Postoji mišljenje da je ovaj mladić bio potencijalno najveća rock zvezda koju je Velika Britanija ikada dala svetu. Njegova prerana smrt ga je sprečila u nameri da nam to dokaže, ili opovrgne.


Stablo sikamore isprečilo se na putu njegovog daljeg uspeha, u životu i muzici. Ispod tog drveta, u slupanom "Miniju 1275GT" (registratcije FOX 661L), on je okončao svoj put ka nekim novim vrhovima. Njegova saputnica, Gloria Jones, majka njegovog sina Rolana, izvukla se sa prelomom ruke i vilice. Nijedno od njih dvoje nije imalo vezan pojas u trenutku nesreće. Za volanom je bila Gloria, a nakon što je izgubila kontrolu nad vozilom, ono je udarilo u metalnim lancem ojačanu ogradu pored puta i završilo u stablu pomenutog drveta. To se desilo 16. septembra 1977. Dve nedelje pre Marcovog tridesetog rođendana.

U tom trenutku, bio je božanstvo glam rocka, prodavao više albuma nego (pazi sad!) Jimmy Hendrix i grupa "The Who", a Marcov prijatelj i, delimično, rival, David Bowie, bio je zvezda u usponu, ali u Marcovoj senci. Glam rock je, možda, bio samo faza u razvoju ovog muzičkog pravca, i mnogi ga i danas više povezuju sa šminkom i šljokicama nego sa nekim zaista značajnim albumima. Pojava punka, kao direktnog kontraudara, u drugoj polovini sedamdesetih, raskrstila je sa nasleđem, a naročito imidžom šljokičavih, nedodirljivih zvezda. Umesto njih, pojavili su se neki besni, odrpani momci koji su svoj bunt usmerili ka političkom vrhu i predstavnicima popularne kulture, uz koju su i sami odrastali. Bolan je, ironično, promovisao punk bend "The Damned", vodeći ih kao svoju predgrupu, na svojoj povratničkoj "Dandy In the Underworld" turneji.

Bilo kako bilo, glam rock je bio faza u popularnoj muzici kad je vodviljska magija još uvek bila moguća, a izvođači na sceni delovali kao ikone, svetlosnim godinama daleko od svoje publike - a ipak obožavani.
Marc Bolan je bio prvi među najboljima od njih.

Rođen 30. septembra 1947.u istočnom Londonu, od oca koji je imao ruske, poljske i irske krvi u sebi, i majke, čiji su koreni bili duboko u hrišćanskoj tradiciji, rano je zavoleo muziku izvođača kao što su bili Gene Vincent, Eddie Cochran, Arthur Crudup i Chuck Berry. Njegovi prvi muzički pokušaji bili su vezani za akustičnu, folk muziku. Snimio je obradu Dylanove "Blowin' In the Wind", a jedna od neobjavljenih pesama, "You Scare Me To Death", iskorišćena je za reklamu za zubnu pastu. Pamti se da je Marc zakucao na vrata Simona Napier-Bella, čuvenog producenta i menadžera, sa gitarom u ruci, i izjavom da želi da postane velika zvezda i da traži nekog ko bi mu u tome pomogao. Već tada je demonstrirao ogromnu glad za uspehom, a zli jezici tvrde da nije prezao ni od čega da bi to postigao.

Navodno, Geoffrey Delaroy-Hall, prvi Bolanov menadžer, kada je ovaj imao samo petnaest godina, bio je i njegov prvi ljubavnik. Bolan jeste kasnije, kada je oformio grupu "Tyrannosaurus Rex" (kanije skraćeno "T- Rex") promovisao androgini imidž koji će kasnije forsirati svi, od Bowie-a, do novoromantičara poput "Duran Duran" - ali je diskutabilno da li je ikada bio gay orijentisan. Kao zakleti hedonista, Bolan je aktivno uživao u svim porocima koji status rock zvezde može čoveku da pribavi, računajući i takođe slavnu, Gloriu Jones.

Bolan je za sobom ostavio legendarne rifove, i generacijske numere kao što su "Children of the Revolution" i "20th Century Boy". Juče sam  preslušavao njegov album "Slider", i iznenadio se koliko "Buick Mackane" i danas zvuči sveže i dobro. Nikakvo čudo što su je "Gunsi" stavili na svoj zloglasni album punk obrada, iako ova pesma, sem mračne energije, nema nikakve zajedničke veze sa punkom.

Ono što mi se, iskreno, veoma sviđa kod glam rocka, kao i njegovog najboljeg predstavnika, Bolana, jeste upravo taj neki nezemaljski oreol izvođača. Verujem da su, još od vremena kad su ljudi vodili svoj socijalni život u pećinama, uvek postojali šamani koji su izvodili svoje rituale praćeni pogledima strahopoštovanja i obožavanja okoline. To se, kasnije, samo podiglo na viši nivo stvaranjem popularne kulture.

Nemam ja ništa protiv onih koji forsiraju izgled bitangi sa ulice, i glume jednog od nas, ali čak i TO je marketinški trik, videti pod "Malcolm McLaren i kako zaraditi pare na nečijim iluzijama".
Marc Bolan je bio, i ostao, jedan od onih nedodirljivih likova na sceni, što, možda, predstavlja i suštinu rock'n'rolla. Izvođač treba da komunicira sa publikom preko svoje muzike. Nedodirljivost kao mana? U svetu popularne muzike? Pa, ja svakodnevno mogu da dodirnem nekog od naših izvođača u sredstvima gradskog prevoza, i nema ama baš ničeg "zvezdanog" u njima.

Bolan i njegov " T-Rex", i David Bowie kao njegov dugogodišnji prijatelj koji mu je, ponekad, otvoreno zavideo na uspehu, predstavili su to NEŠTO publici. Poznavali su se od ranih sedamdesetih, kada je Marc svirao gitaru na singlu "Prettiest Star", koji je snimio Bowie. Kada je "Granada" televizija pokrenula serijal od šest epizoda, pod nazivom "Marc", u kojma je on izvodio svoje pesme i predstavljao druge izvođače, za vreme zajedničkog nastupa sa Bowie-em, pao je sa scene, što je njegovog kolegu nemalo obradovalo.

To, naravno, nije uticalo na njihovo prijateljstvo i krajnje neobičan odnos koji su razvili vremenom, i Bowie je, uz Claptona, Les Paula i mnoge druge, bio na Bolanovom poslednjem ispraćaju.
Ako je Elvis bio kralj klasičnog rokenrola, baziranog na blues nasleđu, Marc Bolan je bio Elvis glam rocka, njegove šljokičaste, našminkane muzičke varijante.
Čak je imao i onu jednu fazu kad se ugojio u Elvisovom maniru, na kratko parodirajući sliku o samom sebi iz vremena kad je radio kao model i harao muzičkim listama i koncertnim salama.
Marc Bolan - link sa vremenom kad je magija još uvek bila tu, u zvezdanoj prašini.


Milan Katić