Posetili smo mi i prvo izdanje ovog festivala letos, o da. Nažalost uhvatili smo samo poslednju pesmu poslednjeg benda te smo rešili da prvom prilikom nadoknadimo propušteno u Jagodini koja postaje mali centar dešavanja u unutrašnjosti zemlje. 

Tako je pre nešto manje od dva meseca održan Mini fest podrške protiv zatvora sa kog smo takođe izveštavali, koji je dobro prošao i definitivno pokazao da u Jagodini mogu da uspeju ovakva muzička dešavanja. Dobro, J. Calling i nema direktne veze sa ovim mini festom no nije loše zarad čitave atmosfere u ovom gradu podsetiti se i toga.

Elem, zbog objektivnih okolnosti ranija petočlana ekspedicija iz južnokomšijske Ćuprije spala je na jedno slovo. Vreme, ne može da se kaže nikad gore, ali niska temperatura, vetar, susnežica koja prelazi u ozbiljan sneg baš i nisu najpoželjniji uslovi za cimanje vozom, pa makar i za jednu stanicu vozom. 

No, okosnica ovog izdanja festivala je bio ipak thrash metal zvuk koji je "vašem izveštaču" (kako to vole ozbiljni mediji da kažu) ipak najmiliji od svih talme podpravaca. Nekako uglavnom najmanje pretenciozan, ali najviše iskren (pravilnije je najiskreniji ali dopustite pesničku slobodu) podpravac koji je prigrlio dosta pank filofozije i estetike. Valjda previše metal da bi bio pank i previše pank da bi bio metal :).
fotki nema, pa ne mogu sve ja da radim, imate na kraju teksta link do privatnih fotki sa fejsa :)
No pređimo na stvar. Ispred kluba Talir eto izveštača oko 18h kada i počinje čitavo dešavanje. Prvi na programu su Total Desolation iz Velike Plane. Pun već klub (zanimljivo da je publika došla na vreme) i svi odmorni odmah kreću sa šutkama. Ovaj bend sasvim lepo leži za početak svirke. Repertoar je bio: red obrada-red autorska. Nisam siguran koliko dugo sviraju ali je ovo prava formula za početak jednog benda kako se ne bi pretvorio u još jedan cover-tezga bend.

Sledeći su bili Testatori, čitaocima ovog fanzina dobro znani momci. Pre dva meseca na pomenutom koncertu smo imali prilike da ih vidimo i uživo na delu i još tada su ostavili utisak (ne samo na nas, već na publiku generalno) a poziv koji je usledio ubrzo to i potvrđije. Uglavnom bez obzira na tu i tamo greškice i gubitak vokala zbog problema sa mikrofonom (ispostavilo se da je taj mic zajebavao svaki mogući bend) momci su dobro ispržili svoju dozu thrasha. Čitavom utisku dosta doprinosi i vokal koji ima jako dobru komunikaciju sa publikom koju zna da animira, podeli ih u "zid smrti" u dva navrata i tako dalje...

Nakon njih na redu su bili Deadly Mosh iz Kragujevca. Momci iza sebe imaju i album čiji prikaz možete pročitati ako kliknete na obojeni deo prethodne rečenice. Ovde mene već umor kreće da savladava te sam napravio predah i zaista ne bih mogao mnogo o njima reći te pozivam vas da u komentarima ostavite svoj utisak o njihovom nastupu.

Nadimač je naširoko poznat na ovim našim prostorima kao predvodnik tog thrash revival-a i verovatno bend koji najviše uspeo da ispriča tu neku priču (a priča je i dalje). Naravno, tu je i dobra doza panka, hardcore-a, ma znate već, ono što se zove crossover. E sad, Nadimač mi je nekako pravi primer te nepretencioznosti jednog benda i pravca generalno a i dobrog zezanja. I to su i dokazali na sinoćnjem nastupu. Dobra komunikacija pevača sa publikom, ista koja zna pesme i peva ih sa bendom i u par navrata uzima mikrofon. Pred kraj nastupa je usledila pauze jer je pukao bas bubanj i tu je od prilike i mogao biti kraj nastupa ovog benda. Dosta vremena se izgubilo oko toga. Ako vas ne mrzi pročitajte i intervju koji smo radili još davne 2009.

Elem, usledili su Space Eater, još jedan bend iz te generacije i bend koji traje. Ovde se umor ponovo javlja te zaista nisam mogao da uživam u ovom bendu koliko bih želeo već više onako pasivno sa strane posmatrajući. Da traju i da se za njihovu priču zna vidi se i po publici koja poznaje njihov dosadašnji rad. Jedino je možda set trajao malo duže i bližila se ponoć...

Da, bližila se ponoć i nas jedno 30tak je morao da napusti mesto dešavanja zbog voza koji je ubrzo dolazio. Testatori, ekipe iz Niša, Leskovca i Ćuprije upadaju oko pola 1 u voz i svaki svojoj kući nekako pristigosmo probijajući se kroz sneg. Nažalost propustili smo Azazel, Kugu i True Believers. Ovi poslednji kao domaćini su učinili džentlmenski potez i verovatno sebe namerno ostavili za kraj. Ipak zbog termina i nisu nastupili, ali će svakako uskoro biti prilike. A eto, vi recite kako su zvučali Azazel i Kuga ako želite.

E sad, nekako je vreme da se svedu utisci, plusevi i minusevi. Pa krenimo.
Dakle masivan respect ide za čitavu priču i sprovedenu ideju. Zaista zajeban projekat pogotovu što je na njemu radio jedan čovek. Pa vi sad vidite koliko je tu cimanja bilo potrebno i koji je rizik bio raditi ovako nešto.

Publike ima. Znam da su neki od vas očekivali i više naroda ali pogledajte vreme kakvo je bilo (hajde hajde, priznaćete da niste tako lako krenuli po ovom vremenu). Sa druge strane klub je u jednom trenutku bio u potpunosti pun i više ljudi i ne bi moglo da stane. Sa treće strane, došli su ljudi iz Niša, Leskovca, Ćuprije, Beograda i verovatno još kojih mesta (čak je i Čačak pomenut ako se ne varam).

Sad malo konstruktivne kritike i predloga. 

Dakle, možda je ovaj festival trebalo da traje dva dana po četiri benda. Mnogo je manje naporno, a račun čitave organizacije bi možda bio isti. Kada kažem naporno, mislim na publiku. Teško je od 6 popodne do 1 posle ponoći izdržati i sa istim žarom i interesovanjem ispratiti svaki bend. Jednostavno, ljudi se umore, zasite a i popričali bi verovatno.

I ako je već moralo u jedan dan sve da stane, možda su setovi mogli biti nešto kraći kako bi svi stigli da odsviraju do kraja "radnog vremena". Konkretno kontam da su Nadimač i Space Eater možda svirali malo duže nego što je trebalo a i nakon pucana bubnja mogli su da završe svoj set. I nadam se da me neće niko pogrešno svhatiti.

Eto, to bi bilo to. Ko je bio, propustio je jedan lep i svakako makar za unutrašnjost bitan događaj koji je pokazao da i drugi gradovi mogu biti centar dešavanja. Sigurno da postoje i neke manje lepe stvari i zamerke ali kapiram da ipak nisu nadmašile pozitivne strane ove manifestacije. Vidimo se, nadam se uskoro!

Za kraj sam odabrao jednu fotografiju koja možda ne govori ništa a u stvari možda govori i sve. Preuzeta je sa ličnog fejsbuk profila te nju i ostale sa ovog dešavanja možete naći ako kliknete ovde.

Šon