Ko je prolio novembarsku kišu?: Priča iza spotova “November Rain”, “Don’t Cry” i “Estranged”



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Bile jednom devedesete godine prošlog veka. U njima, beše i bend po imenu “Guns ’n’ Fuckin’ Roses”. Neki kažu da se to “fuckin’ “ i ne piše, ali je, nekako, baš išlo uz njih. Bend je bio na vrhuncu slave u vreme izdavanja duplog albuma “Use Your Illusion”, koji je tada predstavljao njihov magnum opus. Pokazaće se da će taj album i ostati upravo to, jer će se nakon njega i albuma obrada punk pesama, bend, pa... raspasti kao bugarska skupština. Neki tvrde da “Gunsi” postoje i dalje, u ovom izmenjenom sastavu, ali mislim da sam vam već ranije objašnjavao i to da je moja baba bila velika lepotica. Na žalost, odavno nije među živima.

Bilo je to vreme kada smo opčinjeno zurili u mali ekran tv prijemnika, u legendarni “MTV” koji je prenosio pokojni “3K”. Sve nešto legendarno, bivše, pokojno. Ali, zapeo urednik da napišem ovaj tekst, veli, rado se ljudi sećaju dobrih stvari itd.

Dakle, gledaš “MTV” dok ne kreneš u školu, po svoju dnevnu porciju znanja. Uz sve to znanje, nikad nismo naučili kako to da baš oni sa najmanje istog tog znanja nose najbolje i najskuplje patike, ali ‘ajde, sad. U školi, prepričavaš taj i taj spot kao da se radi o dugometražnom filmu, pevušiš melodiju, maštaš o izvođačima da bi izdržao čas matematike ili fizike.
Dođeš kući, keva te šalje u prodavnicu, među sve one prazne rafove na policama, sa silnim nekim milijardama u rukama. Uvek sam se pitao kako to da sam milijarder a nemam za jebene žice za gitaru. A sa tolikom inflacijom, i niskim platama matoraca, mogao si da kupiš u toj prodavnici, otprilike, kurac. I to samo ako je od kartona.

Ovaj uvod možda nije bio neophodan, ali hteo sam da dočaram, vama mlađima, koliko je u to vreme, pre interneta i tjubaJu, bilo bitno videti te muzičke mini filmove na televiziji. Televizija je, naravno, imala kanala koliko je bilo i amigosa i musketara.

“Gunsi” su imali spotove koji su bili mini Holivud, “November Rain” je i trajao kao kraći film.
Ja sam se “navukao“ negde u vreme “Don’t Cry”, jer bejah romantični klinac, a to beše moćna balada. Bez obzira na sve te aluzije na smrt (pola spota se odigrava na groblju, pa čak i u grobu samom, brrr) i suicid, Stephanie Seymour, u ulozi ribe pevača benda, Axl Rose-a, sigurno je značajno doprinela popularnosti spota. Bila je nezemaljski lepa, porculanski ranjiva, nasuprot destruktivnom kreštavcu sa kojim je bila.

Andy Morahan je režirao ovaj spot, inspirisan kratkom pričom “Without You”, koju je napisao prijatelj benda, Del James. Još dva spota, “November Rain” i “Estranged” imaju kao inspiraciju upravo ovu priču. Oni su više “inspired by”, nego “based on”.

Svađa i borba da istrgnu jedno drugom revolver iz ruke, jedna od ključnih scena spota, bila je rekonstrukcija događaja koji se stvarno desio. Akteri su bili Axl i Erin Everly (ćale joj je bio jedan od one dvojice iz “Everly Brothers”), i u stvarnosti je Erin bila ta koja je nadjačala Axl-a i otela mu “pucu” iz ruke. Nadam se da to nije neka psihološka konotacija. Sreća pa je pevač na snimanju spota koristio upaljač u obliku revolvera, prilično uverljivu repliku.
E, sad, mi ne vidimo šta se dešava u spotu nakon što Stephanie razoruža svog dečka.

Sledi mala digresija koja to nije – jer je sasvim u službi priče.


Spot “November Rain” prati glamuroznu svadbu istih protagonista, i sigurno se sećate Slashovog soliranja ispred crkve. Drugi deo spota prati opelo nesrećne mlade, i proveli smo devedesete komentarišući da se ona “prehladila i razbolela od kiše koja je pala na svadbi.” Ma, da, kao da je to 17. vek i ne postoje apoteke. Bitan momenat u spotu je rušenje svadbene torte, na čijem vrhu su bile figure mladenaca. Vino boje krvi koje ističe iz prolivene flaše, takođe.

