Završen peti Street Art Festival



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Peti, jubilarni, Street Art Festival se završio sinoć i uprkos tome što nije doneo neke inovacije, uspeo je u tome da zabavi sve one koji došli da posete neka od dešavanja. A valjda je svrha jednog letnjeg festivala ovog kalibra upravo da zabavi i razonodi.

Za one malo manje upućene, Street Art Festival je počeo svoju istoriju 2005. godine, kada je pokrenut od strane lokalnih entuzijasta, sa namerom da na jednom mestu okupe sve rok grupe koje su delovale u tom trenutku u Kraljevu. U tom obliku je postojao dve godine, a zatim je prestao da postoji, da bi se 2010. cela stvar postavila na višu razinu tako što je Kulturni centar Ribnica preuzeo organizaciju festivala. Time je festival dobio ozbiljniju podršku jer je iza njega stala zvanična institucija, kojoj su nesebičnu pomoć pružili organizacije koje se bave mladima, pojedinci/ke i drugi relevantni činioci. Kao rezultat, Kraljevo je dobio sasvim pristojan letnji festival koji okuplja veliki broj mladih koji kao što se može videti nastavlja da traje. Međutim, mana ovog festival je što ima lokalni karakter i u konkurenciji ozbiljnijih regionalnih festivala, poput Love Festa ili Arsenal Festa, ne može puno toga da ponudi, osim ako se ne promeni pristup i naprave neke promene, koje će dovesti do toga da izađe iz okvira lokalnog.

Kada je u pitanju ovogodišnje izdanje, osim uobičajenih aktivnosti poput crtanja grafita, sticker art show-a, takmičenja u Magic the Gathering-u, alternativnog cirkusa i mnogih drugih, na koncertima koji predstavljaju glavnu atrakciju su nastupalo, kao hedlajneri, Ritam Nereda i Bad Copy, uz podršku manjih bendova, ali i lokalnih nadolazećih snaga. 
 

Prvo veče (petak, 28.8) je bilo rezervisano za nešto tvrđi zvuk i za poklonike žestoke i bučne muzike. Čast da otvore koncertni deo ovogodišnjeg festivala imali su Terminal 13, bend u kojem svira potpisnik ovih redova. U pitanju je post – pank bend, relativno nov kada je u pitanju dužina postojanja, ali sastavljen od vetarana lokalne pank scene. O samom muziciranju, zvuku i nastupu ne bih mogao puno toga da kažem jer nisam u mogućnosti da o tome pišem, ostavljamo drugim ciničnim kritičarima da daju svoj sud o našem nastupu. Najvažnije je da smo mi uživali. 
 

Sledeći se na binu penju lokalni pank rok heroji, Krstaši, koji su svojim energičnim nastupom dali svoj maksimum da zabave polupopunjen prostor sportskog terena OŠ „IV kraljevački bataljon“, gde se muzički deo održavao. Ređali su se hitovi: Nikad nemoj da odustaneš, Poslednji dan (tokom koje je upriličena bakljada), Moj grad (premijerno izvođenje nove pesme), a za kraj je ostavljena obrada evergrin hita Đorđa Balaševića – Računajte na nas. Sve u svemu, solidan zvuk, jako dobar nastup i mlaka podrška publike su obeležili nastup kraljevačkih Krstaša. 


Nakon njih su nastupali Sharks, Snakes & Planes, post – grunge bend iz Beograda, koji u poslednje vreme dobija jako pozitivne kritike rok kritičara i publike. Nisam se pre susreo sa njima, tako da je njihovo muziciranje bila nepoznanica, ali sam izgleda bio jedan od retkih takvih likova. Sudeći po reakcijama publike, SSP su već stvorili solidnu bazu fanova, čak i u provincijskom centru kakav je Kraljevo i to je za svaku pohvalu jer lokalni ljubitelji rokenrola nemaju tendenciju da prate trendove, što se izgleda menja. Zvuk je bio malo bolji i to je pre svega zasluga tonca kojeg je bend doveo sa sobom, tako da su svi mogli uživati u rifovima koji su dolazili sa bine. Za kraj, gitarista baca svoju gitaru u publiku i zadovoljni fanovi dobijaju zasluženu nagradu. 
 

Za kraj, ostali su Ritam Nereda. Prostor tzv. Kocke je već bio dupke popunjen, publika se nabrijavala, posebno stara kraljevačka skinhead ekipa koja se ovom prilikom ponovo okupila i zauzela prve redove, tik pored bine. Bilo je zanimljivo posmatrati te (da mi ne zamere) matorce kako ponovo proživljavaju svoju mladost pevajući pesme uz koje su odrastali. Neki od njih su dobili pozdrave od Bobana, pevača RN, i posvetu za pesmu „Heroj“. Uglavnom, RN su pružili sasvim korektnu svirku, zvuk je bio mnogo bolji što je i razumljivo jer su hedlajneri, a hitovi su se nizali jedan za drugim. Priznajem da nisam fan ali sam prepoznao gotovo sve pesme. Na set listi su bile sledeće pesme: Boje se, Raskršće, Heroj, Ne, Boje se, Nebo, 10 godina i mnoge druge. Bila je jedna nova premijerna, znatno sporija pesma, sa novog albuma. Za kraj zvanične liste evergrin hit – Put beznađa, tokom čijeg izvođenja je publika doživela potpunu ekstazu i atmosfera je doživela tačku ključanja. Za kraj dve pesme na bis i time se završio njihov nastup, ali ujedno i prvo veče Street Art Festivala.

Drugo veče (subota, 29.8) je bilo rezervisano za nešto mirnije tonove, pa su hedlajneri bili Bad Copy. Pored njih nastupali su i lokalni reperi, ali i niški dvojac Stereo Banana. Na žalost, lokalnu podršku sam propustio (nikakav nisam lokal patriota), ali sam zato ispratio niške repere. Bio sam jako znatiželjan da čujem kako zvuče uživo jer sam poslušao neke od njihovih pesama, i u izvesnom smislu sam ih sa nestprljenjem iščekivao. I nisam se pokajao jer je ekipa pružila neverovatno dobar nastup. Puno pozitivne energije, jako dobar zvuk, energičan nastup i neposredan pristup publici. Ovime su osvojili simpatije lokalne publike, bar ako je verovati komentarima, pa je njihov nastup propraćen đuskanjem i pevanjem. Niko nije ostao ravnodušan a meni su se posebno dojmili njihovi kritički tekstovi usmereni ka mnogim sranjima koje nas okružuju.

Nakon njih na binu izlaze i Bad Copy, prostor Kocke se već uveliko popunio, mahom mlađom publikom. Uzgred, publika i atmosfera ove večeri se potpuno razlikovala od prethodne. Dok je na Ritmu Nereda dominirala na trenutke nasilna atmosfera a prosek godina bio visoko iznad 30, dotle je ove večeri sve bilo u nekoj „love & peace“ atmosferi a prostor ispred bine su zauzeli mlađani fanovi beogradskog trija. Sve u svemu, bez obzira na godine gotovo svi su uživali. Bad Copy je definitivno jedan od najpopularnijih i najmenstrim hip hop bendova te je i bilo za očekivati da će svi pevati njihove najveće hitove. A svi ih dobro znate: Uno Duo Tre, Vinjak, Posle 10, Moram da prestanem da kenjam, Bad Copy žurka, Esi mi dobar (tada je već atmosfera dospela do usijanja), Idemo odma (usijana amtosfera ne prestaje), Dal je to ljubav (svi pevaju) i za kraj Metalac (potpuno ludilo). Bad Copy zadovoljno odlaze sa stejdža, vrlo pohvalno su se izrazili o organizaciji festivala i publici, a nakon njih do fajronta muziku je puštala ekipa iz Adriatic Funk League.

Peti, jubilarni, Street Art Festival je gotov. Uz par propusta (nedostatak pokretnih toaleta) festival se završio u jako pozitivnoj atmosferi koja će se svakako prepričavati narednih meseci. A možda dobar glas bude izašao iz atara kraljevačke opštine pa nas sledeće godine obraduju i posetioci iz drugih gradova, a zašto da ne i iz regiona. No, to su druge teme za razmišljanje.

txt: Vojkan Trifunović
foto: FB stranica festivala



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva