: poeziju će svi pisati.
A neki će je i naslikati.
Kakav god potez povučeš rukom, iz tebe izlaze reči.
Svi smo mi jezik, a jezik je u slikama. Pronalazimo se u šumi tridesetak simbola, ravnih, zakrivljenih, ukrštenih, paralelnih, kratkih i dugačkih linija.
Crta je postala znak, znak je postao zvuk.
Ton je Misao. Harmonija je Smisao.
Za običnu komunikaciju dovoljna je kombinacija, uređen raspored. Za kreaciju je potrebna kompozicija.
I suština se nazre tek iz neke precizno naglašene nijanse.
Nekad je tako lako uhvatiti TAJ ton, dovoljno je (pred)osetiti vibraciju... A nekada godinama nestaje u traženju, pokušavajući da se setimo gde nam je ispao kroz san...
Svi smo mi idealisti, a u stvari nas najviše inspiriše nesklad.
Poneki i nauče da se pomire s tim da najbolja priča nastane iz tog drhtaja ruke koja ti pokvari ceo koncept; oni koji mrljavu tekućinu iz polupane čaše pretvore u prepoznatljiv oblik sa mnogo značenja.
Svi smo mi nedopisani nacrti.
Svi mi tražimo taj kabl da se ozvučimo u stvarnosti, da se sopstvenom melodijom uglazbimo u opšti ritam.
I krene tako nešto automatski. Otrgne se u avanturu. Ruka želi nezavisnost. Bezuslovnu slobodu. Beskonačnu SPIRALtualnost.
Od ’’Misli!’’ kreni u: ’’razmišljaj...’’, ’’promišljaj...’’
And you say: let’s play!
I tu negde krene UMetnost.
Umesto biografije:
Milica Stamenković je, od početka svog ovozemaljskog kosmičkog (z)bivanja do danas, izbrojala 350 punih luna. Stvarnost je za nju svojevrsna slagalica koju konstantno sklapa u jedinstvenu viziju sastavljenu od boja,svetlosti, senki, raznolikih oblika i njihovih prelamanja u vremenu i prostoru.
Smatra da znanje i iskustvo potiču iz posmatranja sveta u sebi i oko sebe. Njeno stvaralaštvo inspiriše priroda. Sve je dato, oku dostupno i uhvatljivo. Lepota je u stvarima kakve jesu. Sve je u kruženju materije, sve je u konstantnom nastajanju. Proces stvaranja je stalni razvoj kroz koji postajemo svesni svog kretanja u sveopštem ciklusu promena.
Pre 12 punih luna Milici se u rukama našla slikarska četka. I tada je rešila da je više ne ispušta.
Nakon godinu dana posvećenosti najrazličitijim vidovima vizuelnog izražavanja, spremna je za svoju prvu izložbu na kojoj će prikazati ciklus crteža inspirisanih sovama.
Detaljne informacije možete naći na linku fejsbuk iventa.