U sceni u kojoj vidimo Stephanie u sanduku, vidimo samo polovinu njenog lica. Razlog bi vam mogao dati svaki pogrebnik u Americi. Praksa je, naime, da se samoubice koje pucaju sebi u glavu postave u pogrebni kovčeg tako da im ogledalo pokriva deo glave kojoj je naneta nenadoknadiva šteta, u smislu lepote i mogućnosti da se preživi. Članovi porodice žele da ih upamte na neki lepši način.

Kuriozitet je da je Axl ovu pesmu komponovao čitavu deceniju, i da je čak i legendarni solo na gitari njegovih ruku delo. “Taj solo je bio sve što je znao da odsvira na gitari, ali je bio neverovatan. I bio je njegov”. (Tracii Guns, bivši kolega iz benda)

Vraćamo se na “Don’t Cry”.
Stephanie otima revolver iz ruku svog dragog, ali ga koristi na sebi. To je deo koji ne vidimo. Dakle, ovaj spot pokazuje deo koji nedostaje između svadbe i sahrane u “November Rain”, između početka i definitivnog kraja.

Šta onda pokazuje zadnji spot iz trilogije, “Estranged”?
Ništa, (ego)trip glavnog junaka, koga vozikaju u dugačkoj beloj limuzini, i koji skače sa prekookeanskog broda da bi plivao sa delfinima, ili tako nešto.
Gledajući te spotove “Gunsa” i radove Davida Lyncha, naučio sam da ne tražim u svemu samo sled događaja, već da uživam u nadrealnom. Jer ovi spotovi su upravo takvi – nadrealni, čak i kad prikazuju surovu realnost, smrt koja kosi ljubav.
Ili, možda, ne?

A šta je sa literarnim originalom?
Mayne, glavni junak, rok zvezda na vrhuncu slave, ponajviše zahvaljujući hit baladi “Without You” (posvećenoj njegovoj voljenoj Elizabeth), ne može da se odluči između ljubavi prema Elizabeth i načina života koji živi. “Stratocaster” iz ’68. je simbol njegove ljubavi prema muzici, električna, žičana barijera između sklada u ljubavi i života nekog ko je okružen porocima slave i bogatstva. Nakon što Elizabeth, u pokušaju da iskamči izraz prave ljubavi od svog izabranika, okonča svoj život pomoću (logično) pištolja, Mayne počinje da se raspada. On sedi za klavirom i svira, premotavajući kratkotrajni ljubavni film u svojoj glavi, bez hepienda. U nastupu destruktivnog ludila, on počinje da lomi sve po sobi, uključujući i svoj do tada nedodirljivi fetiš, pomenutu gitaru. Potom seda za klavir i počinje da svira “Without You”, dok stan polako zahvata vatra.

Dok su plamenovi gutali stan, Mayne nije nijednom kriknuo, niti pogrešno odsvirao notu.”

Iskreno, pitam se na šta bi ličio spot “November Rain”, da je snimljen na taj način. Axl lagano svira, plamen ga zahvata, ljubav je bol, bol je smrt, jebeš smrt kad ljubav više ne živi. Bila bi to najšokantnija scena na televiziji sve do “Crvene Svadbe” u seriji “Game of Thrones”.


Šta smo danas iz ovog naučili?
Pa, možda to da su nam pomenuti spotovi značajno uticali na poimanje estetike ranih devedesetih, a možda uticali i na formiranje naših ličnosti. Da postanemo ovakvi nepopravljivi romantici, potpuno neukalupljeni u sjebani svet u kome se živi poslednjih četvrt veka.
Ne znam.
Znam da sam, hteo urednik ovaj tekst-ne hteo, morao jednom da odam poštu ovom vremenu i kulturnim radovima koje je ono sa sobom donelo. Nije mi bila namera da padam u nostalgiju kao magare u jendek, jer dobra muzika i spotovi nikako nisu odraz kvaliteta nekog vremena.Neko naravoučenije, skrivenu poentu, nameru koja ni meni samom nije bila sasvim jasna...slobodno dopišite sami.

Milan Katić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva